Psihološke studije kažu da je velika verovatnoća da se razvije narcisoidnost kod osoba koje su kao deca bile zanemarene, zlostavljane, ako im nije pružana podrška i ako su odbacivane od strane roditelja.
Pre nego što počnem da pišem o narcisoidnom roditelju, želim da istaknem da nije svaka narcisoidnost patološka. Postoji nešto što se zove ZDRAVA NARCISOIDNOST i to je nešto na čemu je potrebno raditi. Osoba sa zdravom narcisoidnošću vrednuje druge jednako kao sebe, ne takmiči se, sposobna je da pruži podršku drugima. Kad nešto krene naopako ne ”besni” lako, ne krivi druge, već na sebe preuzima odgovornost. Sad je već jasno da o narcisoidnom roditelju pričamo onda kad ničega od gore navedenog nema.
Dežurni krivac
Milica je često na bolovanju. Preplavi je osećaj nesposobnosti, nedovoljnosti, gubi energiju na održavanje privida, bude toliko iznurena da mora da se povuče i sabere. Sve češće razmišlja o promeni posla. Kad je o tome pokušala da razgovara sa ocem tražeći podršku, dobila je po ko zna koji put komentar: “Opet mi dižeš pritisak. Ne mogu sa tobom da razgovaram, odmah počinje da me boli želudac.” Suočavanje sa tim da otac nije tako idealan kakvim ga je zamišljala, nije lako. Boli. Ali, došao je trenutak kada mora da se suoči sa tom idealizacijom i da je prekine. Njen tata nije osoba od koje je u životu dobijala sigurnost, podršku. Svaki put kad nije uradila onako kako je on od nje očekivao, bila je verbalno odbačena, osramoćena pred drugima, uvek kriva za sve loše što joj se dešavalo, čak kriva i za njegov “pritisak i bol u stomaku”. Sad je preplavljena osećajem krivice za to što nije “dovoljno jaka“ da izdrži pritisak na poslu koji je siguran, dobro plaćen i na kojem je odlična, što se stalno potvrđuje bonusima. Ali ona je zauvek preplavljena osećajem da ništa ne zna, da ne može da postigne to što se od nje traži. Odavno je postala perfekcionista, pre svega da bi impresionirala tatu. A divljenje nikad nije dobila.
Kako se ponaša narcisoidni roditelj?
Narcisoidni roditelj pokazuje jedan dijapazon ponašanja koji uvek uključuje fokusiranost na njega i konstantno skretanje pažnje sa potreba deteta na njegove potrebe. Miličin otac nikad nije prepoznao njenu potrebu za podrškom, za pohvalom. Naprotiv, kad god bi ona to potražila (nesvesno) uvek je pažnja sa nje skretana na njega i njegovu „bolest“. Upravo je ta FOKUSIRANOST NA NJEGA I NJEGOVE POTREBE, KONSTANTNO SKRETANJE PAŽNJE SA PORODIČNIH SITUACIJA NA SEBE nešto što ukazuje da imate narcisoidnog roditelja.
Milica se setila da su oni, kao porodica, negde išli samo ako je to ocu odgovaralo. Kad bi došao kući posle posla, morala je da bude apsolutna tišina jer je on umoran dolazio sa posla koji je bio jako težak i odgovoran. Svi su morali da se bave njegovim emocijama i mirom. A njihove emocije nisu bile bitne. NEPOKAZIVANJE ZANIMANJA I SAOSEĆAJNOSTI ZA DRUGE ČLANOVE PORODICE je drugi znak koji ukazuje na narcisoidnog roditelja. Tek je u razgovoru sa mnom razumela da je njena majka koja je prerano preminula, isto tako bila žrtva njegove narcisoidnosti. Do nedavno je, idealizujući roditeljski odnos, smatrala da su imali divan brak. Sad joj postaje jasno da je majka često bila potpuno podređena očevim zahtevima i da je u tom odnosu potpuno podredila sebe. Nekako ispada da je njenim odlaskom on taj koji je „nastradao“, jer, eto sad mora da živi sam i o sebi brine.
Dominacija strahom
NIKAD ONI NISU ODGOVORNI KAD STVARI KRENU NIZBRDO. Ako bi to priznali, počela bi da se „ljulja“ inače nestabilna slika koju imaju o sebi. VRLO SU KONTROLIŠUĆI I STROGI jer jedino tako mogu biti sigurni da će stvari ići onako kako njima odgovara. Kao malu, često ju je otac kažnjavao. Najčešće nazivanjem pogrdnim imenima i uskraćivanjem podrške. Nikad je nije odbranio, zauzeo se za nju. Njegovo samopouzdanje nikad nije bilo dovoljno jako da bi se suprostavio drugome i zaštitio člana porodice, u ovom slučaju nju. Zbog svog izrazitog straha da će biti napušten( potpuno podsvesnog) razvio je ko-zavistan odnos sa suprugom koji je Milica idealizovala kao „odnos pun ljubavi u kojem nisu mogli jedno bez dugog“. I sad kad mame više nema, pokušava sa njom da razvije takav odnos, ne dozvoljavajući joj da se osamostali. Konstantno MANIPULIŠE, POKUŠAVA DA DOMINIRA STRAHOM.
Uslovljavajuća ljubav
Ako da otkaz, od čega će živeti? Ne očekuje valjda da joj on pomogne. Stalno je SLUĐUJE, ZADIRKUJE, IZVRGAVA RUGLU. „Oduvek sam znao da da od tebe neće biti ništa. Nije ni čudo, s kim se družiš.“ I naravno, pokazuje da je voli samo ako ga bezuslovno sluša i radi ono što joj on kaže. SPOSOBAN JE DA POKAŽE SAMO USLOVLJAVAJAĆU LJUBAV. Postalo joj je jasno da kao dete nije imala drugog izbora osim da se povinuje narcisoidnom ocu. Ceo život je pokušavala da od njega dobije pohvalu, ljubav, priznanje, a sve je izostalo. Zahvaljujući tome odrasla je u jednu nesigurnu osobu sa hroničnim osećajem krivice i sramote što je takva kakva jeste. Preosetljiva je na kritiku i odbacivanje, ulazi u partnerske odnose u kojima stalno pokušava da zasluži ljubav. Anksiozna je i depresivna, slabe su joj granice u odnosima sa drugim ljudima. Sklona je destruktivnim ponašanjima i konzumaciji narkotika. Stalno ima osećaj da nije vredna ljubavi.
Šta odrasla osoba može da uradi kad ima narcisoidnog oca?
Pre svega, mora da donese tešku odluku da u odnosu sa njim postavi nove granice, da prestane da traži validaciju od njega i smanji toleranciju. Možda čak i da značajno smanji kontakt sa njim. Neophodno je da nauči da sebe i svoje potrebe stavlja ispred njegovih. Neophodno je da SEBE STALNO PODSEĆA DA IMA POSLA SA NARCISOM, da od njega nikad neće dobiti razumevanje.
PROMENITI NARCISA NIJE MOGUĆE. Sve dok to ne prihvati stalno će biti prisutni frustracija i razočaranje. Da bi izbegla njegovo MANIPULISANJE ,MORA PRESTATI SA PREISPITIVANJEM SEBE. On baš to želi, da ti sumnjaš u sebe, jer onda lakše manipuliše tobom.
NIKAD MU NEMOJ objašnjavati da je narcis i NIKAD NE BUDI SAMA SA NJIM jer se njegova sposobnost manipulacije smanjuje kad ste u grupi. NE PRIHVATAJ PRAZNA OBEĆANJA- seti se, nikad se neće promeniti.
POSTAVI JASNE, ZDRAVE GRANICE I ostani dosledna u njihovom sprovođenju. Budi jasna i direktna u vezi sa njegovom ulogom u tvom životu u budućnosti. On će sve pokušati da te granice probije, ali mu to ne smeš dozvoliti. Budi spremna i na to da taj odnos zauvek prekineš ako je on konstantan izvor stresa.
Ljiljana Jagodić, psiholog
Foto: Saša Džambić
Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…
www: life-coach.rs
facebook: Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
Izbegnite siguran put ka depresiji
Zdravo samopouzdanje
Kako dobiti ljubav i poštovanje?
Psihologija ljudskih potreba
Najčešća zabluda u partnerskim odnosima
Sukob generacija
© by BGonline. All rights reserved
