Preuzimanje odgovornosti i spremnost da osetite bol
„Ljubav prema sebi i drugima se uči u prvim godinama života…“
Kako osoba, od detinjstva zanemarena od roditelja, kojoj nikad nije data ljubav, može da zavoli sebe? Uvek je tu neka velika praznina, bez obzira na svu brigu o sebi i zadovoljstva koja sebi priuštim. Da li ću umeti i nekog da volim?
„Kako zavoleti sebe? Kad bi postojao univerzalan odgovor, jednak za sve ljude, onda verovatno ne bi bilo onih koji sebe ne vole. Kad vam kažu da prvo morate zavoleti sebe, u stvari vam ne kažu ništa. Kao da postoji osoba koja sebe ne bi volela. Različite psihološke teorije se slažu u tome da se ljubav prema sebi (a i prema ostalima) uči u prvim godinama života iz načina na koji se roditelji ponašaju prema nama, kao i iz ponašanja njih jednog prema drugom. U tom smislu se osobe koje su odrasle u porodicama u kojima su bile zanemarene ili su odnosi među članovima bili jako hladni (nije bilo pokazivanja emocija), smatraju hendikepiranim po pitanju toga kako voleti sebe.
Kažete da i pored zadovoljstava koja ste u stanju sebi da priuštite, kao i brige o sebi, osećate prazninu. Možda je vreme da se zaista zagledate u tu prazninu, odakle ona dolazi, šta poručuje? Zašto se osećate tako prazno, koja emocija stoji iza tog osećaja? Verovatno nikad niste naučili da verbalizujete emociju, da je definišete. Da li ta praznina upućuje na usamljenost, sramotu, bes, krivicu, strah? Od kada je prisutna? Da li možete da se setite prvog trenutka kad ste se tako osećali? Zagledati se u sebe nije lako. Boli. Zahteva prepoznavanje, prihvatanje, opraštanje i zato je preporuka da to radite uz pomoć stručnog lica jer je on neko ko će Vas u tom procesu voditi, usmeravati, podržavati. Proces početka voljenja sebe sastoji se u . Sledeći korak je da se otvorite za nova iskustva, učenja. Kao da ponovo učite da hodate. To podrazumeva rušenje pogrešnih uverenja, sticanje novih. Glavno od njih je da niste vredni ljubavi. Ako su Vas Vaši roditelji tome naučili njihovim zanemarivanjem, sad je vreme da počnete da verujete u nešto drugo. U svoje kvalitete i sposobnosti(koje sigurno imate jer ih ima svako ljudsko biće) i u to da ste vredni ljubavi. Suočite se sa svojim egom i preispitajte svoja pogrešna uverenja koja podržavaju misao da niste vredni ljubavi i osećaj praznine. Zagledajte se u to svoje Unutrašnje dete, zagrlite ga, razumite, pružite mu ljubav. Možda je bolje da sebe upitate: “Kako sebi mogu da pokažem da sam vredna ljubavi, da sebe volim?”, umesto: “Kako da osetim ljubav prema sebi?” Kad dođete u ovu tačku, verovatno ste već prepoznali i prihvatili patnju koju osećate, krenuli putem učenja i dijaloga sa svojim Unutrašnjim detetom. Krenuli ste putem svog duhovnog razvoja i već osećate napredak. Ako je potrebno, vratite se na početak, sve do onog trenutka dok ne pronađete svoj mir i stabilnost i dok osećaj praznine ne nestane. Vremenom, otkrivate da voleti sebe znači voleti i druge i da upravo kroz tu ljubav prema drugima pokazujemo ljubav prema sebi. Bitni su Vaši odnosi sa drugima. Otvorite se, ne plašite se povređivanja i odbačenosti. Vaši roditelji nisu znali drugačije da Vas vole, ali to ne znači da Vi nemate tu sposobnost. Kroz svaki novi ljudski odnos, sa prijateljem, partnerom, kolegom učite da im pokažete ljubav na način na koji je to njima potrebno. Zauzvrat, dobićete i Vi ljubav. I u jednom trenutku, nećete ni primetiti, osećaj praznine će nestati jer volite i jer ste bitni. I na kraju citiram Froma iz njegove knjige:” Umeće ljubavi”- „Infantilna ljubav prati načelo: Volim te jer me voliš. Zrela ljubav prati načelo: Voljen sam jer te volim. Nezrela ljubav kaže: Volim te, jer mi trebaš. Zrela ljubav kaže: Trebaš mi, jer te volim.
Ljiljana Jagodić, klinički psiholog (www.life-coach.rs)
Foto: Dario Konstantinović
© by BGonline. All rights reserved
