Mentalno zdravlje čini život kvalitetnijim
Prilagođavanje novim uslovima života ponekad može zahtevati stručnu pomoć porodičnog terapeuta ili profesionalca iz oblasti mentalnog zdravlja kako bi se porodica osnažila. Od početka pandemije Covid 19 ukućani su više nego pre provodili vreme zajedno, što je doprinelo produbljivanju porodičnih odnosa, promenama u porodičnoj dinamici i međusobnom povezivanju, ali su nove okolnosti nekim porodicama donele teškoće u funkcionisanju.
U zdravoj porodici je komunikacija otvorena, direktna, u dobronamernom tonu, kroz podršku, razumevanje i toleranciju, uz jasne granice, fleksibilna pravila i obaveze svakog člana. Po rečima v.d direktora Klinike za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević doc.dr sci.med.Ivane Stašević Karličić porodica je dobro mesto u društvu u kojem ljudi mogu da uče o zdravlju, učvršćuju i grade zdrave životne stilove što stvara zrele, zadovoljne ličnosti koje će graditi zrelo i zadovoljno društvo.
-Prevencija mentalnih bolesti razgovorima sa stručnjacima je dobar izbor za prevenciju i kvalitetniji život. Pravovremena, rana dijagnostika i lečenje su dobar put za bolju prognozu mentalnih bolesti i kvalitetniji život. Stigma prati bolesti jer je bolest metafora za slabost, manju vrednost, slabost, nemoć, a u domenu mentalnog zdravlja najviše su stigmatizovane mentalne bolesti i to ne samo u Srbiji, već je to svetski, globalni problem. Svetska zdravstvena organizacija godinama vodi borbu protiv stigmatizacije psihijatrije ukazujući na to da je zdravlje blagostanje, a ne samo odsustvo bolesti, kao i da su telesno, psihičko i socijalno funkcionisanje tri jednako bitne karike za zdravlje čoveka. Kad je čovek zdrav, on je time i sposoban da svoje profesionalne i lične kapacitete pokaže u najvećem obimu.
Pomoć u krizi
Simptomi koje ne treba ignorisati su svaki loš subjektivni osećaj koji traje duže od dve nedelje u kontinuitetu a koji znatno ometa osobu u funkcionisanju na poslu, u porodici, emocionalnim vezama, međuljudskim odnosima, napominje dr Ivana Stašević Karličić.
-To jeste alarm da se ljudi jave stručnjacima, a najveći broj problema se na taj način može prevenirati. Pomoć u krizi takođe pomaže u prevenciji, a ako neko već oseća razdražljivost, poremećaj spavanja, apetita, raspoloženja, ima misli koje nisu ugodne, onda se nekad može govoriti o dovoljnom broju simptoma koji pokazuju da osoba ima zdravstvene probleme. Veoma je važno sve te probleme rešavati na početku jer to garantuje bolju prognozu i bolji kvalitet života.
Kad je reč o lekovima dr Stašević Karličić kaže da njihova zloupotreba može dovesti do brojnih problema.
-Lekovi iz grupe sedativa i grupe hipnotika ne smeju da se uzimaju bez saveta lekara, niti treba prekidati njihovo korišćenje bez konsultacije sa lekarom. Njihovo korišćenje ne rešava osnovni problem zbog kojeg ne spavate ili ste anksiozni, već može vremenom doneti problem tolerancije, da je za isti efekat potrebna veća doza. Upotreba ovih lekova na duže staze ugrožava telesno zdravlje, dok nagli prekid može dovesti do teških apstinencijalnih sindroma koji se često završavaju lošim ishodima. Sedativi, anksiolitici i uopšte svi lekovi se uzimaju pod kontrolom i uz preporuku lekara.
Od nedavno je na besplatnom telefonskom broju 0800309309 počela sa radom i linija namenjena adolescentima “Kako si?” jer je i ovoj kategoriji mladih ljudi psihološka podrška i savet stručnjaka potreban.
-Ono što je Svetska zdravstvena organizacija upozorila sve Vlade sveta, samim tim i sve zdravstvene sisteme je da društvena kriza u kojoj se nalazimo može dovesti do porasta stope oboljenja u smislu depresije, anksioznih i sa stresom povezanih poremećaja. To smo ozbiljno shvatili i sve vreme tokom pandemije kovid 19 zdravstveni sistem i Ministarstvo zdravlja Republike Srbije su radili na zaštiti mentalnog zdravlja uporedo sa zaštitom od kovida 19 imajući u vidu sve ove činjenice. U tom smislu Klinika dr.Laza Lazarević je pored svoje bazične delatnosti urgentne psihijatrije, radila sve ostalo što se ticalo elektivnog zbrinjavanja pacijenata, s tim što smo morali da promenimo metodologiju rada. Telemedicina nas je u ovom periodu ne samo “pokrila” u domenu davanja zdravstvenih usluga, nego nas je i naučila kako da bolje dopremo do svakog čoveka kojem su pomoć ili savet potrebni. Besplatni servis Ministarstva zdravlja RS i Klinike za mentalne bolesti dr Laza Lazarević 0800309309 pruža tri vrste psihosocijalne podrške: nacionalna sos linija za prevenciju suicida je u meniju na opciji 1, u opciji 2 je psihosocijalna podrška tokom pandemije covid 19, a nova opcija je namenjena adolescentima, njihovim porodicama i prijateljima za pomoć u krizi, savetodavni rad i dalje vođenje kroz zdravstveni sistem ove osetljive grupe stanovništva.
Kad se porodica suoči sa tim da jedan član ima zdravstveni problem u domenu mentalnog zdravlja, dr Stašević Karličić kaže da je tad veoma važno da se na pravilan način ukućani postave i pomognu.
-Mentalno zdravlje je stvar higijene, nešto što nam čini život kvalitetnijim i to je važno istaći da bi se ljudi sami javili za pomoć kad osete da se ne osećaju dobro. Kad član porodice ne želi pomoć ili možda ne uviđa da mu je pomoć potrebna, tad dolazi do izražaja dobra i kvalitetna međuljudska veza unutar same porodice koja podrazumeva toplinu, razumevanje, toleranciju kao temelj svega i činjenicu da bismo nešto dobili od drugih potrebno je puno i da dajemo, ali i to da je altruizam najbolja hrana za zrelu i kvalitetnu ličnost. Profesionalci iz domena mentalnog zdravlja, psihijatri, psiholozi i drugi zdravstveni saradnici su jedini edukovani ljudi koji porodicama mogu pružiti i ovu vrstu podrške, kao i pomoć u prevazilaženju problema u komunikaciji, za koju mi stalno ističemo da mora biti otvorena, zdrava i na dobrobit svih članova porodice- zaključuje dr Ivana Stašević Karličić
Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović
Klinika za psihijatrijske bolesti dr Laza Lazarević pruža 24h, sedam dana u nedelji psihosocijalnu podršku.
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva 0800/309-309 opcija 1
Nacionalna linija za psihosocijalnu podršku u uslovima epidemija COVID-19 0800/309-309 opcija 2
Nacionalna linija za pomoć adolescentima 0800/309-309 opcija 3
Nacionalna linija za psihološku podršku ženama pre, u toku i nakon trudnoće 0800/309-309 opcija 4
Priručnik za prevazilaženje anksioznosti i fobija – Dr Edmund Born
© by BGonline. All rights reserved
