fbpx

BG online

Psihološka prva pomoć

Nezadovoljni ste, bezvoljni, odsutni, zabrinuti… Rešavate li ili održavate svoje probleme?

Već neko vreme dešavaju mi se oscilacije u raspoloženju, nemarnost, nevoljnost i nezadovoljstvo trenutnom situacijom. Drugi su primetili da se to dešava, kažu mi kako sam stalno “besna i nervozna”, “nesto snuždena”. Od fizičkih simptoma osećam noćno znojenje. Zaspim i posle sat vremena se probudim i menjam majicu.Nedavno sam pocela svaki dan da Vežbam i zdravo se hranim. Taj trening mi nekako pomaže da skrenem misli i dođe mi kao izduvni ventil, ali nekad čak ni za to nemam volje, ipak odradim, nateram sebe. Ne znam kako da pomognem sebi i izvučem se iz ovakvog stanja, jer nekako još uvek verujem i nadam se da nisam skroz potonula- ovim pitanjem se obratila doc. dr Sanji Đurđević čitateljka BGonline-a.
„Kako ljudi vide svoju nevolju neodvojivo je povezano sa tim što čine u vezi nje, kao i značaju koje pridaju problemu. Oscilacije u raspoloženju, nemarnost u izvršavanju svakodnevnih obaveza, nedostatak volje da se započne neki posao, nezadovoljstvo sobom i svojim ponašanjem, možemo videti kao fazu odmora od pređašnjih, možda preteranih investiranja, a možemo to definisati i kao malodušnost, depresivnost. Od toga kako interpretiramo problem zavise i strategije za njegovo rešavanje. Često se ljudi koji imaju problem ponašaju na takav način da problem održavaju. Bespomoćni su, a sve što čine oni sami ili njihove porodice, zapravo još više potvrđuje njihovu bespomoćnost. Kad se čovek nađe u nekoj nevolji obično sebe vidi kao manje sposobnog, manje nezavisnog, manje slobodnog, svoju porodicu vidi kao manje sposobnu da mu pomogne, kao zabrinutiju i kritičniju prema njegovim sposobnostima (često uobrazi da ga porodica vidi kao nasposobnog da brine o sebi). Preferirarno gledište određuje kako želimo da vidimo sebe, događaje, probleme, druge ljude. Poznati terapeut Karl Rodžers smatrao je da ljudi osećaju uznemirenost kad postoji jaz između njihovog idealnog selfa (preferiranog gledišta o sebi) i percipiranog selfa. Terapeuti upravo pomažu ljudima da povećaju slaganje između percepcije sebe u datom trenutku i preferiranog gledišta o sebi. Takođe, u terapiji se radi na tome da se promeni percepcija problema iz one da je problem dokaz nekog našeg nedostatka u to – da je problem često tranzicioni, slučajan i da u nama postoje ambicije, snage, raniji uspesi i kompetencije kojima možemo da savladamo nevolje. Da bismo proširili polje delovanja za rešavanje teškoća neophodno je da prvo izađemo iz začaranog, bespomoćnog kruga istih ponašanja. Ako su fizičke vežbe, komunikacija s dragim ljudima, bavljenje hobijem, meditacija ili nešto sasvim peto nova ponašanja- samo napred. Imati nadu je takođe dobro, jer to znači da se ljudi u trenucima teškoća ili neuspeha ne predaju anksioznosti, ne podležu depresiji, ne odustaju od borbe, ne ponašaju se kao poraženi. Nada je slična svom bliskom rođaku optimizmu, ali je ona mnogo više od optimističnog stava („biće sve dobro“). Kad se nadi pridruži i akcija, uspeh je moguć.

Doc. dr Sanja Đurđević, porodični psihoterapeut
Foto: Dario Konstantinović

Dr Sanju Đurđević možete kontaktirati: djurdjevic.sanja26@gmail.com
Tel. +381 65 333 04 05
Skype: psihoterapeutsanja
FB: www.facebook.com/onlinepsihoterapija
Instagram: www.instagram.com/psihoterapeutsanja

Online psihoterapija (dr Sanja Đurđević)

Vaša pitanja za saradnike BGonline-a možete postaviti mejlom: psiholoskapodrska011@gmail.com

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
U naučnoj literaturi je mnogo dokaza da se kod depresivnih…
error: