Šta moramo znati o virusu koji je usporio život širom sveta? Na ovo pitanje mnogi pokušavaju da odgovore, a u svemu tome oni kojima je odgovor potreban ostaju zbunjeni. Pulmolog dr Dejan Žujović je lekar koji svoje radne dane i dežurstva provodi u Gradskom zavodu za plućne bolesti u Beogradu, neretko okružen pacijentima koje je korona savladala, a i sam se tokom leta razboleo i proveo neko vreme u bolničkom krevetu.
Kao pulmolog i čovek koji se lično uverio u to da korona nije nešto što samo prolazi pored nas, u razgovoru za BGonline govori o svemu što je važno znati, ličnom iskustvu i iskustvima svojih pacijenata, prevenciji, ponašanju i mentalnom zdravlju u ovim okolnostima.
-Važno je shvatiti da je covid 19 ozbiljna bolest i da se moramo pridržavati nekih pravila kako se ne bi našla u našem društvu. Pre svega se to odnosi na fizičku, ali ne i na socijalnu distancu jer treba da ostanemo altruisti i da volimo druge ljude, dok je fizička distanca do sad dala dobre rezultate što podrazumeva udaljenost 2 metra od sagovornika- kaže za BGonline dr Dejan Žujović.
Zašto treba da se uozbiljimo?
Na internetu se već dugo vodi polemika o aktuelnom virusu, a sve su glasniji oni koji tvrde da on ne postoji.
-Do sad je bila aktuelna teorija da treba kažnjavati one koji šire paniku, a ja sam zagovornik teorije da se kazne oni koji šire priče da virus ne postoji- dodaje dr Žujović i objašnjava zbog čega ima takav stav -Takvim pričama spuštaju gard ljudi koji zatim počinju da se ponašaju neodgovorno. Ti isti ljudi se plaše mašine koja zaprašuje komarce, a ne plaše se suseda koji kašlje, umoran je i ima 37.8 temperaturu. Sve ovo nije šala i treba da se uozbiljimo. Ako mi to ne uradimo i komšije to ne urade, ovo će trajati čitavu večnost. Ne računam da će vakcina i antivirusni lekovi rešiti problem, pogotovo što je za to potrebno vreme. Razvijanje leka traje 5 do 10 godina, a ako ne možemo da smislimo nešto, treba da vodimo računa jer nas svakodnevni postupci štite i brane od toga da ne završimo u bolnici- napominje dr Žujović.
Dajte nam vazduha
Po rečima dr Žujovića kod 80% pacijenata koji se razbole od Covid 19 nije potreban specijalan tretman i bolest prođe kao banalna infekcija, ali oko 20% zaraženih ima teži oblik bolesti.
-Ti ljudi osećaju ozbiljan nedostatak vazduha, žeđ za vazduhom, malaksalost i fizičku nemogućnost da naprave tri koraka. Vezani su za postelju, dišu kao da će umreti svakog trenutka i nemaju previše godina…na žalost. Jedan od tih slučajeva je i mladi vaterpolista koji je mesec dana živeo na respiratoru, a kad je pušten iz bolnice ostao je prikovan za koncentrator kiseonika. Nakon svega može da otpiše karijeru vaterpoliste i diskutabilno je kakav će život voditi- otkriva dr Žujović.
Astma i HOBP u doba korone
Ljudi koji imaju hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP) su ozbiljno ugroženi i njihovo zaražavanje može da ugrozi njihov život, napominje dr Žujović.
-Njih u Srbiji ima od 300 000 do 400 000, isto koliko i dijabetičara. Muškarci više umiru od ove bolesti nego od dijabetesa. Kod pacijenata koji imaju astmu povećava se rizik od hospitalizacije, ali ne i od smrtnosti. Važno je da imaju redovne kontrole i da redovno koriste svoju inhalacionu terapiju, da ne prekidaju sa korišćenjem pumpice. Terapija kod astmatičara ne sme nikako da se prekida i to je važno da znaju.
Strah jači od razuma
Među ljudima je mnogo onih koji su uplašeni, a dr Žujović kaže da neretko dolaze u ambulantu na pregled usled panike i bojazni da su možda zaraženi insistirajući na pregledima za kojima nema potrebe.
-Ima onih koji su ubeđeni da imaju koronu i da bi se umirili treba da prođu mnogo dijagnostika. Smrtno uplašeni ljudi doprinose progresiji svoje bolesti. Optimizam i duh borca su meni pomogli da se oporavim relativno brzo. Strah i panika izazivaju lučenje nekih hormona koji ne doprinose ozdravljenju, naprotiv. Ako su vam povećani adrenalin ili kortizol možete samo lošije da prođete u svemu tome.
Važno je biti borac i to mnogi znaju, ali šta kad neko sebe ne vidi tako?
-Mentalna slabost se ne može uporediti sa fizičkom slabošću. Snaga je u vašoj duši i vašem srcu. Gledajte pse i učite od njih. Čivava je mala i fizički nemoćna, a ipak hrabra, dok kane korso ne laje i ne obazire se na one koji laju na njega. Ko je borac i siguran u sebe ne obazire se na druge- kaže dr Žujović.
Koje lekove kupiti?
Pune su kućne apoteke raznih lekova i suplemenata, a Dr Žujović kaže da za tim nema potrebe.
– Sve što vam eventualno zatreba može da se kupi za 5 minuta u obližnjoj apoteci. Eventualno može da vam se nađe pri ruci paracetamol za obaranje temperature. Antibiotike i sve ostalo treba doktor da vam prepiše ukoliko ima potrebe za tim. Antibiotik i kod virusne infekcije može samo da vas povredi, donese vam kandidu, diareju, probleme sa varenjem.
Kako osnažiti sebe?
Mnogo je saveta o prevenciji, a dr Žujović ističe da je ona isključivo u rukama svakog pojedinca.
-Ako ne možete sebe da organizujete da vam bude bolje, da vodite računa o tome šta jedete, pijete, budete fizički aktivni tri puta nedeljno, onda ni šest dr Žujovića ne mogu da vas oprave- iskren je pulmolog dr Žujović. -Ima nade da se sve ovo završi. Ljudima je potrebno dati optimizam, a ja to radim svakog dana. Veoma je važno da znaju kako i kad treba da koriste suplemente koji ih neće odbraniti, ali im mogu pomoći da brže ozdrave ukoliko se razbole. To da će im suplementi pomoći je čak samo pretpostavka, a lekari u ovoj situaciji prepisuju sve za šta misle da može da pomogne. D vitamin sme da se koristi najduže 15 dana u dozi 3 do 4 hiljade jedinica dnevno. Doze veće od toga mogu izazvati osteoporozu, naročito kod starijih osoba. Dovoljno je uzimati 2 mg dnevno vitamina C, cink i magnezijum kao kompleks 2×1 kapsulu dnevno, dok D3 mogu uzimati u dozi 3 do 4 hiljade jedinica dnevno maksimum 15 dana, kao i jednu tabletu aspirina dnevno. Sve ovo se odnosi na one koji su bolesni, a imunitet se može podići prirodno namirnicama koje se svakodnevno mogu naći na pijaci, svežim voćem i povrćem. Treba se opustiti koliko god je moguće, održavati sportom vedri duh, čitati knjige odabranih autora i imati “svoje ljude” oko sebe. Moji ljudi su moja familija, moja porodica, moji drugari, moja ulica, moj grad, moj kraj, moja zemlja. Ja svoju ulicu obožavam, svi se jedni drugima javljamo i uživam u tome. Nekad su se svuda ljudi međusobno poštovali. To je veoma važno i to ne sme da se izgubi.
Branka Gajić
© by BGonline. All rights reserved
