BG online

Roditeljstvo

Sindrom poslednjeg ispita

Strah od završetka fakulteta, neizvesnosti i budućnosti

Za razliku od studenata koji imaju problem sa motivacijom za učenje koja se pojavljuje na početku studija, zbog toga što ili nisu izabrali fakultet koji im se sviđa ili nemaju formirane radne navike, postoje i oni koji stanu na kraju studija iako su do tada bili jako dobri na fakultetu i imali su formirane radne navike.

Šta posle fakulteta?

Oni koji obično zastanu kod zadnjih ispita, predpostavljaju da imaju strah od odrastanja i onoga što ih čeka nakon završetka studija. Poslednji ispit predstavlja ulaznicu u zrelo doba, ali i neizvesnost oko posla, budućnosti i stvaranja porodice, pa se taj fenomen još naziva i „sindrom poslednjeg ispita“. Mladi se plaše preuzimanja odgovornosti za sebe i neizvesne budućnosti, ali često imaju primer nekog od svojih bliskih koje percipiraju kao žrtvu, kao nekoga ko se mnogo muči i radi i nema nikakvo zadovoljstvo, pa tako izvode zaključak da je odraslo doba mučenje. Kada ih pitamo kako oni vide odraslost, često kažu da to vide kao jedan težak i mučan period u kojem se samo radi i muči da bi se platili računi. Ono što ne vide jeste sloboda koju nosi odraslost i nezavisnost.

Život pod pritiskom

Jedan student je tako došao do kraja fakulteta i posle odličnog proseka, sada je već tri godine apsolvent. Za tri godine, prijavio je tri puta ispite ne koje nije ni izašao. Seća se  kako je uvek bio odličan đak, kako mu je život bio škola – kuća, kako su ga roditelji terali da uči i dobre ocene su se uvek podrazumevale. Seća se oca koji je uvek dolazio sa posla umoran i iscrpljen, često se žalio kako mu je teško i naporno na poslu i kako on sve to radi zbog njih. Negde u dubini sebe nije želeo da živi takav život, plašio se da ne bude nesrećan i nezadovolja svojim životom kao njegov otac. Zato je stao sa studijama, a za to vreme nije ni našao posao…. Sve vreme je imao pritisak okoline da završi fakultet. Rešio je da pronađe sebe, da otkrije zašto mu se to dešava i šta je to što bi zasita voleo da radi, nezavisno od želje roditelja. Na jednoj seansi je osvestio je da je njegova vizija budućnosti bila zastrašujuća za njega, mislio je da mora da radi neki dosadan posao u kome će gubiti ceo dan, izrabljivaće se i neće imati vremena za porodicu i privatan život… Umesto te vizije budućnosti pomerili smo fokus u drugom smeru – shvatio je da ne mora da radi „taj dosadni i iscrpljući posao“ kao njegov otac, već da ima i druge mogućnosti. Ima slobodu da bira šta želi i kako želi da radi i da čak može da radi i van struke ako ga to više ispunjava.

Zrele odluke

Došao je do zaključka da odraslo doba ne mora da bude mučenje i neizvesnost, već sloboda i nezavisnost. Otkrio je da uopšte i ne želi da radi posao za koji se školuje, već da ga u dubini duše privlači nešto sasvim drugo. Sad treba da donese odluku da li želi da završi fakultet zbog sebe i da se nakon toga posveti onim što ga suštinski interesuje ili da odmah počne da se bavi onim što ga ispunjava i bude dobar u tome bez obzira na pritisak roditelja. Kad se neko zablokira na kraju dostizanja nekog cilja onda to obično znači ili da mu se cilj promenio ili da ima strah od toga šta će se desiti kada se taj cilj ostvari. Sve ove dileme su sastvani deo odrstanja i kroz razgovor sa stručnim licima ova kriza može da se uspešno prevaziđe, a osoba ostvari ono što je njoj suštinski važno.

Ljubica Bogetić
Foto: Jelena Vlatković

Mr Ljubica Bogetić je psiholog, psihoterapeut i hipnoterapeut. Specijalizovana je za rad sa porodičnim i emocionalnim problemima, kao i sa anksioznim poremecajima. Autor je treninga za roditelje DETE POBEDNIK, i treniga SOCIJALNIH VESTINA koji je namenjen poslovnom i porodičnom okruženju. Radi sa klijentima u Beogradu, ali i preko skajpa sa ljudima iz celog sveta.
Mr Ljubica Bogetić radi i test profesionalne orjentacije koji obuhvata testove sposobnosti, interesovanja i ličnosti, kao i razgovor sa psihologom. Sve to detaljno može da odredi profesionale oblasti u kojima možete da ostvarite svoj maksimum. Ova testiranja su najkorisnja za učenike 8. razreda osnovne škole i 4. razreda srednje škole, a kao orjentir u izboru škole ili fakultera. Korisna su i odraslim ljudima koji žele da promene zanimanje, ali ne znaju šta bi drugo radili.
Testiranje se obavlja u EOS CENTRU na Novom Beogradu. Dodatne informacije možete dobiti putem maila: [email protected] ili telefonom 068/5175-494

Individualni i grupni treninzi:
– trening za roditelje i vaspitače DETE POBEDNIK
– trening socijalnih veština – (za tenejdžere, odrasle i u poslovnom okruženju)
– upravljanje stresom (za tinejdžere, odrasle i u poslu)

PRIJAVE NA EMAIL: [email protected]

Individalno, porodično ili grupno psihološko savetovanje i treninge, preko skajpa ili uživo možete zakazati putem maila: [email protected]
Kontakt tel.0685175494
www.eoscentar.com

SAVETI mr LJUBICE BOGETIĆ:
Sindrom pametne dece
Depresivnost kod dece
I deca mogu biti anksiozna
Ljubomora u partnerskim odnosima
Ozbiljne posledice zavisnosti
Nesigurnost kod mladih i dozvola za odrastanje
Osećanja koja čuvaju od bolesti
Strah od raskida i samoće
Emocionalne ucene roditelja
Formula zdravlja i ličnog zadovoljstva
Posledice hroničnog stresa
Kako deci postaviti granice?
Komunikacija roditelja i dece
(Ne)realni strahovi anksioznih roditelja
Deca preterano ambicioznih roditelja su često depresivna i buntovna
Kako nasilje u porodici utiče na decu?
Zašto se povećava broj razvedenih brakova nakon godišnjeg odmora?
Želeli ste sina, a dobili ćerku?
Uticaj roditelja na razvoj ličnosti deteta
Kad je muškarac spreman da postane otac?
Psihološka spremnost za roditeljstvo
Depresivna i anksiozna deca kao produkt roditeljskih grešaka
Mora li dete biti žrtva lošeg braka?
Uspešni na poslu, neuspešni kod kuće
Vodič za roditelje

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Akciona komedija DŽONI INGLIŠ – PONOVO U AKCIJI (JOHNNY ENGLISH…