Deca ne treba da budu jedino što će vas držati u braku
“Bračni odnos je kreator porodične atmosfere i budući model bliskih odnosa koju deca nose kad zakorače u svet odraslih…”
Mladi ljudi, ali i odrasli na psihoterapiji neretko pričaju o lošim odnosima u porodici u kojoj su odrasli, o braku svojih roditelja i tome koliko su te okolnosti uticale na njih same. Oni kažu da im je žao što im se roditelji nisu razveli ili ako su se kasnije u nekom trenutku razveli, njihova već odrasla deca smatraju da je to trebalo da urade mnogo ranije.
Branislava Pavlović
Loš brak roditelja ostavlja dubok trag na srcu, u duši i na celokupnu ličnost njihovog deteta, kaže psiholog i psihoterapeut Branislava Pavlović koja se sa ovim problemom često susreće u svojoj praksi.
-Odrastanje pored roditelja koji su živeli u lošem braku često dovodi do toga da njihova deca kad odrastu kažu da misle da je trebalo mnogo ranije da se razvedu ili su čak i sami u svojim dvadesetim govorili roditeljima da to urade. Jedan klijent mi je pričao kako su mu roditelji živeli u hladnom, distanciranom braku, bez nasilja, alkohola i bilo kakvih patoloških elemenata, ali da je bio nesrećan dok ih tako gleda, kako nemaju svoj život. I kad se odselio iz roditeljskog doma znao je da su oboje tužni, depresivni i sami. To ga je veoma mučilo- kaže Branislava Pavlović.
Bračni odnos- kreator porodične atmosfere
Deca u uzrastu adolescencije počinju da sagledavaju svoje roditelje ne više samo kroz njihove roditeljske uloge, već ih posmatraju i pojedinačno kao osobe i analiziraju njihov bračni odnos.
-Ako deca gledaju kako se roditelji nikada ne grle, ne provode vreme zajedno ili se stalno svađaju, vređaju, ponižavaju, ucenjuju imaju u glavi negativnu sliku partnerstva. Nesrećni su jer vide da su im roditelji nesrećni, frustrirani i agresivni- objašnjava Branislava Pavlović.
Odrastanje u takvoj atmosferi neminovno ostavlja trag na mlade ljude koji tek treba da zakorače u svet odraslih.
-Porodica u kojoj dete odrasta su njegove oči u svet. Odnosi u kojima živi, a pre svega bračni odnos je kreator porodične atmosfere. To je emocionalna slika porodične atmosfere koju dete utisne u sebe. Kasnije, tokom odrastanja to je njegov model bliskih odnosa. Kad su deca mala, ona ne znaju da se u nekoj drugoj porodici drugačije živi, ali kad počnu da odlaze kod svojih vršnjaka vide i da se može živeti drugačije. Brak roditelja njihov je model partnerskih vrednosti. Kada roditelji imaju loš brak, mladi ljudi najčešće zaključe: „Ja tako ne želim!“. Ako mlada osoba ne priča sa osobama od poverenja ili ne ide na psihoterapiju najčešće se dešava da ne želi partnerski odnos ili da veruje kako svi su partnerski odnosi loši, ide ka suprotnom modelu od onog koji ima u svojoj porodici.
Deca “spasioci” sopstvenih roditelja
Postoje i porodice u kojima se na prvi pogled čini da je sve u redu…
– Mnoge porodice i brakovi spolja deluju solidno, brinu o deci, školuju ih i usmeravaju na pravi put. Ali nemaju emocionalnu bliskost i toplinu, žive bez modela roditeljske i partnerske otvorene komunikacije i razmene osećanja. Ako roditelji ne sede zajedno, ne razgovaraju, ne rešavaju probleme, nisu podrška jedno drugom, kako će ta mlada osoba da nauči kako se razgovara u bliskom odnosu? Ako se roditelji stalno svađaju i vređaju, deci se šalje jasna poruka da je partnerski odnos loš, opasan, da je nešto što možda treba izbegavati ili se šalje poruka da treba “spasavati roditelje”. Dešava se i da mlade osobe ostaju svesno ili nesvesno vezane za svoje roditelje kako bi balansirali njihov brak, utrougljavaju se u brak roditelja. U njihovoj glavi je često misao da ako su mama i tata sami da će se onda više svađati. Jedan klijent mi je pričao da je kao mali noću čekao budan u krevetu da tata dođe kući jer bi tata tada vređao mamu, a on nije hteo da zaspi da bi mogao da je zaštiti.
Posledice života u lošem braku
Uprkos neslaganjima, mnogi se odlučuju za ostanak u takvom braku „zbog dece“, dok je često pravi razlog ekonomski, egzistencijalno interesni, strah od samoće…
-Prirodna dečija potreba je da živi sa oba roditelja, ali ako roditelji sami sebi nisu dobri ne mogu nikome biti dobri. Kada dugo živite u lošem braku postajete depresivni, razdražljivi, manje vremena posvećujete deci, nervozniji ste, mnogo toga se preliva na odnose sa drugima, postajete roditelj smanjenih kapaciteta ili neraspoložen roditelj bez energije. Verovatno neki ljudi donekle i veruju da je njihovoj deci bolje da ostanu u lošoj zajednici, ali kada produbite i analizirate razloge ostajanja u lošem braku oni su više lični nego roditeljski. Najčešće je to strah od samoće, egzistencijalni razlozi, izlazak iz komfor zone, strah kako bi se supružnik ponašao tokom i nakon razvoda. Neki se upravljaju i društvenim normama, a neko želi po svaku cenu da održi sliku „idealne“ porodice koju čine mama, tata i deca.
Kad deca više pate?
“Brak nije roditeljski, već je ljubavni odnos.”
Niko ne ulazi u brak da bi se razvodio i svako želi dobar brak, podseća Branislava Pavlović i dodaje da što je brak lošiji, to deca više pate.
-Na psihoterapiji ima mladih koji to razumeju pa kažu da su došli jer su im se roditelji jako loše slagali, ali najčešće se dešava da dođu iz nekih drugih razloga, na primer zbog problema sa samopouzdanjem, anksioznošću, depresijom, partnerskim problemom. Kada se razvije priča, ona često vodi do loše porodične atmosfere. Brak je taj koji daje pečat porodičnoj atmosferi. Zabluda je da je to samo u visoko konfliktnim brakovima. Čest model su distancirani brakovi u kojima dete nikad nije videlo da se mama i tata zagrle. Detetu su potrebni srećni i zadovoljni roditelji ili bar jedan roditelj koji je takav. U jako lošim brakovima ne može niko da postigne sklad. U nekim brakovima taj „sklad“ formalno postoji, ali se onda pomeraju porodične granice, mama se više bavi decom ili samo jedan roditelj to radi i to prerasta u „roditeljski brak“ u kojem se sve vrti oko dece ili se bave njima na kritički način. Ne postoji partnersko, niti porodično vreme, a deca nose teret toga što roditelji žive samo za njih.
Nikad u brak
Roditelji ne treba da žive za svoju decu u smislu da nemaju nista svoje- kaže Branislava Pavlović.
– To je loša poruka deci i ona neće posle živeti za sebe, već će kao i njihovi roditelji živeti za druge. Ali dešava se i suprotno, neki mladi ljudi iz ovih razloga ne žele da imaju decu, ne žele da ulaze u brakove tako zagledani u loše brakove svojih roditelja. Brak doživljavaju kao mučilište u kojem se često trpi zbog dece.
Ne raspravljajte se pred decom
Veliki problem je i ćutanje u porodici, što se sa decom ne priča mnogo, niti se vodi računa o trome kako se osećaju.
Branislava Pavlović
-Neki se roditelji jednostavno pretvaraju i ne prihvataju istinu da im je brak takav kakav realno jeste. Ako se svađaju u drugoj sobi, a pri tom dete čuje i oseća sve, a roditelji se prave da se to nije dogodilo onda dete biva zbunjeno i dobija duple poruke. U redu je da dete čuje da se mama i tata raspravljaju, ali se ne treba pretvarati kao da se ništa nije desilo. Ako ćete se raspravljati sa partnerom možete otići u kafić ili prošetati, to ne mora biti pred očima dece. Stalnim svađama se toliko negativne energije sliva u brak da će roditelj sasvim sigurno zanemariti dete.
Kad je razvod zdrava odluka?
Može li se „popraviti“ brak? Branislava Pavlović kaže da svako treba da preispita sebe zašto je u braku, da li je tu iz strahova ili egzistencijalnih stvari ukoliko partnera ne voli ili mu nije dobro s njim.
-Razvod je uvek duboka, intimna odluka, koja bi trebalo da bude krajnje, a ne prvo rešenje za bračne probleme. Za patološke brakove u kojima je prisutno porodično nasilje, nelečene bolesti zavisnosti, nelečene psihijatrijske bolesti ili kada brak ugrožava roditeljstvo, nekada je najzdravije rešenje razvesti se. Mnogi brakovi mogu biti bolji, ali se partneri ne suočavaju sa tim da je rešavanje bračnih problema u njihovim rukama i da samo zajedničkim trudom mogu menjati svoj odnos. Svojim mladim klijentima uvek kažem da od njih zavisi kakav će brak imati. To nije voz u koji će ući i ići po unapred određenim stanicama, već će njih zavisiti kuda i kako će putovati. Iz tog voza možete izaći ako vam ne odgovara. Na svakom je da kreira svoj odnos, ne postoji formiran brak kao takav nezavisno od nas samih.
Lošije od života u lošem braku je nemogućnost otvorenog razgovora
Ima dece koja su odrastala u porodicama za koje su oduvek mislili da u njima nije bilo nijednog problema. Vremenom, kako su odrastali i saznavali da nije bilo tako ostajali su šokirani time šta sve nisu znali i često to osećaju kao izdaju.
-Ako roditelji ne znaju otvoreno da komuniciraju, od koga će deca to da nauče? Lošije od života u lošem braku je nemogućnost otvorenog razgovara. Najveći broj dece ostaje osakaćen za to. Nisu samo svađe problematične, već i ta tiha, hladna atmosfera koja detetu donosi depresivnu sliku sveta. Kasnije dete polazi u taj svet misleći da je i on jedno hladno mesto.
Bežanje od porodice
Deca koja su odrastala u emocionalno distanciranim porodicama jedva čekaju da odu iz njih.
-Svako dete kojem nije emocionalno dobro u porodici na neki način će pobeći iz nje. Neki beže u svoj prerani brak, brzopleto. Kulturološki na Balkanu to je tipično za žene. Kad bežite od svoje porodice ne gledate kuda idete, pa uglavnom sledi repeticija modela ili da odete u još lošiji odnos.
Najčešće odrasli u lošem braku svoju energiju investiraju van dece. Mnoga deca ostanu kao čuvari tog braka svesno ili nesvesno, plašeći se kako će mama i tata sami, ko zna šta će biti ako se posvađaju…
-Sindrom praznog gnezda nastupa kad deca odrastu pa na površinu isplivavaju bračni problemi koji se jasno vide. Deca mogu biti dobar motiv da se svako od partnera dodatno potrudi da brak bude zdraviji i bolji, ali ne mogu deca biti jedino što će ih držati zajedno. Brak nije roditeljski već je ljubavni odnos. Brak počinje bez dece i u nekom svom razvoju se nastavlja bez dece- poručuje Branislava Pavlović.
Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović
Mesto snimanja: Hotel Amsterdam, Beograd
Intervju sa Branislavom Pavlović:
Emocionalne potrebe u braku
Kako biti srećniji u nesrećnom braku?
Kako se može “izlečiti” brak?
Partner ne može da popuni naše praznine i leči naše rane
Kad burma i potpisan papir ne znače ništa?
Bračna prevara
Paralelni život pored žene i ljubavnice
Koja je vaša porodična uloga?
Vaspitni stil roditelja utiče na ponašanje i formiranje ličnosti deteta
Život u disfunkcionalnoj porodici
