Psihoterapija van ordinacije (dok hodamo, drugačije mislimo)
Kad bih ja birala da idem na psihoterapiju, izabrala bih Walk&Talk jer duboko verujem u koncept koji spaja laganu fizičku aktivnost i razgovor. Pre godinu dana osmislila sam i počela sa svojim klijentima da praktikujem Walk&Talk terapiju. Umesto da dođu kod mene u psihološko savetovalište, nalazimo se u prirodi, sportski obučeni. Dok šetamo pričamo tokom seanse. Ovakav vid psihoterapije je alternativa klasičnom setingu rada u ordinacijskim uslovima i može se kombinovati sa seansama u savetovalištu. Ona predstavlja mogućnost drugačijeg izbora za klijente kojima ovakav vid razgovora više odgovara, a takođe se ciljano preporučuje i za određene vrste problema.
Kako sam došla na ideju za „hodajuću psihoterapiju“? Pre svega, ja sama volim fizičku aktivnost, redovno vežbam i šetam. Bavljenje fizičkom aktivnošću ima pozitivan efekat na naše fizičko i mentalno zdravlje. Svojim klijentima koji se obrate za pomoć na psihoterapiju zbog anksiozno-depresivnih simptoma, hroničnog i akutnog stresa, problema u odnosima u porodici ili na poslu, savetovala sam da se fizički rekreiraju. Kad imaju probleme, ljudi se obično pasiviziraju, povlače u sebe, manje se druže i kreću, sede u kući i prepuštaju se lošim navikama (pušenje, alkohol, hrana). To je sve ono što dodatno doprinosi tome da se loše osećaju.
Pravi izbor za aksioznost i depresiju
Istraživanja su pokazala da se u tretmanu anksioznosti i depresije najbolji efekat postiže kada se fizička aktivnost kombinuje sa psihoterapijom ili lekovima. Taj efekat je veći nego kad se kombinuju lekovi i psihoterapija. Ali teško je pokrenuti se. Tako sam svojim klijentima ponudila da zajedno šetamo i razgovaramo.
Walk&Talk terapija je odličan izbor kod anksiozno-depresivnih stanja. Dodatno relaksira, aktivira ceo organizam, nudi drugačiji pogled na probleme i teme koje obrađujemo u psihoterapijskoj seansi. Kad hodamo drugačije mislimo.
Sa terapeutom u vožnji biciklom
Mlada klijentkinja R.S. oseća se depresivno nakon prekida duge veze. Ima manjih zdravstvenih problema, ugojila se, slabije se druži i izlazi. Dogovaramo hodajuću terapiju kao prvi korak ka aktivnijem i zdravijem životu. Imale smo redovne šetačke ture jednom nedeljno. To ju je dodatno motivisalo, pa je vremenom počela i sama da ide u šetnju svako veče. Tokom jedne šetnje rekla mi je da je ranije volela da vozi bicikl. Jednu od narednih seansi smo provele u razgovoru i vožnji biciklom.
Brzi hod i bolne teme
Tridesetogodišnji klijent P.V., bivši sportista, nalazi se u stresnom periodu promene posla i donošenja važnih životnih odluka. Napet je, slabije spava. Redovno se rekreativno bavi fizičkom aktivnošću pa mu ovakav vid razgovora, kako sam kaže, više leži. Tempo hoda tokom psihoterapijske seanse zavisi od klijenta, a sa ovim klijentom sam imala psihoterapiju u brzom hodu, pa smo za 50 minuta koliko traje razgovor, prelazili i više od 5 km. Otvaranje bolnih tema, otvoren razgovor i rad na sebi nekad izazivaju nelagodu ili strah kod klijenata, što je češće kod muškaraca i adolescenata. Za razliku od klasičnog setinga gde sedim preko puta klijenata i gledamo se „oči u oči“, tokom Walk&Talk terapije hodamo jedno pored drugog, ne fokusiramo se pogledom, nismo sami, nalazimo se u prirodi. Svi moji klijenti sa kojima sam šetala rekli su mi da se osećaju dodatno opušteno i da im je lakše da pričaju o nekim temama jer su se osećali prirodnije.
Šetnja kroz mećavu
Kad bih jednom rečju opisivala Walk&Talk terapiju, rekla bih da je ona životna. Klasičan seting sedenja u ordinaciji pruža zaštićenu atmosferu, sigurnu zonu rada za klijenta i terapeuta. Hodajuća terapija gura i klijenta i terapeuta izvan zone konfora terapijskih granica. Dok hodate oko vas se odvijaju drugi sadržaji, dešavaju se mnoge slučajne i nepredviđene situacije. Dete projuri biciklom tik uz vas, pas zalaje, krene kiša. Takav je i život.
Sa jednom klijentkinjom sam u februaru mesecu imala zakazanu sensu u šetnji, a od jutra je počeo da veje sneg. Odlučile smo da ipak održimo seansu. Sve je bilo zavejano, nas dve smo same šetale po mećavi. Smejale smo se na kraju uz konstataciju da nama ni mećava ne može ništa, sve možemo.
Zašto izabrati Walk&Talk psihoterapiju?
– Šetnja kao lagana ritmična aktivnost opušta.
– Kad hodamo drugačije razmišljamo.
– Činimo nešto zdravo za sebe.
– Aktivniji smo.
– Drugačija je.
Branislava Pavlović
Foto: Ema Bednarž
Branislava Pavlović dipl. psiholog i sistemski porodični terapeut ima svoje savetovalište u centru Beograda. Radila je kao klinički psiholog u Domu zdravlja gde je stekla dugogodišnje iskustvo u radu sa odraslima i decom baveći se psihoterapijskim radom i psihološkom dijagnostikom. Pomaže svojim klijentima da reše i prevaziđu različite životne probleme, uključujući anksioznost, depresivnost, bračne probleme i konflikte u interpersonalnim odnosima, probleme na poslu, u roditeljstvu i razvojnim krizama. Pored rada u savetovalištu Branislava Pavlović sa klijentima koji se odluče za taj koncept razgovara tokom šetnje u prirodi. (Walk&Talk) i napominje da fizička aktivnost u svakom svom obliku pozitivno utiče na anksiozno depresivna stanja, nesigurnosti, sliku koju imamo o sebi i da se čovek bolje oseća kad je aktivan.
www.branislavapavlovic.rs
e-mail: pavlovic.branislava@outlook.com
FB: www.facebook.com/Pavlovic-Branislava-psiholog-i-psihoterapeut
Intervju sa Branislavom Pavlović:
Kako imati dobar brak?
Život pored osobe koju (ne)volite
Život tinejdžera i depresija u adolescenciji
Četiri ubice partnerskog odnosa
Brak u krizi, deca u svojoj sobi
Kako žive srećne porodice?
Možemo li se razići kao prijatelji?
Odrastanje uz društvene mreže
Zajedničke ili odvojene finansije u braku?
Kako izgleda prava ljubav?
Život u braku bez seksa
Emocionalni razvod (u braku, a sami)
Može li beba da vas zbliži sa partnerom i sačuva brak?
Život u lošem braku
Bračni problemi i spavanje u odvojenim krevetima
U šetnji sa psihoterapeutom
