Nećete nikoga popraviti, samo ćete se razočarati
Odrasla je pored majke koja pati od nedijagnostifikovanog mentalnog porećaja i pati od „majčinske rane“. Završila je pored partnera koji ne može emocionalno da odgovori na njene potrebe.
Odrastajući pored majke koja nije na nju obraćala pažnju, zanemarivala je u svakom pogledu, Ana je kao dete naučila da njene potrebe nisu bitne jer da bi dobila majčinu ljubav morala je svoje potrebe da stavi iza njenih. Ako bi rekla kako se oseća, šta misli, odmah bi doživela kritiku i neodobravanje. Tako je razvila uverenje da voleti nekog podrazumeva da se za njega žrtvuješ, tolerišeš njegovo nepoštovanje ili čak i zlostavljanje što čini nemogućim da vidi „crvene lampice“ upozorenja i idealan je meč za „ranjenog“ muškarca gde se pronalazi i odgovara na njegove potrebe, menja mu majku, pokušavajući da ga popravi.
Ljubav koja uslovljava
U nekom trenutku oseti ogorčenost jer ne može da se poveže sa njim i osvesti da je njegova ljubav uslovljavajuća. „ Ako ne…“ postaje preduslov svake komunikacije. Plaši se da izađe iz tog odnosa jer ima potrebu da je potrebna drugom, da udovolji njegovim željama, zahtevima. Plaši se samoće jer onda mora da se vrati sebi i praznini koju oseća, mora da zavoli sebe, a ne zna kako. Ne zna kako da se vrati svom unutrašnjem detetu i da sebe voli bezuslovno. Plaši se da sebi nije dovoljna.
Povezivanje sa majkom utiče na veze koje ćemo tokom života graditi
Jedan od pristupa u radu sa ovakvim klijentima je rad sa stilovima vezivanja (attachment). Psihoanalitičar John Bowlbi je ovu teoriju razvio tokom pedesetih godina prošlog veka, a Mer Ainsworth ju je razradila. Osnova teorije je sadržana u tome da je način na koji se povežemo sa majkom (ili bilo kojom osobom koja o nama brine odmah po rođenju) utiče na to kakve ćemo veze kasnije u životu, kao odrasli ostvarivati sa svojim partnerima. Primarni cilj bebe na najranijem uzrastu je da održi blizinu sa roditeljem što nam je omogućilo da opstanemo kao vrsta, jer smo kao bebe potpuno bespomoćni. Bowlby je verovao da bebe i mala deca posmatraju svoje roditelje i tako uče strategije koje im pomažu da ostanu u njihovoj blizini i tako ostanu u životu.
Nakon prevare u braku…
Milica je pred razvodom nakon njene „avanture“ za koju je muž saznao. Iako joj je oprostio i pružio šansu da poprave odnos, ona nije u stanju da njemu pruži poverenje i bliskost. Seksualne odnose sa njim ima jer je to njena „bračna dužnost“. Puno radi da bi sebi obezbedila finansijsku nezavisnost, želi da je ravnopravna. Kaže da pored sebe želi moćnog i stabilnog muškarca, da joj je bitna sigurnost. Ali ne prihvata da svojom samostalnošću i insistiranjem na ravnopravnosti, u stvari umanjuje njegovu muževnost i odbija ga od sebe. Izrazito je dismisivna, izbegava fizičku i emocionalnu povezanost, insistira na samostalnosti. Ono što njenom mužu najviše smeta jeste njena nesposobnost da se poveže sa njim, da oseti da je njihov odnos više od romantične veze.
Posledica emocionalno nedostupne majke
Milica je razvila IZBEGAVAJUĆI stil vezivanja (dismisivno izbegavajući, anksiozno izbegavajući) stil jer njena majka nije bila konzistentna u brizi o njoj. Majka je često bila emocionalno nedostupna i odsutna. Nije je redovno hranila, učila higijeni, očekivala je od nje da bude samostalna na vrlo mladom uzrastu. A sa druge strane naglašavala je Aninu zavisnost od nje. „Umrla bi od gladi da mene nema“, „ Ništa ne umeš sama…“. Ako bi Ana nešto tražila , ona bi je odbacivala: „Povešću te … , ali prvo da se ja naspavam i odmorim“ , „Kupiću ti cipele idući mesec, ti nigde ne ideš i ne trebaju ti“ i sl.
Izbegavajući stil vezivanja
Roditelji koji na prvi pogled malo više vode računa o svojoj deci ali nemaju vremena da se bave njima , takođe utiču na razvijanje IZBEGAVAJUĆEG stila vezivanja. Svoju zainteresovanost za decu pokazuju brigom o njihovim ocenama, šta će reći komšiluk, njihovim lepim ponašanjem , a ne vode računa o njihovim emocijama, snovima, nadama. Često takva deca razviju visok osećaj nezavisnosti, tako da se ne oslanjaju ni na čiju pomoć i podršku. Imaju veliki problem da razviju bliskost i poverenje sa prijateljima, naročito sa partnerom. Stalno su na nekom oprezu, ne pričaju o svojim emocijama, vole da su sami. Ako neko pokuša da im se približi, osećaju se ugroženo. Imaju problem sa posvećenošću partneru i odnosu.
Anksiozni stil vezivanja
Marko je razvio DEZORGANIZOVANO anksiozni stil vezivanja. Njegovo ponašanje sa devojkama je potpuno nekonzistentno kao posledica nedostatka vere u to da mu druga osoba može pružiti bilo šta. Majka (alkoholičar) ga je često tukla dok je bio mali, kažnjavala zatvaranjem u plakar, preskakala obroke. Često je bio gladan. Seća se da je se strašno plašio i voleo je da bude sam, čak i kad je gladan. Znaci da ste razvili ovakav stil vezivanja su: izrazito veliki strah od odbacivanja (zato ulazi samo u površne veze, jer ako se za nekog ne veže ne može biti odbačen), impulsivnost, nesposobnost regulacije emocija, kontradiktorna ponašanja, visoka anksioznost, nepoverenje prema drugima i znaci anksioznog i izbegavajućeg stila vezivanja.
Ove osobe često kad odrastu pate od nekog poremećaja ponašanja (graničnog najčešće), afektivnog poremećaja, samopovređuju se ili postanu narkomani, alkoholičari. U partnerskim odnosima su potpuno nepredvidivi, čas ih nigde nema, čas su vrlo emotivni. Očajnički traže ljubav, sposobni su za intimnost, ali zbog izrazitog straha od odbacivanja, često guraju partnera od sebe. Stalno se bore između potrebe za sigurnošću i straha od odbacivanja.
Kad majka veruje u vas…
Slobodan je vrlo uspešan mlad čovek u poslovnom i porodičnom smislu. Ima svoju kompaniju koja sve bolje radi, suprugu koju voli i podržava, bebu. SIGURNI stil vezivanja koji je razvio, posledica je odrastanja u porodici u kojoj je majka bila emocionalno dostupna, nežna, pravična. Pružala mu je sigurnost, čak i kad bi pogrešio nije bio kažnjavan „strašnim“ kaznama. Hvalila ga je i podržavala njegovu samostalnost na način na koji je njemu bilo potrebno. Imao je osećaj da veruje u njega, da nije strašno ako pogreši, da uvek može da počne ispočetka. I naravno, da uvek može da dođe kod nje po utehu. Ako verujete drugima, nemate problem sa kontrolom svojih emocija, dobri ste u komunikaciji i razvili ste dobre socijalne veštine, nije vam problem da tražite pomoć kad vam je potrebna, nije vam problem da budete sami ponekad, lako se povezujete sa drugima, ne izbegavate konflikte, ne muči vas nedostatak samopouzdanja, onda ste razvili SIGURAN stil vezivanja. Slobodan nema problema u odnosima sa drugima, lako ih uspostavlja, neguje i održava. Ima poverenje u druge ljude u onolikoj meri koliko je potrebno, ne plaši se da će biti odbačen niti iskorišten. Tačno zna granice svoje odgovornosti, pozitivan je i nežan partner. Nije ljubomoran i posesivan, veruje u sebe i svoju vrednost i nije mu potrebna validacija od strane drugih. Kada osvestimo načine interakcije sa partnerom, odakle potiču neki nezdravi oblici ponašanja i zašto reagujemo na određene načine, mnogo lakše i brže krenemo putem ozdravljenja. U mnogim slučajevima sam razgovor sa profesionalcem i osvešćivanje nekih obrazaca ponašanja koji vuku poreklo iz detinjstva i odnosa sa majkom budu odlična polazna tačka za kreiranje SIGURNOG stila vezivanja. Nekom je na tom putu potrebno malo usklađivanje, usmeravanje, a nekom dugotrajna podrška.
Ono što je bitno jeste da svako može razviti SIGURAN stil vezivanja kad osvesti da mu je to potrebno za kvalitetan život pun ispunjenosti i zadovoljstva.
Ljiljana Jagodić, psiholog
Foto: Saša Džambić
Prevazilaženje straha od gubitka partnera
Život u začaranom krugu ćutanja
Negativne emocije kao deo života
Kako se dobro udati?
Samopouzdanje može da se nauči
Nisko samopouzdanje i samopoštovanje
Izlazak iz depresije
