Kada se govori o menopauzi, najčešće se pominju valunzi, noćno znojenje i poremećaji spavanja. Međutim, promene koje se dešavaju na psihološkom planu jednako su važne, iako o njima žene znatno ređe govore. Upravo zbog toga depresija, anksioznost i promene raspoloženja tokom menopauze često ostaju neprepoznate ili se pogrešno pripisuju starenju, svakodnevnom stresu ili životnim okolnostima.
Tokom perimenopauze i menopauze dolazi do značajnog pada nivoa estrogena i progesterona. Ovi hormoni ne utiču samo na reproduktivno zdravlje, već imaju važnu ulogu u funkcionisanju mozga. Oni učestvuju u regulaciji serotonina, dopamina i drugih neurotransmitera odgovornih za raspoloženje, osećaj zadovoljstva, kvalitet sna i emocionalnu stabilnost. Zbog toga hormonalne promene mogu dovesti do pojačane razdražljivosti, osećaja tuge, anksioznosti, umora, gubitka motivacije i problema sa koncentracijom.
Depresija u menopauzi – više od prolaznog neraspoloženja
Klijentkinja u ranim pedesetim traži moju pomoć posle perioda od skoro godinu dana u kojem ima ozbiljnih problema sa insomnijom. Spava samo 4-5 sati dnevno, budi se umorna i sa teškoćom obavlja dnevne obaveze. Na žalost, rano je ostala udovica, ali se posle kratkog vremena tugovanja, po sopstvenim rečima, brzo i lako uhvatila u koštac sa svakodnevnim problemima. Uspešno je preuzela da vodi porodičnu firmu, odškolovala dvoje dece, sve to uz par neuspešnih veza, posle kojih je odustala od ideje da nađe partnera. Posle svih tih godina kad joj je skoro svakog dana nedostajao bar još jedan sat, došla je u situaciju da se oseća suvišnom.
Deca su osnovala svoje porodice, u koje je uvek dobrodošla ali se teško uklapa u klasičnu sliku bake. Voli svoje unučiće i voli da provodi vreme sa njima, ali nije neko ko će sve da ostavi i samo to radi. Njena deca su uspešno preuzela upravljanje firmom. Modernalizovali su je, prilagođavaju je savremenim poslovnim tendencijama. Još uvek učestvuje u donošenju mnogih poslovnih odluka, ali oseća da ponekad smeta.
I tako, uveče, kad legne umorna u krevet, nadajući se okrepljujućem snu, počne da “vrti u krug” sva ta razmišljanja, nema ništa od kvalitetnog spavanja.
Tek sad me je sve stiglo…
Za anamnezu je jako bitno da se zna kad je ciklus prestao. Kod nje pre 5 godina, bez nekih većih telesnih pratilaca: valunga, insomnije, umora. “Tek me je sad sve stiglo”- su njene reči. Za početak, morale smo se pozabaviti njenim fizičkim zdravljem. Kao i većina žena i ona zna da se sa ulaskom u menopauzu smanjuje nivo estrogena. Zna da to utiče i na fizičko i mentalno zdravlje žene. Ali ono što nije znala, a što je lično osetila, jeste da je to neprimetno, konstantno i izvesno. Priča o tome kako se naše majke i bake nisu na to žalile, nije za ovo vreme. Naše su majke odlazile u penziju do 55. godine , bake su uglavnom bile domaćice, a savremena žena danas mora da radi do 65. godine. I da , baš ta razlika od 10 godina je bitna.
Tuga od koje bežimo
Zato , obratite pažnju na insomniju, valunge, promene raspoloženja, veću, stalno prisutnu zabrinutost, ponekad i tugu od koje bežimo. Nikad tuga ne dolazi bez razloga, ali u svojim idealizacijama i negacijama, odbijamo da se suočimo sa realnošću. Depresija u menopauzi često nema tipičnu kliničku sliku. Umesto izražene tuge, žene se češće žale na iscrpljenost, gubitak energije, smanjeno interesovanje za svakodnevne aktivnosti, nesanicu, razdražljivost ili osećaj da više „nisu iste“. Zbog toga se simptomi često zanemaruju ili se smatraju normalnim delom starenja.
Naučne studije pokazuju da je rizik od razvoja depresivnih simptoma najveći tokom perimenopauze, posebno kod žena koje imaju izražene valunge, poremećaj sna ili su izložene većem životnom stresu. Dodatni faktori, poput brige o roditeljima, odlaska dece iz porodičnog doma ili hroničnih bolesti, mogu dodatno povećati psihološko opterećenje.
Anksioznost – čest, ali nedovoljno prepoznat simptom.
Pored depresije, mnoge žene prvi put u menopauzi razvijaju simptome anksioznosti. Oni se mogu ispoljiti kroz osećaj unutrašnje napetosti, pojačanu zabrinutost, lupanje srca, osećaj gušenja ili panične napade. Ove tegobe često prate nesanica i hronični umor, stvarajući začarani krug u kojem loš san pogoršava raspoloženje, a anksioznost dodatno narušava kvalitet sna.
Važno je naglasiti da ove tegobe nisu znak slabosti niti nešto što žena mora da „istrpi“. One predstavljaju stvarnu posledicu složenih hormonskih i neurobioloških promena koje se dešavaju tokom menopauzalnog prelaza.
Kada potražiti pomoć?
Promene raspoloženja koje traju nekoliko dana mogu biti očekivane. Međutim, ukoliko tuga, bezvoljnost, anksioznost ili problemi sa spavanjem traju nedeljama i počnu da narušavaju svakodnevno funkcionisanje, potrebno je razgovarati sa ginekologom, endokrinologom ili psihijatrom i psihologom. Posebnu pažnju treba obratiti na osećaj beznadežnosti, gubitak interesovanja za život ili pojavu suicidalnih misli, kada je neophodno odmah potražiti stručnu pomoć.
Moja klijentkinja je uspela da uz zajedničku, koordinisanu pomoć, endokrinologa, psihijatra i psihologa , dovede pod kontrolu sve te probleme sa kojima se suočila. Iako mnogi misle da se u tim godinama ne menjaju navike, vrednosti, životne strategije, želim da naglasim da smisao psihološke pomoći nije da vas promeni, već da stvori siguran prostor u kojem možete slobodno da iskažete svoje emocije i pronađete sopstveni smisao. Kad se u periodu menopauze i postmenopauze susretnete sa preispitivanjem smisla života, straha od smrti, nekako se prirodno povlačite u sebe. Sve te okolnosti su najplodnije tlo za razvijanje depresije, promena raspoloženja, anksioznosti. Uz stručnu psihološku pomoć mnogo lakše prihvatate promenjenog sebe.
Kvalitet života
Dobra vest je da se psihološke tegobe u menopauzi uspešno leče. Pristup se prilagođava svakoj ženi i može uključivati hormonsku terapiju kada za nju postoje indikacije, lekove za lečenje depresije ili anksioznosti, psihoterapiju koja vodi promenama životnih navika. Redovna fizička aktivnost, kvalitetan san, tehnike opuštanja i dobra socijalna podrška dokazano doprinose boljem psihičkom zdravlju. Kod mnogih žena kombinacija medicinskog lečenja i psihološke podrške značajno poboljšava kvalitet života.
Menopauza nije samo hormonska promena
Menopauza predstavlja važnu životnu prekretnicu koja, osim fizičkih simptoma, može doneti i značajne emocionalne izazove. Prepoznavanje psiholoških promena i pravovremeno obraćanje stručnjaku omogućavaju da se ovaj period života prođe sa što manje tegoba. Razgovor o mentalnom zdravlju treba da bude sastavni deo brige o ženama u menopauzi, jer jednako kao što lečimo valunge ili osteoporozu, možemo i treba da lečimo depresiju, anksioznost i druge psihološke tegobe koje prate ovu životnu fazu.
Ljiljana Jagodić, psiholog
Foto: Saša Džambić
Prevazilaženje straha od gubitka partnera
Život u začaranom krugu ćutanja
Negativne emocije kao deo života
Kako se dobro udati?
Samopouzdanje može da se nauči
Nisko samopouzdanje i samopoštovanje
Izlazak iz depresije
