Opraštanje je jedna od najvažnijih alatki koja doprinosi našem zdravlju, fizičkom i mentalnom. Danas postoji veliki broj naučnih istraživanja koja su dokazala vezu između opraštanja i fizičkog i mentalnog zdravlja.
Opraštanje je dobro za imunitet i kardiovaskularni sistem
Stres proizveden od negativnih emocija ima uticaj na imunitet, posebno na citokine, koje su supstance slične proteinima koji se proizvode kada se osoba nalazi u stresnim situacijama ili ima infekcije u organizmu. (Kei-colt-Glaser et al 2002). Opraštanje utiče na aktivnost HPA (Hypotalamic-Pituitary-Adrenal) i na proizvodnju kortizola, poboljšavajući imunološki sistem, na nivou ćelije i na kardiovaskularnom nivou (Sapolsky, 1994; McEwen, 2002). Opraštanje umanjuje stres koji je proizveden od osećanja ozlojeđenosti i utiče na imunološki sistem koji stvara antitela, koja se bitno smanjuju kad su osobe pod hroničnim stresom. Negativne emocije kao što su bes, ozlojeđenost, osveta, mržnja i osećaj krivice utiču tako da se naš imunološki sistem znatno oslabi. S druge strane, opraštanje utiče na to da te vrste emocija znatno oslabe i doprinosi pozitivnim impulsima i emocijama i na taj način pozitivno utiče na to da se povećava broj antitela. Gajenje neprijateljskih osećanja negativno utiče na kardiovaskularni sistem (Kaplan, 1992, Williams&Williams, 1993) dok opraštanje znatno smanjuje nivo neprijateljskih osećanja utičući tako na vrlo pozitivan način na zdravlje smanjujući rizik od povišenog pritiska i infarkta.
Opraštanje utiče na centralni nervni sistem
Opraštanje može da smanji količinu testosterona u krvi koji utiče na agresivnost i stimuliše proizvodnju serotonina (5-HT je neurotransmiter koji ima veoma važnu ulogu u podešavanju raspoloženja, sna, telesne temperature, seksualnosti i apetita (McCullogh, 2000; McCullogh et al. 2001).
Značaj opraštanja na mentalno zdravlje
Efekti opraštanja na polju mentalnog zdravlja se mogu primetiti kroz smanjenje osećanja ozlojeđenosti i kroz podsticaj pozitivnih emocija. Nasuprot tome, negativne emocije koje se aktiviraju i održavaju kroz proces razmišljanja o situacijama koje podstiču osećanja mržnje, osvete, besa, straha, osećanja griže savesti i neprijateljstva) utiču negativno na mentalno zdravlje. Vrlo su interesantni rezultati sledećih eksperimenata:
• Al-Mabuk et al. (1995) na grupi studenata koji su oprostili roditeljima zbog nedostatka nežnosti. Svi učesnici su na kraju eksperimenta pokazali povećanje poštovanja prema sebi i znatno smanjenje anksioznosti i depresije.
• Freedman & Enright (1996) istraživanje na grupi žena koje su bile žrtve incesta. Cilj ovog eksperimenta bio je da one uspeju da oproste nasilniku. Ovaj eksperiment je trajao 14 meseci i rezultati su pokazali kako je proces opraštanja omogućio tim ženama da znatno smanje nivo anksioznosti i depresije i povećaju osećanje nade i pozitivnih emocija.
• Spiers (2004) je primenio istraživanja vezana za opraštanje-ozlojađenost i mentalne bolesti na 134 žrtve kršenja ljudskih prava na račun Južnoafričke komisije za Istinu i izmirenje. Od svih osoba koje su bile proučavane 63% je imalo neku psihijatrijsku dijagnozu i 42% posttraumatični stres i poremećaj. Istraživanje je donelo zaključak da su ljudi sa najmanjim poenima u oblasti opraštanja oni sa najvećom predispozicijom za mentalne bolesti.
Ana Nadeždić, life coach
© by BGonline. All rights reserved
