Postoje razgovori koje ne treba odlagati
Mnogi ljudi olako za sebe kažu da su u depresiji, pa je tako ovaj termin vremenom postao deo svakodnevnih razgovora. Spec.medicinske psihologije Zorana Filipović sa Odseka za brak i porodicu Klinike za mentalno zdravlje „Dr Laza Lazarević“, napominje da je važno naučiti razliku između uobičajene tuge i depresije, da je depresija bolest i da se nalazi na 3. mestu bolesti koje izazivaju invaliditet. Preko 120 miliona ljudi u svetu boluje od depresije i ona spada u gotovo najzastupljeniji psihički poremećaj, a može se javiti u različitim periodima života.
-U svakodnevnom rečniku pojam depresije se najčešće vezuje za tugu, a ona je mnogo više od osećanja tuge i neraspoloženja. Svako od nas ima oscilacije u raspoloženju, pa je tako tuga normalno osećanje u nekim specifičnim životnim situacijama, koje su najčešće vezane za gubitak, poput smrti bliske osobe, gubitka prijatelja, zdravlja, materijalnih sredstava i slično. Vremenom tuga slabi i treba imati u vidu da nije svaka tuga i neraspoloženje depresija. Ona traje duže nego što je očekivano, po svom intezitetu prevazilazi događaj koji je izazvao, praćena je često i drugim simptomima poput poremećaja ritma spavanja, često ranog jutarnjeg buđenja, gubitkom apetita, teškoćama u koncentraciji, pažnji i neefikasnost. Prate je i nemogućnost da osoba uživa u stvarima u kojima je nekad uživala, kao i nisko samopoštovanje i samopouzdanje, osećaj krivice, ideje da više ne vredi živeti, nekada i pomišljanje na samoubistvo. Kod ovakvih simptoma reč je o depresiji. Često se dešava da blisko okruženje osobe koja boluje od depresije ne prepozna na vreme ove promene, jer ona može imati različite forme. Na primer, depresija kod starijih osoba može da se manifestuje niskom tolerancijom na frustraciju, iritabilnošću, svadljivošću, poremećajima ritma sna. Kod adolescenata se često ispoljava poremećajem ponašanja, te roditelji teško mogu da prepoznaju da li je reč o promenama koje su karakteristične za taj uzrast ili o poremećaju raspoloženja. Depresija se nekada maskira konzumacijom narkotika i alkohola. Okolina za neke ljude nikad ne bi pretpostavila da su depresivne, jer se osobe od tog turobnog unutrašnjeg osećaja „brane“ pojačanom konzumacijom alkohola, zloupotrebom droga ili ponašanjima kao što su pojačana aktivnost ili prekomerno trošenje novca. Na taj način osoba pokušava da se skloni od uznemirujućih osećaja, pa je i drugima teško da prepoznaju problem na vreme- objašnjava Zorana Filipović.
Predrasuda je da su depresiji sklone slabe, inferiorne i bespomoćne osobe i da su oni koji ne mogu da se izbore sa njom slabe ličnosti.
-Ukućani neka ponašanja pripisuju lenjosti i tumače ih kao da osoba nešto ne želi da radi, a ne vide da u stvari ona to ne može. Velika je greška i poređenje tih osoba sa drugima. Najčešće porodica veruje da će sve to samo od sebe proći. Takva uverenja otežavaju onome ko se ne oseća dobro, a odlaganje početka lečenja samo produbljuje teškoće osobe koja pati od ovog poremećaja.
Život u tunelu
Svet depresivne osobe je mračan, ona u takvom stanju ne vidi svetlo na kraju tunela, veruje da će večno ostati zaglavljena u njemu. Njoj je prevashodno potrebno razumevanje, otvoren razgovor i podrška, dodaje Zorana Filipović.
– Depresivnoj osobi je nekada teško da se poveri i otvori, jer se plaši da će na taj način uznemiriti ili zabrinuti svoje bližnje. S druge strane, za nju je važno da zna da ste tu za nju, da možete da čujete i vidite to sivilo ili mrak u kojem se nalazi. Postoje različiti oblici depresije. Blaži oblik može da se prevaziđe razgovorom sa stručnim licem ukoliko je vezan za situacione probleme, a najuspešnije se problem rešava kombinacijom antidepresiva i psihoterapije. Nove generacije lekova ne stvaraju zavisnost, ali ih nikako ne treba uzimati bez konsultacije sa lekarom. Na žalost, mnogi ljudi na svoju ruku povremeno koriste lekove za smirenje i to upravo one koji izazivaju zavisnost. Sa antidepresiva nove generacije se lako „skida“, a organizam sam preuzima mehanizam regulacije hormana koji mu je lek neko vreme omogućavao. Velika je uspešnost lečenja depresije ako se ne odlaže razgovor sa stručnim licem, uzima propisane terapija i prate saveti lekara.
Tolerancija prema sebi
Ne postoji samo jedan uzrok depresije, to je najčešće kombinacija biloških, socijalnih i psiholoških faktora.
-Neke osobe imaju predispoziciju da intenzivnije reaguju na neke životne situacije i stresove koje se inače teško prevazilaze, neki imaju u svojoj ličnosti pesimistični pogled na svet ili na sebe i druge crte ličnosti koje ih čine podložnijim ovom poremećaju. Često je reč o osobama koje nemaju jasne granice, ne mogu drugima da kažu „ne“ u želji da im udovolje. Tokom vaspitanja i odrastanja ne uče nas da prepoznajemo svoja unutrašnja stanja, potrebe, emocije, pa tako česte „utešne„ reči roditelja i okoline poput: „nemoj da plačeš, nemoj biti tužan, nije to ništa, kako drugi…“ šalju poruke koje vremenom postaju i naše misli koje maskiraju potrebe i osećanja. Sve nas to kao ličnosti može predisponirati da reagujemo depresijom u nekom periodu života. Naravno i genetika ima uticaj, ali okidač su uvek neki životni događaji koje teško prevazilazimo. Veoma je važno obratiti se stručnjaku kad se sretnemo sa ovim problemom. Lekar će proceniti da li je pored razgovora neophodno i uzimanje lekova, dati savete poput onih da osoba počne više da vodi računa računa o sopstvenim potrebama i osećanjima, da bude fizički aktivnija, izbegava situacije, ljude i aktivnosti koje izazivaju veliku neprijatnost i nelagodnost kako bi u tom periodu sebe poštedela i sačuvala. Postoje periodi kada svako od nas treba da povede računa o sebi i svom biću na način kao da je reč o najboljem prijatelju koji je u nevolji ili sopstvenom detetu koje se razbolelo. Dajte sebi dozvolu da imate periode u životu kad ne možete odgovoriti na često veoma visoka očekivanja prema sebi i drugima. Važno je da budemo tolerantniji i nežniji prema sebi. Tada ne treba da očekujemo da u svakoj situaciji i svuda budemo perfektni. Mnogi ljudi u pokušaju da odgovore na brojne zahteve i obaveze koje nosi savremeni stil života po rutini i navici zaborave na svoj unutrašnji svet, zatrpavaju mnoga osećanja, nelagodnosti i neprijatnosti unutar sebe. Važno je da pronalazimo sopstvene oaze mira sa sobom i u sebi, da se zagledamo u to kako se osećamo, kuda idemo, šta zapravo želimo i ponekad malo zastanemo u tom razgovoru sa samim sobom. Psihoterapija pruža takvo iskustvo. Ljudi na različite načine mogu da se bave sobom, neki će da slikaju i na kreativan način izraze svoje potrebe i osećanja, drugi da idu na jogu ili meditiraju, a neki da idu na psihoterapiju. To je ono što zovemo mentalnom higijenom, taj dnos koji gradimo prema sebi i sa sobom.
Krize mogu da nas povežu
Deresija može da nastane i kad potiskujemo neprijatna osećanja.
– Nije suština u tome da nastavimo u tom maniru, već da uz pomoć stručnjaka, nekada i bliskih nam osoba prihvatimo i izdržimo i takva neprijatna osećanja i iskustva. Nekada je potrebno proći kroz to, obraditi svoja osećanja, neprijatne događaje iz prošlosti, zavidati stare rane, smestiti ova iskustva unutar sebe i nastaviti dalje sa svojim životom.
Kada je reč o deci, važna poruka roditeljima je da ih osluškuju i svaku promenu koja odstupa od uobičajenog ponašanja shvate kao alarm i poziv na razgovor.
-U porodici treba da postoji klima poverenja, da deca znaju da su im roditelji bezbedna baza u kojoj mogu da se otvore i povere. U kriznim periodima problemi se u porodicama, u kojima inače ima različitih teškoća, pojačavaju, dok one koje uspevaju na konstruktivan način da prevazilaze probleme dodatno jačaju, rastu i povezuju se. Kriza u životu ne mora da bude razarajuća, ona može da bude i okidač za rast i razvoj i kvalitenije povezivanje sa sobom i drugima.
Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović
Klinika za psihijatrijske bolesti dr Laza Lazarević pruža 24h, sedam dana u nedelji psihosocijalnu podršku.
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva 0800/309-309 opcija 1
Nacionalna linija za psihosocijalnu podršku u uslovima epidemija COVID-19 0800/309-309 opcija 2
Nacionalna linija za pomoć adolescentima 0800/309-309 opcija 3
Nacionalna linija za psihološku podršku ženama pre, u toku i nakon trudnoće 0800/309-309 opcija 4
Priručnik za prevazilaženje anksioznosti i fobija – Dr Edmund Born
© by BGonline. All rights reserved
