BG online

Lični razvoj

Emocionalne zablude

SUPROTNOSTI SE PRIVLAČE, ALI TO KRATKO TRAJE

brakovic1Iako se zaljubljenost oduvek smatrala jednim od najlepših, najstrastvenijih i najuzbudljivijih stanja koje čovek može da doživi za života (u šta svakako nema mnogo sumnje), ono je ipak veoma riskantan fenomen kada je u pitanu izbor trajnijeg životnog partnera. Razlozi za to su mnogobrojni, od biohemijskih, egzistencijalnih pa do suptilnijih psiholoških nijansi kojima je zaljubljenost obojena i uslovljena. Šta je zapravo zaljubljenost?
Zaljubljenost ili “romantičnu ljubav” nikako ne treba mešati sa pravom ljubavlju koja je posledica potpuno drugačijih stvari nego sama zaljubljenost. Psihološki aspekti su im sasvim drugačiji, a ja bih rekao čak i potpuno suprotni. Razmotrimo prvo one faktore koji stoje u osnovi zaljubljenosti, a i objasnimo njene funkcije.

Zaljubljenost kao poklapanje imunih sistema

Ono što se često pogrešno zove “ljubav na prvi pogled” zapravo je često varka prirode. Imuni sistemi dve osobe su takvi da ako bi se oplodili i dobili dete, ono bi dobilo kvalitetnu kombinaciju imunih sistema obe osobe, a to podrazumena dovoljno različitih antitela koje omogućavaju bolju odbranu ploda od bolesti. Dakle, ovde je preživljavanje vrste i kvalitetan plod prava suština, a ne nekakva “sudbinska povezanost”

Zaljubljenost kao stanje slično opijatskoj zavisnosti

Ovo je biohemijska priča. Mozak je u stanju zaljubljenosti preplavljen supstancama koje su prirodni opijati (serotonin, dopamin i endorfin). Da li treba narkomana, alkoholičara ili osobu koja pati od poremećaja ishrane, podržavati da donosi dalekosežne životne odluke, a da se pre toga ne preispita, porazmisli ili sa nekim posavetuje? Naravno da ne. Isto važi i za osobe koje se “ludo zaljube”. Posledice često mogu biti iste, naročito ako je osoba mlada, neiskusna ili iz nekog razloga očajna. Ovde dolazimo do trećeg čisto psihološkog uzroka.

Zaljubljenost kao projekcija

Kada smo zaljubljeni, partnera vidimo kako nama treba da ga vidimo, a ne kakav zaista jeste. Ovo je i krucijalna razlika u odnosu na ljubav koja je upravo to. Voleti nekoga kakav jeste i prihvatiti ga uz obostrano uvažavanje, poštovanje i spremnost na razumnu žrtvu. Dakle, sve suprotno od zaljubljenosti. Otuda se često osobe pitaju “Gde su mi bile oči?”, “Šta li sam tražila sa njim”? … Jednostavno, hemija je prošla, prioritet se promenio i sada tu osobu za kojom smo ludeli vidimo kakva jeste, ali nam se to što vidimo sada ne dopada. To je dobro i znači da smo se ipak kritički preispitali. Ako u toj situaciji zavolimo to što vidimo, onda zaljubljenost prelazi u ljubav i to je idealna situacija, ali na žalost često nije tako, naročito kod mladih ljudi koji su neiskusni u svemu tome.
Dakle, ako zaljubljenost nije kriterijum za izbor partnera, šta onda jeste? Odgovor je, kompatibilnost!
Kada tražimo partnera za dužu vezu ili brak, krucijalno je da imamo slične poglede na svet, život, sex, veze, decu pa i političke stavove. Sistem vrednosti bi takođe morao biti kompatibilan. Naravno, nivoi kompatibilnosti mogu biti različiti i ne treba da budete blizanci svome mužu ili svojoj devojci, ali sličnosti moraju da budu izraženije od razlika. Suprotnosti se privlače, ali samo na kratko!
Zaljubljujte se, eksperimentišite, ali uvek budite svesni u kakvom ste stanju i koliko ono može biti varljivo i ne donosite nikakve krucijalne odluke tada. Sačekajte ljubav, ili prosto ne ulazite dublje u vezu već samo uživajte u opijenosti. I to je lepo.

Psihoterapeut Marko Braković

 

Marko Braković (38) diplomirao je andragogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao jedan od najboljih studenata u generaciji. Završio je postdiplomsku edukaciju iz oblasti konstruktivističke psihoterapije. Sa kolegom Milanom Radovanovićem vodi i koordinira rad sa grupama mladih ljudi sa problemima vezanim uglavnom za adolescentske krize. Piše blogove i stručne tekstove u kojima često obrađuje teme promiskuiteta, preuranjene ejakulacije, partnerske psihoterapije, hemijskih i nehemijskih zavisnosti. Autor je i voditelj radionica “Šta žene žele?” i “Zavođenje putem društvenih mreža”, ali i angažovan u radu sa klijentima različitih životnih dobi . U jesen 2014 objavljen je i Markov prvi roman pod nazivom “Fejsbuk Predator”. Ovaj psihološko erotski triler pobrao je sjajne kritike i za kratko vreme stekao veliki broj vernih čitalaca. “Tablet” je drugi Markov roman koji je istovremeno prvi sprski psihoterapijski roman.

Arhiva tekstova Marka Brakovića:
Muško-žensko prijateljstvo, mit ili istina?
Neprijatni događaji mogu biti velika životna škola
Zašto motivacija nije dovoljna?
Kako vaspitati dete da bude dobar čovek?
Kako preživeti svoju porodicu?
Postoji li doživotna partnerska ljubav?
Život između žene i ljubavnice
Zbog čega idemo na psihoterapiju?
Život u online svetu
Od bliskosti do zaljubljivanja u psihoterapeuta
Digitalna dijeta
Provetravanje sopstvenog života
Zašto ponekad pričamo sami sa sobom?
Život sa kompleksom niže vrednosti
Kako “popraviti” sopstveni život?
Treba li ostati u kontaktu sa bivšim ljubavima?
Tuga, umor, bes i ravnodušnost i psihijatrijske dijagnoze
Intima, religija i seksualnost
Zašto ostajemo u lošim vezama i brakovima?
Seks iz osvete
Emocionalne veze i psihološki odnosi
Suština promiskuiteta
Neizvesnost u partnerskim odnosima
Marko Braković sa psihoterapijskog kauča
Zavisnost od seksa
Tajne psihoterapije
Upoznavanje preko fejsbuka
Zašto varaju žene, a zašto muškarci?
Šta žene žele i kako razumeti muškarce?
Seksualne slobode, izbori i biseksualnost
Nedostatak samopouzdanja i porazi u krevetu

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
GDE POČINJE LJUBAV PREMA SEBI? Da osećanja imaju direktnu vezu…
error: