Glumac Branislav Lečić vodi računa o svom zdravlju, osluškuje svoj organizam i s vremena na vreme sebi dopušta hedonističke izlete u kojima uživa svim čulima.
-Moj hedonizam se ogleda u jednoj čudnoj kombinaciji koju nazivam monaški heodnizam. Krećem se u rasponu između totalnog minimalizma i potrebe za hedonističkim obiljem. Volim da poštujem svoj organizam, potrebe i trenutak. Nekad se desi da nemam želju za hranom, pićem, niti društvom koje euforično doživljava taj trenutak. Kad to osetim, ja to i poštujem. Onda se povlačim u svoj mir koji mi je potreban dok ne prikupim dovoljno konstruktivne energije koja me uspostavlja kao biće i otvara za druge. To se nauči tokom života, a ja to sad umem.Volim da uživam u hrani, ali umem i da uživam u minimalno hrane. Ako je to stanje moje duše, ja onda poštujem i hleb i vodu. Mogu i da se zadovoljim belim lukom i slaninicom, ali mi se desi kad sretnem društvo koje mi prija i osećam se jako dobro, u stanju sam da hedonistički uživam u specijalitetima. Trudim se da ne preterujem, pažljivo osluškujem sebe i svoj organizam.
Stav Branislava Lečića je da čovek uživa kroz meru, ali i da se lepše oseća ukus hrane ako imate svest o tome šta jedete. Rado u prilog tome prepričava jednu od anegdota sa druženja sa kolegom Mićom Tomićem.
-Igrali smo zajedno u predstavi Kir Janja. On je bio čuveni gurman, uživao je u hrani. Mića je uvek najduže naručivao hranu u restoranu. Posle jednog gostovanja u restoranu smo primetili da sklapa svoj meni vrlo studiozno i razmišlja dugo pre nego pozove konobara. Kad se konačno odlučio šta će da poruči konobar mu je rekao za većinu tih jela nemaju u restoranu. Mića se nakon toga obrušio, razočrao. Kad mu je konobar ponudio da izabere nešto drugo, on mu je rekao:“ Ne…, vi sad morate da odete, a ja ću da ostanem sam sa ovim jelovnikom, pa da ponovo vidim šta ću.“ On je maštao o hrani, već ju se video spremljenu još dok je poručivao. To dokazuje da mi sebe projektujemo kroz hranu, moramo da je zamislimo, osetimo čulima da bi postalo stvarnost.
Svoju meru kada je reč o hrani Branislav Lečić odlično zna.
-Mnogo je važno je da u organizam unosiš sve, ali pomalo. Svako treba da prepozna tu meru, dozira hranu po njoj, uživa u njoj i sprema je s ljubavlju. To je zdravlje.
Svaki svoj dan Branislav Lečić uglavnom počinje čajem ili sokom od ceđenog voća.
-Supruga Nina i ja doručak obično pripremamo doručak od onog što želimo, nekad tost sa namazom ili paštetom, nekad je to prženo jaje, kajgana sa sirom ili slaninicom… Dešava se da nekad ne želim da doručkujem, pa me pola dana „drže“ kafa i ceđeni sok. Sve je to osluškivanje organizma.
Često se dešava da ima probe i snimanja koja poništavaju sva radna vremena, traju i po 18 sati, predstave koje se završavaju kasno uveče.
-Posle predstave osećam ogromnu glad i kad bih tad jeo, više ne bih mogao da kontrolišem svoj metabolizam. Ali, isto tako 2-3 sata pre predstave ne smem da jedem, jer ako jedeš mnogo pred predstavu, život ti je u opasnosti jer na sceni pokrećeš ceo svoj habitus. Jednom mi se desilo da sam to uradio, najeo sam se pred predstavu nekog mesa koje nisam mogao da odbijem, ali sam naučio za sva vremena da to više ne radim.
Da se posvetio kuvanju, ovaj glumac bi bio majstor za šporetom.On uživa u trenucima tokom kojih priprema hranu za porodicu i prijatelje.
-Odlično spremam domaći pasulj, pire, šnicle, krmenadle, dobar roštilj, supu, razne špagete, salate i neverovatno je kako uspem da se snađem sa namirnicama koje zateknem u kući. Umem i da mesim hleb, pogaču spremam fenomenalno, sve su to moji kulinarski specijaliteti.
Foto: Branislav Ignjatović
© 2014 by BG online. All rights reserved
© by BGonline. All rights reserved