Kako postaviti zdrave granice?
Kako živeti pored muškarca koji je odrastao sa majkom? On ima potrebu svakodnevno da se čuje sa njom, često je konsultuje oko svih naših odluka. Može li se ikad „odvojiti“ od nje? Plašim se da ne napravim grešku u vaspitanju sina i ne vežem ga previše za sebe budući da smo skoro po ceo dan zajedno. Gde je prava mera bliskosti majke i sina? 
„Iz pitanja se vidi da niste zadovoljni odnosom sa svojim mužem, najviše zbog toga što osećate i mislite da je on previše vezan za majku. Zabrinuti ste i oko toga da se taj model ne prenese na vašeg sina sa kojim provodite puno vremena. Majke imaju najbitniju ulogu u životu svake osobe, naročito u prvim godinama života. Pre svega daju nam život, one su naši prvi i najbitniji učitelji. Psihologija kaže da je jedino majčina ljubav bezuslovna, ona sve prašta i sve čini za nas. Po Bolbijevoj teoriji o vezivanju, ljudi se rađaju sa potrebom da ostvare bliske odnose sa ljudima i od načina na koji majka tokom prvih 6 meseci odgovara na dečije potrebe, zavisi kakve ćemo osobe mi postati i kakve ćemo odnose kasnije u životu razvijati sa drugim bitnim ljudima. Vaša svekrva je verovatno bila dobar negovatelj svom sinu u prvih 6 meseci. Sigurno je to i nastavila. Ne znam kakva je uloga njegovog oca bila u njegovom odrastanju. Ono što se verovatno desilo jeste da je majka bila zanemarena od strane svog supruga ili je on bio često odsutan zbog posla i sl. U takvim okolnostima majka sve svoje potrebe (sigurnost, raznovrsnost, značajnost, ljubav i povezanost, rast i razvoj i doprinos drugima) koje inače zadovoljava kroz odnos sa suprugom, prebacuje na sina. Gledajući kako raste i napreduje i to zahvaljujući pre svega svom angažovanju, ona se oseća prilično sigurnom. Kako dete raste, menjaju se i aktivnosti u vezi sa njim- stalno ima nekih novih oblika ponašanja koje i ona mora da prilagodi njegovom uzrastu- zadovoljava potrebu za raznovrsnošću. Baveći se sinom oseća se jako bitnom i posebnom, razvija i odnos bliskosti i povezanosti, ljubavi sa njim. Kako raste on i ona napreduje u svom ličnom osećaju rasta i razvoja, a istovremeno zadovoljava i svoju potrebu da doprinese drugom ljudskom biću. Nešto slično se sad i vama dešava. U odnosu sa mužem osećate se manje bitnom od njegove majke, osećate se zanemarenom. Pošto sa sinom provodite najviše vremena, nekako ste se prirodno (potpuno podsvesna dinamika ličnosti) okrenuli njemu i zadovoljavanju svih ovih svojih potreba sa njim. Ono što vas razlikuje od vaše svekrve jeste svest o tome da ipak postoji granica u tom vezivanju deteta za sebe i da ne želite da je pređete. Ne želite da vaš sin bude vezan za vas kao što je njegov otac za svoju majku.
Kako biti tu za svog sina, a da ga ne vežete previše za sebe?
Kod dece se u najranijem uzrastu javlja strah od odvajanja, a oko treće godine su sposobna da razumeju da će se majka vratiti kad ih ostavi. U isto vreme počinju da se zanimaju više i za druženje sa drugima, kao i za igranje. Odvajanje od majke je proces, ne dešava se odjednom. U takvim okolnostima, idealno je dete odvesti u obdanište i pomoći mu oko osamostaljivanja i potpune socijalizacije. Od toga kako se ponašate, zavisi kako će on kroz taj period separacije proći. Preporučuje se da budete dosledni u svojim odlukama, da budete nežni i brižni kao i do tada, ali sa pričom kako dolazite sigurno po njega posle npr. spavanja. Kreirajte brz ritual ostavljanja u vrtiću i uvek držite svoje obećanje. Pokušajte da ga što češće ostavljate kod bake i deke, ako ne ide u obdanište. Na taj način vežbate odvajanje.
Od načina kako se ponašate u procesu prevazilaženja dečijeg straha od odvajanja, zavisi kako će ga dete prevazići. Psiholozi tvrde da postoje odrasli ljudi koji nikad nisu prevazišli strah od odvajanja i da je to osnov prevelike vezanosti odraslih za majku. Bitno je da podržite dete u njegovoj samostalnosti i želji za istraživanjem realnosti. Pokažite mu da verujete u njega, pa će tako i ono razviti veru u sebe i svoje sposobnosti. Pružajte ljubav i brigu, ali ne budite previše zaštitnički nastrojeni. Neke bitke dete mora samo da vodi. Usmeravajte ga u pravcu u kojem on želi da ide, obratite pažnju na njegove sklonosti i talente. Pomozite mu da ih razvija. Ne namećite nužno svoje mišljenje. Uključite što više svog supruga u njegovo odrastanje, na taj način ćete pomoći i jednom i drugom- detetu da dobije dobar model za identifikaciju (obično se identifikujemo sa roditeljem istog pola), a suprugu ćete pomoći da konačno prevaziđe preteranu vezanost za majku. Naravno, u svemu tome i vi ćete biti zadovoljni posmatrajući kako vam dete odrasta u osobu sa razvijenim samopoštovanjem, sigurno u sebe i svoje sposobnosti što će vam pomoći i da porodične uloge u svojoj porodici podelite na adekvatan način. Što bi rekao Nebojša Jovanović: „Vi i Vaše dete niste množina, već dve jednine.“
Ljiljana Jagodić, klinički psiholog (www.life-coach.rs)
Foto: Dario Konstantinović
