Iskren pogled u sebe je prvi korak ka promeni
Brojna istraživanja upozoravaju da je savremena porodica u ozbiljnoj krizi. I dok je u 21.veku ljudima život tehnički olakšan, istovremeno su mnogi zarobljeni, usamljeni i nesrećni. Savremena porodica je opterećena brojnim problemima usled čega sve manje liči na zajednicu. Porodična psihoterapija je savremeni terapijski model koji obuhvata rad sa pojedincem, partnerima i porodicom koju posmatra kao celinu. Promena kod jednog člana porodice utiče i na ostale članove, a samim tim dolazi i do promene u celom porodičnom sistemu, napominje Branislava Pavlović, dipl.psiholog i sistemski porodični psihoterapeut i dodaje da se u porodičnoj terapiji uvek analizira šira slika postojeće situacije i ne smatra se da je pojedinac problem ili da je problem samo u njemu, već i u odnosima, relacijma i interakcijama koje ostvaruje u porodici.
-Sistemska porodična psihoterapija može da se radi individualno, partnerski, sa decom ili celom porodicom. Niko od nas ne egzistira sam za sebe. Naše zdravlje i problemi se reflektuju i na naše odnose koji mogu biti lekoviti ali i patološki. Kad je reč o disfunkcionalnoj porodici, obično je u njoj neko ko je “identifikovani pacijent”, odnosna osoba sa simptomom. To je osoba koja se javi terapeutu sa problemom ili koga porodica delegira jer tvrdi da je ona problem. Identifikovani pacijent razvija simptom, npr. anksioznost, problem ishrane, depresiju, zbog čega se obraća za pomoć ili ga dovedu članovi porodice, ali mi sistemski psihoterapeuti ne razmišljamo o pojedincu kao o nekom koga treba “popraviti” već sagledavamo zašto ima neki simptom, kako on utice na porodično funkcionisanje i šta je to u porodici što taj simptom održava. Jedan član je obično identifikovan pacijent, ali cela porodica trpi kao što je slučaj kod narkomanije gde jedna osoba uzima neku supstancu, a cela porodica trpi i postaje bolesna. Tako je i kod “alkoholičarskog braka” gde se ne tretira samo pojedinac koji pije alkohol, već i njegov partner- objašnjava Branislava Pavlović.
Na koji način porodica podržava zavisnost ili problem jednog od ukućana?
-Ukoliko porodica identifikuje samo jednog člana porodice kao problem u porodici, onda je to guranje raznih disfunkcionalnih odnosa u tog nekog, a problem je mnogo širi od toga. Na primer, alkoholizam muža moze da se javi u sklopu njegove nelečene depresije, što može tokom vremena da dovode i do depresivnosti njegovog partnera.To je i normalno, jer niko zdrav ne može biti srećan pored onog ko pije. Što duže traje alkoholizam, partnerka postaje sve depresivnija, povlači se od supruga, a on samim tim ima “slobodu” da još više pije.
Kako zdrava osoba podnosi takve okolnosti i živi pored problematičnog člana?
-Onaj ko je zdrav neće moći da izdrži sve to, a najdramatičniji slučaj i posledica je nasilje. Moje mišljenje je da zdravo integrisane osobe ne ostaju u takvim odnosima, a verovatno ih u svemu tome ostavljaju lična emocionalna nesigurnost, egzistencijalna situacija, kao i nadanje da će nešto biti bolje. Ali, napredak se ne dešava sam od sebe i preko noći. Mislim da se zdrave osobe i funkcionalne porodice ujedinje oko problema i idu na njegovo izlečenje, dok se disfunkcionalne porodice ne suočavaju sa problemom i u dužem vremenskom periodu pogoršavaju patološke obrasce ponašanja.
Šta je zajedničko ljudima koji se obraćaju za podršku i pomoć psihoterapeutu?
-Svi oni osećaju patnju ili je vide kod drugih zbog svog ponašanja. Veoma je važno da oni sami žele da se promene. Nijedan terapeut ne može osobu da “popravlja”, a ja uvek kažem klijentu da je moj udeo u rešavanju problema 5%, a da je njegovih 95% i da zajednički treba da radimo na tome. Iskren pogled u sebe je prvi korak ka promeni. Simptomi su beg od toga da se suštinski suočimo sa onim šta ne valja.
Kako izgleda vaš rad sa decom?
-Ako je reč o mlađoj deci, radi se pre svega sa njihovim roditeljima.Tu je najčešće reč o razvojnoj problematici, adaptaciji na vrtić, skidanju pelena, noćnim strahovima, grickanju noktiju, hiperaktivnosti, rođenju drugog deteta, nekim novim životnim okolnostima. Uvek se na mlađem uzrastu radi više sa roditeljima, prvenstveno na promeni njihovog odnosa prema detetu I promeni porodicnih obrazaca funkcionisanja. Svaku promenu u porodičnim odnosima emocionalne prirode deca osete, ona ne mora ni da bude verbalizovana. Najmlađi su poput sunđera nepogrešivo upijaju ono što je loše u porodičnom sistemu.
Kako deca “podnose” loš brak roditelja?
-Kod disfunkcionalnog braka gde se roditelji distanciraju jedno od drugog i investiraju se u dete nema pravog partnerskog odnosa. Njima je dete u fokusu i sve što bi podrazumevalo zdrav partnerski odnos je prebačeno na dete, pre svega očekivanja. U našoj kulturi, čest model je da je mama “udata za decu”, a tata “oženjen za posao”, dok su deca delegirana za očekivanja koja ne mogu da ispune. Distancirane odnose među partnerima deca nepogrešivo osećaju. Nekad je čak bolje i posvađati se i verbalizovati konflikt, nego ne pričati između sebe.
Mnogi roditelji kad dobiju prvo dete promene svoje navike, pa neretko spavaju sa bebom umesto pored supružnika?
-U tim slučajevima mama spava sa bebom, tata sa drugim detetom, ili su mama i deca u spavaćoj sobi, a tata sam u dnevnoj… To često nije njihova svesna odluka, ali to ponašanje ume da traje godinama pa se onda i jasno vidi da roditeljsko partnerska dijada ne funkcioniše. Neko se preterano investira u dete i ono ne može da odrasta zdravo i da se samostalno integrise u vršnjačke socijalne odnose, jer nije izgradjena zdrava separacija u porodici. Detetu je potreban srećan roditelj. Ukoliko partneri ne spavaju u istom krevetu godinama, neminovno se otuđe, to je “growing apart” u braku. Bračne probleme ne možemo držati pod kontrolom, a da se ne reflektuju na dete. Depresiju mame i tate dete vidi i oseća vise na neverbalnom planu.
Kako izgleda “Walk&talk” , koncept u psihoterapiji koji praktikujete sa vašim klijentima?
-Veoma volim fizičku aktivnost i šetnja je svakako odličan izbor, naročito za one koji nemaju vremena da se bave sportom. U konceptu “Walk&talk” sa klijentom ne sedim u savetovalištu već 50 minuta provedemo u šetnji i u prirodi. Nekim ljudima je lakše da se opuste i komuniciraju dok hodaju. Pored toga što razgovaramo sa nekim, tokom šetnje se aktiviramo fizički i radimo još nešto dobro za sebe. Fizička aktivnost u svakom svom obliku pozitivno utiče na anksiozno depresivna stanja, nesigurnosti, sliku koju imamo o sebi, bolje se osećamo kad smo aktivni. To može biti i prvi korak ka drugačijem viđenju sebe i svojih problema. Sa klijentima najčešće šetam pored ušća, parkovima u gradu, nađemo se na dogovorenom mestu umesto u savetovalistu, šetamo 50 minuta, razgovaramo, sportski smo obučeni i spajamo tamo sjajan uticaj fizičke aktivnosti na mentalno zdravlje koja je i jedan od vrlo zdravih kanala za borbu protiv stresa. Šetnja je i jedan od dobrih načina da se bavite sobom. Kod trčanja se luče isti hormoni u telu kao kod zaljubljenosti, a joga vežbama disanja i određenim segmnentima rada na sebi vežbama relaksacije dobićete zdravije i lepše telo. Svakom klijentu savetujem neku vrstu fizičke aktivnosti i da to počinje da posmatra kao sjajan način da poboljša i mentalno zdravlje.
Koji problemi najčešće okupiraju ljude koji se javljaju u vaše savetovalište?
-Mnogi se žale na to da “nema ljubavi” a da se pri tom ne zapitaju kako oni vole i umeju li da vole. Mnogi imaju nerealna očekivanja od partnerskog odnosa. Realno je da prvo znamo šta nam treba, šta možemo da pružimo, gde smo sad. Niko nas neće spasiti i niko nas neće bezuslovno voleti. Niko neće da učini da budemo zdraviji srećniji i lepši. Mnogo se očekuje od druge strane, a ljudi treba po sebi da biraju i budu spremni da izađu iz lošeg odnosa.
Zbog čega su partnerski odnosi najsloženiji i često “najzamršeniji”?
-U partnerski odnos se reflektuju naše porodice, poreklo, transgeneracijski modeli, naša prethodna pozitivna i negativna životna iskustva, školovanje, odnosi sa roditeljima, očekivanja od života… Kad se ljudi upoznaju i započnu vezu, u početku sve gledaju pojednostavljeno, važno im je da li se vole, da li je neko dobar i lep. Tu su već prisutna suviše velika očekivanja od partnera. Fluid između partnera treba da postoji i to je početni, ali ne i dovoljan uslov da bi veza uspela. Svi hoće ljubav, ali neće da izgore zbog nje. Neki prekinu vezu i očekuju da im sutradan već bude dobro ili da nakon 5 dana znaju da li im neko odgovara. Realno je da to znate možda tek nakon 5-6 meseci veze. Veoma je važno da partneri dele iste vrednosti i imaju istu viziju života. Neki ostaju u vezi koja nije za njih iz straha da se ne razočaraju i da ne mogu da imaju bolje. Usamljenost u vezi ili pored partnera je danas veoma prisutna. Ja nemam recept za sreću, ali imam savršen recept za nesreću- sedite sami između četiri zida i ne preduzimajte ništa.
Kako se prevazilaze krize u ljubavi?
-Često ce nakon nekoliko godina veze ili braka pojave problemi, ljudi se udalje, seksualni život postane lošiji. Samo od nas zavisi da li ćemo da gurnemo pod tepih sve ono što nas tišti i ponašamo se kao da se ništa ne događa ili ćemo se potruditi da sve to prevaziđemo. Kad dođe do rastanka ljudi pate jer su mnogo investirali u taj odnos pa su razočarani jer nije uspeo. Teško im je da puste tu sliku o sebi koju su imali. Bolje je prihvatiti da smo imali loš brak, nego jos pet narednih godina patiti zbog toga što smo ga imali. Česte teme u mom savetovalištu su partnerski problemi, traženje sebe, a ima i onih koji kažu da ne vide kako mogu da imaju zdravu vezu kad su odnosi s partnerom toliko narušeni. Mislim da ne postoji brak bez problema, i da problemi u partnerskom odnosu ne moraju da budu loša stvar. Krize mogu da budu dobre i ogromne šanse da izađemo iz njih bolji i zdraviji.
Koje faze života se smatraju najstresnijim?
-To su razvojne krize, adolescencijske krize, krize srednjeg doba, ali i jedan od najlepših i najstresnijih perioda-rođenje prvog deteta. Koliko je to divan događaj za oba roditelja, toliko donosi potpunu promenu u partnerski odnos, novu odgovornost, promenu slike o sebi, krizu majke i para, kao i celog sistema. To je okidač za drugačije funkcionisanje svih članova. Promena posla, pa i kad je željena je vrlo stresan događaj jer treba preuzeti rizik ili ne znaju kako će se adaptirati. Obično se u četredesetim ljudi presabiraju. Te godine su vrlo izazovne , a produžena mladost traje danas do četrdesetih kad su mnogi skloni sumiranju rezultata. Vrlo je zdravo zastati, razmisliti o sebi i drugima, odrediti se na drugačiji način. Žene su sklone tome da se oko 35. godine pitaju da li će i kad osnovati porodicu, ostvariti se kao majke, pa sebe čak pasiviziraju u mislima. Ne znači da će nam život biti lep ako pozitivno razmišljamo, ali tako bar imamo šansu da se pokrenemo. Psihoterapija je topao ljudski odnos, pa tek onda znanje i veština i ličnost terapeuta. Važno mi je da klijent na milion načina oseti da mi je stalo i da možemo da zajedno radimo.
Branka Gajić
Foto: Ema Bednarž
Branislava Pavlović dipl. psiholog i sistemski porodični terapeut ima svoje savetovalište u centru Beograda. Radila je kao klinički psiholog u Domu zdravlja gde je stekla dugogodišnje iskustvo u radu sa odraslima i decom baveći se psihoterapijskim radom i psihološkom dijagnostikom. Pomaže svojim klijentima da reše i prevaziđu različite životne probleme, uključujući anksioznost, depresivnost, bračne probleme i konflikte u interpersonalnim odnosima, probleme na poslu, u roditeljstvu i razvojnim krizama. Pored rada u savetovalištu Branislava Pavlović sa klijentima koji se odluče za taj koncept razgovara tokom šetnje u prirodi. (Walk&Talk) i napominje da fizička aktivnost u svakom svom obliku pozitivno utiče na anksiozno depresivna stanja, nesigurnosti, sliku koju imamo o sebi i da se čovek bolje oseća kad je aktivan.
www.branislavapavlovic.rs
e-mail: pavlovic.branislava@outlook.com
FB: www.facebook.com/Pavlovic-Branislava-psiholog-i-psihoterapeut
Život u disfunkcionalnoj porodici
Zašto žene gube želju za seksom?
Postavite jasnu granicu između posla i privatnog života
Postavite jasnu granicu između posla i privatnog života
Disfunkcionalni ljubavni odnos
Šta se desilo sa mojim partnerom, promenio se?
Od zlostavljanja porodice do maltretiranja kućnog ljubimca
Da li ste razočarani u svoj brak ili vezu
© by BGonline. All rights reserved
