Prodala sam stan, zimsku garderobu poklonila drugaricama i krenula za njim…
Nikola Tesla je njena velika inspiracija i kaže da bi volela da može da zaviri u njegov život i sazna šta je voleo da jede, da li je bio vegetarijanac, koje ličnosti su ga fascinirale, šta je čitao. Tesla je našao mesto i u njenoj knjizi „Nina od Arabije“ koja je doživela veliki uspeh u Srbiji i svoje treće izdanje. Marina Bulatović Barny je nekad u Beogradu živela 300 na sat, ali je sve to promenila nakon udaje kada se sa suprugom preselila u Saudijsku Arabiju takav život zamenila sedenjem u novom domu i čekanjem.
-Imala sam preko 40 godina kada sam konačno pronašla „srodnu dušu“ pa sam, bez mnogo razmišljanja, napustila posao savetnika za komunikacije u Futuri Plus, prodala stan u Beogradu, zimsku garderobu poklonila drugaricama i zaplovila put arapskog poluostrva, da budem supruga, domaćica i sve ono što do tada nisam bila- priča Marina za BGonline.-U početku sam uživala u miru i samoći. Nisu me gnjavili klijenti, poslodavci, telefon mi nije zvonio… Milina. Međutim, posle nekog vremena počela sam prilično da se dosađujem i da se pitam šta je smisao mog života. Lepo je živeti sa „srodnom dušom“, ali da li je to jedini smisao. Dok kuvam ja o tome mislim, dok trčim na traci to me pitanje proganja. Spas mi je stigao iznenada. Sticajem okolnosti upoznala sam se sa dr Ljubom Vujovićem, generalnim sekretarom Teslinog memorijalnog društva u Njujorku i sa Nikolom Lončarom, predsednikom Tesline naučne fondacije iz Filadelfije, pa sam volonterski počela da pomažem brojnim Tesla udruženjima u Americi i Kanadi što radim i danas, 11 godina kasnije.
Depresivne žene
Kad dosada dosadi budući da žene u Saudijskoj Arabiji gde ste živeli nisu išle u šetnju bez muške pratnje, nisu vozile kola, nisu smele da izađu na javno mesto ako nemaju na sebi dugačku crnu abaju, a u toj zemlji nema ni bioskopa, pozorišta, alkohola, svinjskog mesa…?
-Ta pravila su bila veoma neobična i stroga, naročito su teško padala ženama sa Zapada koje u Saudijskoj Arabiji uglavnom nisu radile. Većina njih je bila depresivna. Zvocale su i kukale. Ja nisam. Vodila sam se time: njihova zemlja – njihova pravila. U Bahrein i Kuvajt išla sam u bioskop i na čašu belog vina ili Bejlisa. Abaja mi je bila prihvatljiva jer sam zahvaljujući toj haljini mogla da se spremim za tri minuta i potučem sve svoje ranije rekorde. Pored toga, abaja me je lišila razmišljanja o tome šta da obučem. A onda, jednog dana, sinula mi je ideja da organizujem izložbu fotografija mog supruga u Beogradu i Podgorici. Tema je bila Saudijska Arabija, sa kojom ni Srbija ni Crna Gora nisu imale diplomatske odnose. Kad sam to saopštila mužu on je sumnjičavo vrteo glavom. Ali, uspela sam u tome. Pokrovitelji izložbe u Podgorici su bili Filip Vujanović, predsednik Crne Gore i Branislav Mićunović, Ministar kulture; a izložbu u Beogradu je posetilo preko 30 000 ljudi. U Beogradu sam za taj projekat dobila i nagrade od PR društva Srbije i od Kluba privrednih novinara, dok sam od Princa Saud bin Abdullah bin Thunayan, dobila dva pisma- zahvalnice za promociju Saudijske Arabije u Srbiji. Nekoliko meseci kasnije, kada se moj suprug Buda vratio sa posla rekla sam mu da ću napisati knjigu inspirisanu životom u Arabiji. On je slegao ramenima i rekao: „Posle ove dve izložbe, sve ti verujem. Da mi kažeš idemo na Mars – ja bih bez reči uzeo kofer i počeo da se pakujem.“ I zaista nekoliko godina sam (naporno) radila da bi nastao moj roman prvenac „Nina od Arabije“.
Ljubavna priča
Takav stil života ste izabrali zbog ljubavi. Kakva ljubavna priča stoji iza vašeg braka?
-Mislim da je Budin i moj susret morao da se desi. Bila je to Karma na delu. Upoznali su nas zajednički prijatelji. On je živeo i radio u Torontu, a ja u Beogradu. Oboje smo već imali po jedan brak iza sebe… i tako, jednog zimskog dana, na e-mejl su mi stigle njegove fotografije iz Kanade. Sećam se da smo koleginica Sonja i ja u agenciji Communus, satima uvećavale fotke i diskutovale šta od toga može da bude. A kad smo se prvi put čuli telefonom imala sam utisak da se oduvek poznajemo. Naša priča je priča o prepoznavanju (srodnih) duša. Prvi put smo se videli u februaru 2007., a u septembru iste godine smo se venčali.
Kako ste upoznali novu Marinu koja voli miran život i samoću, Marinu koja uživa u tišini i Marinu koja sama sebi može da osmisli život i posao?
-Nisam imala baš mnogo izbora u jednoj takvoj konzervativnoj zemlji. Na snagu je stupilo: u se i u svoje kljuse. To mi nije bilo teško jer sam oduvek bila sama sebi najveći oslonac. Pročitala sam mnogo knjiga i odgledala mnogo filmova. Pustila bih muziku „do daske“ i igrala. Navikla sam na samoću i mir – naročito u vreme kad je suprug koji je po zanimanju građevinski inženjer radio na terenu 1200 km daleko od kuće i kad smo se viđali isključivo vikendom. Obožavala sam da šetam po Aramco kampu, gde smo i živeli. Osluškivala sam svoje korake i smišljala sebi nove poslove.
Novi početak
Kako izgleda početi život od nule u Kanadi…?
-Sada živim u Kanadi i po treći put sam đak prvak u školi života. Iako sam prešla pedesetu radujem se novom početku. Pišem novi roman. Upoznaću nove ljude. Putovaću na neka nova mesta. Ukazaće mi se neki novi horizonti.
Koju poruku nosi vaša knjiga „Nina od Arabije“ i kakvu priču priča?
-To je priča o ljubavi – Budinoj i mojoj. O ljudima koje sam upoznala, o njihovim (različitim) običajima i verama. To je i omaž Nikoli Tesli koji mi je iznenada „pokazao put“. To je, kažu čitaoci, duhovita priča o jednoj Nini koja je smisao svog života našla u radu i prihvatanju (skoro) svih stvari oko sebe.
Branka Gajić
Foto: Budislav Buda Bulatović
© by BGonline. All rights reserved
