Fotograf je profesija koja se voli
Dokumentarni film o životu i radu srpskih fotoreportera „Profesija fotograf- zapis“ obilazi letnje festivale dokumentarnog filma.
Film počiva na svedočenjima naših poznatih fotoreportera i osvetljava suštinu novinarstva, a autori Stojan Đorđević, Zoran Ilić Kiza, Vlada Marković i Milan Peca Nikolić donose priču o ljudima kojima je istina u ovoj profesiji bila jedini parametar. U dokumentarcu „Profesija fotograf- zapis“ učestvuju istaknuti fotoreporteri među kojima ima i onih koji više nisu među živima, a čije su fotografije obilazile svet duže od pola veka – od ratnih poprišta do istorijskih sportskih i političkih momenata.
Svetska imena fotografije
Među sagovornicima su Dušan Vranić, Srđan Sulejmanović, Goran Tomašević (jedini nosilac Pulicerove nagrade u Srbiji), Peđa Kujundžić, Emil Vaš, Aleksandar Stanković, Željko Sinobad, Rade Bošnjak, Zoran Jovanović – Mačak, Žikica Jovanović i Biljana Marković.
-Cilj je bio da prikazemo ljude koji su stalno iza kamere na neki način po strani i ne vide se dok svoje emocije prikazuju kroz svoj rad, ali se nikad o nima ne govori- kaže jedan od autora filma fotoreporter Zoran Ilić Kiza. -Mi vidimo njihove fotografije a ne njih iako itekako zaslužuju više pažnje. Mi imamo svetski poznate priznate i cenjene fotoreportere o kojima se nedovoljno priča koji su mnogo dali svetu. Oni su na terenu, njihove fotografije vidimo, ali se imena autora retko pominju. Ovo je film o sjajnoj generaciji fotoreportera, uglavnom onima koji su potekli iz novinske kuće Politika, stare, dobre fotoreporterske škole.
Avantura, emocije, stres
U filmu su izuzetni fotoreporteri govorili o tome koliko vole svoj posao i kad bi imali priliku da biraju ponovo bi ga izabrali.
-Ovaj posao donosi puno avanture, emocija i stresa. Fotografija uvek prvo nastaje u glavi i u ovom poslu je veoma važno da umeš da prepoznaš dobar kadar. Nekad je tu prisutna i sreća da budeš u pravom trenutku na pravom mestu. Delići sekunde te nekad dele od prepoznavanja tog momenta pa su fokus i koncentracija od velikog značaja. Mi fotoreporteri uvek mislimo da možemo bolje- otkriva Zoran Ilić.
I dok će mnogi primetiti da fotografi danas imaju savremenu opremu verujući da ona „sama sve slika“ Zoran objašnjava da nije baš sve tako.
-Opet nije sve u aparatu već je u oku fotografa i majstorstva da znaš šta želiš i u glavi imaš isprojektovanu fotografiju, nađeš savršeni kadar. Kad su se razvijali filmovi od 36 snimaka možda si se kao fotograf više trudio. Istina je da je lakše sa modernijom opremom, ali to opet ne doprinosi dobroj fotografiji. Ja na primer ne umem da slikam mobilnim telefonom i ne doživljavam ga kao sredstvo za to. Telefon je drugačiji a ja sliku jednostavno ne vidim kroz kameru telefona.
Između umetnosti i zanata
Na pitanje ko može da bude fotoreporter Zoran Ilić odgovara jednom rečenicom: „Ovo je posao koji se jednostavno voli.“
-To je nešto između umetnosti i zanata, ali i ljubav. Meni na primer ne treba društvo kad sam sa aparatom. Nikad mi nije dosadno i dok šetam gradom tražim dobru sliku i situaciju. Savršena fotografija je u stvari najjednostavnija, nastaje tamo gde se kadar namesti, a neko godinama čeka i dočeka. Da, fotoaparat mi je jedan od najboljih prijatelja. Jedan od težih trenutaka u karijeri mi je bio kada sam ga zaboravio tokom službenog putovanja u jednom restoranu na auto putu. Dok smo se vraćali po njega srce mi je bilo u petama. Na sreću, bio je tamo gde sam ga ostavio.
U filmu „Profesija fotograf- zapis“ nalazi se puno priča, anegdota, ali i kolegijalnosti koje na sreću ima mnogo među fotografima. Zoran Ilić kaže da u ovom poslu ima sujete i konkurencije, ali da je više kolegijalnosti i humanosti na terenima gde su uglavnom tu jedni za druge.
Branka Gajić
Foto: privatna arhiva
