Kako je deci kad se mama i tata više ne vole?
Razvod braka počinje pre nego što se definitivno partneri raziđu. Zorana Filipović, spec. medicinske psihologije zaposlena u Klinici za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” kaže da razvod nije stvar trenutka, ne javlja se iznenada, već je češće završni deo procesa koji traje već duže vreme u porodici, pa tako stresni faktori za decu postoje i pre samog razvoda.
-Česte svađe između roditelja, otvoreno iskazivanje neprijateljstva, napeta atmosfera u kući, kao i iznošenje sadržaja partnerske relacije pred decom svakako predstavljaju neke od traumatičnih iskustava za većinu dece. Kako roditeljske figure rano postaju naši unutrašnji objekti, svađe i neprijateljstvo između bračnih partnera, često dovode do unutrašnjeg konflikta i rascepa unutar deteta. Što su deca manje i kraće izložena sukobima roditelja, to su i teškoće koje mogu imati slabije izražene. U situacijama kada je dete svedok nemoći roditelja da razreše konflikte, razvod (iako stresan događaj) može predstavljati i olakšanje za decu.
Nije uvek slučaj da se supružnici lako dogovore oko toga na koji način će ubuduće voditi brigu o deci. Kako ostaviti sujetu na stranu i biti razuman u takvim dogovorima?
-Razvod predstavlja gubitak na više nivoa, sa sobom nosi visok nivo stresa, pomešana razna osećanja (tuga, ljutnja, strah od promene, samoće, osećaj krivice i slično) i ne uvek realne procene sebe i životne situacije u kojoj se parovi nađu. Nije retka pojava da bivši partneri u procesu razvoda ulaze u pravi mali rat u kome je ultimatum da se definiše poražena i pobednička strana. Problem je što u nekim slučajevima neprijateljstvo među roditeljima ne prestaje ni nakon razvoda, a neki od njih su skloni da u svađe “uvlače decu”, tražeći u njima saveznike, otvoreno pred decom govore protiv ili ne odobravaju privrženost deteta prema drugom roditelju, imaju sukobe oko dogovora vezanih za roditeljske uloge i slično. Emocionalni razvod može da traje i godinama nakon sudskog i baziran je na različitim emocionalnim procesima oba partnera. A da bi roditelji zaštitili decu od dubljih ili daljih traumatizacija neophodno je da se prvo u psihološkom smislu pobrinu za sebe, odnosno da uđu u kontakt sa svojim emocijama, ostave prostor i vreme za proces tugovanja, koje je normalno osećanje na kraju jednog životnog razdoblja, čak i ako je ljubav mnogo pre rastave izašla iz partnerskog odnosa.
Šta je deci najvažnije i najpotrebnije u tom periodu?
-Decu u tom period očekuje adaptacija na mnoge promene. Samo jedna od njih je prestanak zajedničkog života sa oba roditelja. Neretko ih očekuje promena svakodnevne rutine, neke i promena mesta stanovanja, škole, gubitak vremena provedenog s jednim ili oba roditelja, pa i sa članovima šire porodice i zajedničkih prijatelja. Od kapaciteta roditelja da se nose sa stresom u mnogome zavisi i doživljaj promena koje očekuju dete. Važno je da se oba roditelja potrude da se svakodnevni život i rutine deteta što manje menjaju, kao i da vrlo jasno stave deci do znanja da su i dalje tu za njih u svakom smislu.
Kako deca u ranom uzrastu doživljavaju razvod, a kako u tinejdžerskom dobu?
-S obzirom da razvod spada u stresne događaje, neminovno je da on bar kratkotrajno utiče na dečiji razvoj. Kako će dete reagovati na odlazak jednog roditelja zavisi od načina na koji roditelji doživljavaju i predstavljaju detetu rastavu, količine stresa kojoj je bilo izloženo, od njegovog uzrasta i razvojne faze, kao i stepena zaštite koji mu roditelji pružaju. Mala deca primećuju da jedan od roditelja više ne živi u kući i kod njih doživljaji i emocije roditelja imaju veliku ulogu na koji način će prihvatiti promene. Izloženost roditeljskoj potrešenosti, patnji, ljutnji, ogorčenosti mogu dovesti do nekog regresivnih oblika u ponašanju, kao što su vraćanje na ponašanja karakteristična za mlađi uzrast od njihovog, mogu se teško odvajati od roditelja, imati noćne more i slično. Deca školskog uzrasta znaju da se roditelji više ne vole i često se osećaju krivim za razvod ili brinu o promenama u svakodnevnom životu. Mogu pokazivati znakove tuge zbog odsustva jednog roditelja, biti agresivni i ljuti na roditelja kojeg optužuju. Tinejdžeri, a posebno adolescenti, mogu imati teškoća s prihvatanjem promena koje razvod donosi, osećati se nesigurno, manje vredno, povući se od vršnjaka i svojih omiljenih aktivnosti. Za njih su karakteristična impulsivna ponašanja, te se kao reakcije na razvod mogu javiti bes, agresivnost, konflikt, depresivnost, popuštanje u školskom uspehu i slično. Što pre roditelji shvate, prihvate i pomire se sa činjenicom da doživotno ostaju vezani sa bivšim partnerom u roditeljskoj ulozi i počnu da se ponašaju u skladu sa tim, a u cilju obezbeđivanja najboljih uslova za rast i razvoj dece, to će se deca lakše prilagoditi na nov način života i funkcionisanja
Kako deca “najbezbolnije” da pređu u novi kontekst porodice?
-Adaptacija na novonastalu situaciju najviše zavisi od kapaciteta roditelja da prevladaju stresne situacije. Neka istraživanja govore da je godinu dana period u kojem roditelji i deca prihvataju novi položaj, navikavaju se na nove rutine, i razvijaju osećaj poboljšanja porodičnih odnosa i životnog zadovoljstva. Prilagođavanje dece u najvećoj meri će zavisiti od načina komunikacije, dogovora i stepena sloge bivših partnera u roditeljskoj ulozi. Ako razvod donosi olakšanje, stabilniju i mirniju atmosferu u kući, te zadovoljnije roditelje rizik da deca imaju teškoće u ovom periodu je značajno manji.
Zbog čega je važno razgovarati o svojim osećanjima i šta na tu temu savetujete deci, a šta roditeljima?
-Za roditelje je jako važno da obezbede za sebe psihosocijalnu podršku u procesu i nakon razvoda. Što pre prepoznamo sopstvena osećanja u različitim fazama razvoda, lakše će doći do normalizacije odnosa s jedne strane, ali i podrške koju možemo da obezbedimo za svoju decu u ovoj kriznoj situaciji. Da bismo mogli u emotivnom smislu da zbrinemo decu, neophodno je da prvo zbrinemo sebe.
Da li ožiljci koje deca nose nakon razvoda ostaju i od čega to zavisi? Šta roditelji mogu da učine da oni budu što manji?
-Razvod sam po sebi ne ostavlja trajne posledice po život deteta. To je doba krize, koja je inače sastavni deo života i koja u sebi uvek nosi potencijal za dalji rast i razvoj svakoga od nas. Ukoliko partneri na ovaj način shvate razvod i ostanu posvećeni svojoj deci, nema razloga za brigu. Mnogo dublji i trajniji ožiljci ostaju onoj deci koja odrastaju u porodici sa mnogo sukoba, često pod izgovorom roditelja da su upravo oni razlog ostajanja u lošem partnerskom odnosu. Oni odrastaju sa idejom da je ljubav dominantno u vezi sa patnjom, žrtvom, nekim oblikom doživotnog ropstva i da su baš oni glavna prepreka na putu roditeljskoj sreći i zadovoljstvu. Upravo to stvara potencijal da naša deca sutra nisu u stanju da se slobodno upuste i formiraju zdrave ljubavne odnose, da izađu iz situacija u kojima se osećaju loše ili da se odluče na odvažan korak koji vodi u brak ili razvod.
Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović
Klinika za psihijatrijske bolesti dr Laza Lazarević pruža 24h, sedam dana u nedelji psihosocijalnu podršku.
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva 0800/309-309 opcija 1
Nacionalna linija za psihosocijalnu podršku u uslovima epidemija COVID-19 0800/309-309 opcija 2
Nacionalna linija za pomoć adolescentima 0800/309-309 opcija 3
Nacionalna linija za psihološku podršku ženama pre, u toku i nakon trudnoće 0800/309-309 opcija 4
Priručnik za prevazilaženje anksioznosti i fobija – Dr Edmund Born
© by BGonline. All rights reserved
