BG online

Lični razvoj

Strahovi savremenog čoveka

KAKO IZGLEDA NAPAD PANIKE?

milanSećam se jednog mladića, došao je u savetovalište posle nekoliko godina lutanja po raznim ordinacijama, kod različitih specijalista. Imao je simptome koji su se smenjivali kako bi mu lekar rekao da je sa njim sve u redu, jednog bi zamenjivao drugi i tako iznova. Simptomi koje je godinama imao bili su: stalna vrtoglavica, mučnine, hipertenzija, nervoza, glavobolja. Poneki od lekara bi onako neobavezno pomenuo da je njegov problem verovatno psihološke prirode. Nakon jednog takvog pregleda i jedne takve, nazovimo je opaske, pozvao je i želeo da zakaže razgovor, međutim nije umeo da mi kaže šta je njegov problem!? Nabrojao mi je simptome koje ima i shvatio sam da je u pitanju još jedan klijent sa problemom anksioznosti.
Iz sadašnje perspektive mogu reći da je ovo jedan od češćih problema sa kojim se srećem u praksi. I upravo gore nabrojani, ali i mnogi drugi simptomi karakterišu anksioznost: preznojavanje, stezanje u grudima, nemogućnost gutanja, topli (ili hladni) talasi, osećaj nestvarnosti, različite misli koje ne možemo da kontrolišemo, osećaj kao da nismo u svom telu (naročito kada se osoba pogleda u ogledalu) i sl.. Da stvar bude gora, ovo stanje neretko rezultira napadom panike. Ovaj napad traje nekoliko minuta, praćen je izuzetno jakim simptomima koji su za osobu koja ih proživljava izuzetno neprijatni. Citiraću jednog klijenta: “Prvi napad panike je za mene bilo nešto najstrašnije što mi se desilo u životu. Posle prvog prošlo je par dana, pa se desio drugi, pa treći napad i ko zna još koliko. Strah je postao sve jači, a simptomi sve gori i nepodnošljiviji, i tako mi se život pretvarao u pakao. Tek posle nekoliko meseci sam pomislio da je to možda posledica stresa i nezdravog načina života i shvatio sam da moram da se obratim nekome za pomoć.”
I složiću se sa ovim klijentom, koji je uspešno prebrodio i rešio svoj problem, da stres i nezdrav način života jesu jedan od najčešćih uzroka anksioznosti, naročito kad govorimo o kumulativnom stresu. Pored toga, razna traumatska iskustva koja je osoba proživela tokom života, zatim guranje problema “pod tepih”, a naročito emocionalnih i na kraju “koketiranje” sa psihoaktivnim supstancama mogu mnogo godina kasnije rezultirati anksioznošću i/ili napadima panike.anksioznost10
Tretman anksioznosti zasniva se na psihološkom savetovanju i psihoterapiji i u velikom broju slučajeva ima pozitivan ishod. Neretko se u toku tretmana koristi i medikamentozna terapija, ali je moje mišljenje da se tretman ne sme svesti isključivo na “lekove” te da je za uspešno rešavanje ovog problema neophodno savetovanje. Na kraju bih istakao da je rano reagovanje izuzetno važno i da značajno utiče na trajanje tretmana kao i na njegov pozitivan ishod.

Milan Radovanović

Milan Radovanović je specijalni pedagog i psihološki savetnik (TA), rođen 1978. godine u Zemunu. Za njegovo ime vezuje se početak izučavanja i tretiranja internet zavisnosti na ovim prostorima, kao i primena specijalno pedagoške metode tretmana bolesti zavisnosti i poremećaja u ponašanju. Voditelj je kurseva i seminara namenjenih deci i adolescentima i njihovim roditeljima.

 

Prethodni tekstovi:
Nedostatak samopouzdanja i porazi u krevetu
Koliko ste zavisni od interneta?
Emotivne zablude

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

1 komentar

1 komentar

  1. Dusan

    13/09/2016 at 18:47

    I onda psihijatar kad kaže: “Pa pobogu čega se to bojite”. Znači da ne zna ni osnove o anksioznom strahu. Treba prilagoditi izraz. To nije strah, nego simptomi straha. Znači isti osećaj bez razloga. Neki ih porede sa klasičnim fobijama. Ja bih to ipak razdvojio.

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Brend Plazma kompanije Bambi je na ovogodišnjem 22. Sarajevo Film…
error: