Zašto žene ostaju u toksičnim vezama?
Svaki put kad mi se javi nova osoba sa problemom (i to su uglavnom žene koje nisu srećne u partnerskoj vezi) za mene je to potvrda da sam na pravom mestu i da je profesija koju sam izabrala i koju neizmerno volim, od ogromne koristi onima koji u ovom trenutku ne vide izlaz iz svoje mučne i teške situacije.
Vrlo je malo žena koje su iskreno i duboko srećne u braku. Ono što često čujem je da se muškarci nezainteresovano ponašaju, prestaju da budu romantični, misle samo na posao, ne pomažu u kući. To su standardni problemi koji se pokažu u dugotrajnoj vezi nakon prvobitnog perioda zaljubljenosti. (o čemu sam pisala u prethodnim teksovima). Ovde se radi o onom skrivenom psihološkom nasilju koje mnogo žena doživljava u vezi, ali nisu svesne da se o tome radi jer ono nije toliko evidentno kao što je fizičko nasilje.
Na primer, kad je ženi jasno da je muškarac laže i jasno joj je da je ne poštuje zato što, na primer, često izlazi i vraća se kasno u noć i izmislja da je bio sa muškim prijateljima, a u stvari se radi o ljubavnoj avanturi sa nekom drugom ženom. Psihološko nasilje se može prepoznati kad muškarac vređa svoju ženu i direktno udara rečima u njenu vrednost.
Imala sam klijenta, ženu koja mi je poverila da njen partner izbegava da ide na odmor sa njom na more zato što je ona, po njegovim rečima, suvise gojazna. Na sve to joj je govorio i da je vrlo nesposobna i da nije čak ni nešto posebno inteligentna. Došla sam u kontakt sa mnogo žena koje sve to godinama trpe i hvataju se za mrvice pažnje da bi onda opravdavale partnera koji ih manipuliše govoreći sebi da ih on u stvari volI nadajući se da će se situacija jednog dana popraviti i promeniti. Ali, na veliku žalost, takva vrsta situacije se ne menja sama po sebi.
U čemu je stvar i zašto žene to trpe i podnose?
Da se razumemo, radi se o ženama koje su završile fakultete, koje imaju dobre poslove i privlačan izgled. Zašto jednostavno ne izađu iz veze i oslobode se od tog tihog i naizgled bezazlenog nasilnika?
Ovde se radi o podsvesnom umu gde su registrovana uverenja koja su doprinela tome da se privuče takva vrsta ponašanja od strane partnera i da se ništa ne preduzme da bi se to korigovalo. A uverenje koje sve, ali baš sve žene nose, bez obzira na stepen obrazovanja ili uspeha u poslu je: “Ja ne vredim”. Da li znate da ako biste upitali baš te žene šta misle o svojoj vrednosti, sve bi vam odgovorile da misle da mnogo vrede. Zašto? Zato što je ubeđenje “Ja ne vredim” toliko usađeno u žensku podsvest da, kao što i sama reč to kaže, one uopšte nisu svesne toga, a odgovor “Ja mnogo vredim” pripada onom delu svesti koji zovemo svesni um i koji je samo 8% od celog kapaciteta uma.
Treba znati da mi žene u svojoj podsvesti nosimo sećanja na sve ono što su naše majke, bake, prabake osećale i mislile.To se zove kolektivna podsvest. A svima nam je vrlo poznato kako su se osećale žene starijih generacija u patrijarjalnom okruženju. Bez obzira na to što su nove generacije žena emancipovane, obrazovane, doterane i naizgled jake, to je samo maska iza koje se krije velika nesigurnost u sopstvenu vrednost. A ta nesigurnost se ispoljava najviše u odnosu sa partnerom i u odnosu sa novcem.
Kako izaći iz svega?
Prvi korak je prepoznati da situacija u kojoj se nalazi žena nije dobra i da ne hrani njenu vrednost. Drugi korak je da se nikako ne sme očekivati od partnera da će se on promeniti sam od sebe. Ako se uđe u konflikt sa partnerom, to može dovesti do toga da on koriguje svoje ponašanje na izvesno vreme, a onda se sve vrati na istu tačku. To ne znači da ne treba ništa reći i pasivno trpeti nekorektno ponašanje. Ponekad su svađa i sukob ok, ali ne treba na tome da ostane.
Vrlo je važno da se žene pozabave ozbiljnim radom na sebi ne osuđujući okolnosti za situacijiu u kojoj su se našle, ali i ne osuđujući ni sebe zbog toga.
Doći u susret sa svojom pravom, autentičnom vrednošću je najvažnija stvar koju ljudi, a pogotovo žene mogu sebi da priušte. To je proces koji ne mora suviše da traje, ali je ipak potrebno uložiti vreme i rad na sebi. Ali je dobitak vredan tog ulaganja. Dobitak je duševni mir, zadovoljstvo sobom na nekom dubokom, autentičnom nivou, bez obzira na to da li je osoba u vezi ili ne. A ako ipak dođe do toga da se uđe u vezu ona može da poprimi sasvim nov kvalitet. To znači da su partneri u vezi zbog izbora, a ne iz potrebe da ih neko ispuni. I samo u tom slučaju će biti u mogućnosti da daju drugoj osobi ono što je njoj potrebno i u skladu sa njenom vrednošću. Osoba koja je u kontaktu sa sobom i svojom vrednošću imaće pored sebe partnera koji će joj oslikavati baš to, kroz pažnju, ljubav i odanost.
Da li ste spremni da sebi izjavite bez straha: “Vredim samo zato što postojim!”?
Ana Nadeždić
Foto: Ema Bednarž
© by BGonline. All rights reserved
