Digitalna pećina i samoizolacija
Iako su nam internet i na njemu izuzetno popularne i praktične društvene mreže, omogućili neverovatan kvalitet i kvantitet povezivanja, kao i mogućnost izuzetno brzog stupanja u kontakt po bilo kojoj osnovi, primećujem jedan fenomen koji bih uslovno nazvao “digitalnom pećinom” ili još bolje “digitalnom samoizolacijom”. Šta to znači i zašto je važno imati ovo u vidu?
Svet po našoj meri
Gotovo neograničena mogućnost selektovanja ljudi koji mogu da učestvuju u našem online društvenom životu, blokiranje svega što nam se ne dopada, smeta ili jednostavno iskazuje nekakav drugačiji stav, formira oko nas jednu veštačku sliku sveta koji pasuje samo i isključivo nama. Oko nas počinju da se javljaju reklame samo onih proizvoda koji nas interesuju ili nam trebaju, vrte se portali koji favorizuju naše mišljenje o svetu, komentarišu nas ljudi koji nas i inače vole ili simpatišu, sugeriše nam se samo ono što nama prija i godi. Iako je ovo u smislu marketinga i praktičnosti veoma korisno, kod čoveka koji se ovako zatvorio u svoju ličnu “digitalnu pećinu samoizolacije”, stvara jednu vrstu netolerancije na drugačije ljude, mišljenje ili političko uverenje. Jednostavno, čovek se odvikne ili se srodi sa svetom koji samo njemu odgovara i koji je sam odabrao da prati ili vidi. Ovo je veoma blizu formiranja fašističke mentalne strukture koja razlike među rasama, nacijama, mišljenjima i uverenjima ne može, ali i ne želi da vidi.
Samoizolacija
Ovo je naročito opasno za generacije koje dolaze i kojima će samoizolacija biti normalna pojava. Oni neće imati primere iz analogne ere. Neće čak ni znati za nju. Šta uraditi po tom pitanju? Za početak, nemojmo sprečavati da nas komentarišu čak i oni ljudi sa kojima se ne slažemo. Pustimo ih da konstruktivno kritikuju, možda nešto novo i naučimo.
I razlike su važne
Pratimo i one vesti koje nam ne prijaju. Barem ponekad. Proširimo asortiman u svakom smislu, pa makar nas on i ne zanimao.Otiđimo ponekad i na profil neke osobe ili udruženja sa kojima se potpuno ne slažemo i zadržimo se na njemu neko vreme, ne predugo. Proučimo razlike, preispitajmo sami sebe, saslušajmo i nekog ko ima drugačiji stav. Radimo to povremeno i ponekad. Objasnimo ovo i svojoj deci. Naučimo ih. Ona jednostavno moraju to da znaju, inače nam se ne smeši svetla budućnost. Ponoviće nam se ona prošlost koju civilizacija ne voli tako rado da priziva u sećanje. Reagujmo na vreme.
Marko Braković
Foto: Dario Konstantinović/ DAK Foto
© by BGonline. All rights reserved
