Kako ću voleti drugo dete, kako da ne pravim razliku- ova pitanja često čujem od roditelja. U čemu je stvar sa drugim detetom? U prvom detetu. Prvorođeno dete je posebno već po tome što je prvo i u tom trenutku, jedino dete. Rođenje prvog deteta od bračnog para formira roditeljski par i porodicu. Roditelji su bez iskustva, često nesigurni i detaljno se drže stručnih saveta, sve rade po pravilima.
Prvenac
U porodičnom funkcionisanju sve postaje podređeno bebi, hoda se na prstima dok ona spava, a u sezoni virusa ne dolazi u kontakt sa drugom decom da se ne bi razbolela. Mali prvenac raste okružen mamom i tatom koji mu se posvećuju s punom pažnjom. A kad je jedan roditelj sa detetom, onaj drugi je slobodan. Nekad je odnos sa prvorođenim detetom toliko intenzivan i specifičan da kad saznamo da čekamo drugo dete osetimo strah, krivicu ili manju sreću nego prvi put. Pa kako ću da volim drugo dete kad već imam obožavano jedno (jedino)?
Niste više isti
Da, sa drugim detetom je sve drugačije. Prvo, jer imate prvo dete. Drugorođeno neće odrastati samo među odraslima, već i sa starijim bratom ili sestrom (sibling odnos je odnos između braće i sestara). Ono neće imati mamu i tatu samo za sebe i neće moći sve da bude podređeno njemu. Možda će dobiti boginje od starijeg deteta ili će morati da nauči da spava dok se starije dere u drugoj sobi. Učiće od starijeg brata ili sestre ali će se češće takmičiti ili rivalizirati s njima. Drugom detetu nećete moći sve da podredite. Vi kao roditelji niste više isti kao kad ste dobili prvo dete. S jedne strane ste iskusniji, zreliji, manje ste anksiozni i nesigurni u roditeljskim ulogama, više se snalazite u hodu i spontaniji ste. Ali, s druge strane rođenje drugog deteta je zahtevan period za organizaciju. Više ste umorni, imate manje slobodnog vremena, pažnju i obaveze stalno morate da delite. Počinjete da mislite paralelnim tokovima, žonglirate između onoga što je dobro za prvo i onoga što nije loše za drugo dete. Kad ste sami sa jednim detetom neko mora da brine o drugom detetu.
Rušenje sistema
Drugorođeno dete je individua za sebe. Navikli ste se na prvorođeno dete, a onda drugorođeno počne da vam ruši sistem svojom ponašanjem, osobinama i različitošću. Temperament je urođen i bebe već po rođenju iskazuju različitosti. U odnosu mame i bebe veliku ulogu igra i slaganje u katakterima već u prvim danima. Prvorođena beba vam je možda bila sličnija, a ako nije onda ste morali dosta da joj se prilagođavate. Pored toga, redosled rođenja dece u porodici ima snažan uticaj na dečije emocije, ponašanje i razvoj ličnosti. Prvorođena deca odrastaju okružena velikom pažnjom, nedeljenom ljubavlju, ali i visokim roditeljskim očekivanjima. Kad se rodi drugo dete suočavaju se sa jednom vrstom emocionalnog gubitka svoje jedinstvene pozicije i ljubomorom. Kao starije dete uče da brine o mlađem. Prvorođeni su često perfekcionisti, odgovorni, brižni, zahtevni prema sebi i drugima.
Drugorođeno dete ima ima prednost što raste u mirnijoj uhodanoj porodičnoj atmosferi. Bogatiji je jer u startu ima model starijeg brata ili sestre. U isto vreme tokom odrastanja je drugo dete stalno frustrirano što ne može da postigne i radi sve što radi starije, a ne može da razume da je za to zaslužna razlika u godinama. Od prvog dana mora da se „bori“ za svoju poziciju i pažnju u porodici. Često su borbeniji, buntovniji i brži od prvorođenih. Jedino u šta možete biti sigurni je da će vaše prvorođeno i drugorođeno dete biti jako različiti. Dok ovo pišem gledam u svog mlađeg sina i čudim se kako sam ikad mogla da se pitam kako se voli drugo dete, da li ću ga voleti kao prvo dete. Volim ga.
Branislava Pavlović
Foto: Ema Bednarž
Branislava Pavlović dipl. psiholog i sistemski porodični terapeut ima svoje savetovalište u centru Beograda. Radila je kao klinički psiholog u Domu zdravlja gde je stekla dugogodišnje iskustvo u radu sa odraslima i decom baveći se psihoterapijskim radom i psihološkom dijagnostikom. Pomaže svojim klijentima da reše i prevaziđu različite životne probleme, uključujući anksioznost, depresivnost, bračne probleme i konflikte u interpersonalnim odnosima, probleme na poslu, u roditeljstvu i razvojnim krizama. Pored rada u savetovalištu Branislava Pavlović sa klijentima koji se odluče za taj koncept razgovara tokom šetnje u prirodi. (Walk&Talk) i napominje da fizička aktivnost u svakom svom obliku pozitivno utiče na anksiozno depresivna stanja, nesigurnosti, sliku koju imamo o sebi i da se čovek bolje oseća kad je aktivan.
pavlovic.branislava@outlook.com
Intervju sa Branislavom Pavlović:
Saveti Branislave Pavlović:
Može li beba da vas zbliži sa partnerom i sačuva brak?
Život u lošem braku
Bračni problemi i spavanje u odvojenim krevetima
U šetnji sa psihoterapeutom
