BG online

Lični razvoj

Potiskivanje emocija dodaje kilograme

HRANA KAO ŠTIT OD SOPSTVENIH SLABOSTI

Ona je harizmatična, obrazovana, elokventna, sposobna, borbena, svestrana. Ima višak kilograma koji joj je nekad bio preokupacija, ali na njiha danas gleda iz potpuno drugog ugla. Slavica Ivaniš, pisac iz Beograda napisala  je knjigu „Koraci ka radosti“ namenjenu onima koji počinju dijetu svakog narednog ponedeljka i svoje kilograme nose kao breme zbog čega se osećaju nesigurno, odbačeno, bez samopouzdanja i realne slike o svojim vrednostima koje su sakrili iza svog štita satkanog od nesigurnosti i ozbiljnog viška kilograma. Zahvaljujući stranicama koje je Slavica ispisala tokom sopstvenog puta samospoznaje mnogi čitaoci izbeći će bolne procese samootkrivanja, zamisliti se i krenuti ka prepoznavanju i upoznavanju sebe.
Ona je gojazna od rođenja, simpatična buca koja je sa svojih četrdesetosam godina mladolika i puna života. Ali, nije oduvek bilo tako. Slavica Ivaniš je poput većine žena dugi niz godina vodila tihi rat sa sobom i svojim kilogramima. Nema te dijete koju nije isprobala niti poraza nakon svake od njih koji nije začinila ponekom suzom i čokoladicom. Pre desetak godina napravila je pravi podvig i smršala 70 kg! Verovala je da će nakon toga biti srećna jer je bila uverena da su suvišni kilogrami uzrok svih njenih nezadovoljstava. Nedugo zatim suočila se s velikim porazom kad je otkrila da nije dotakla sreću kojoj se nadala a kilogrami su se jedan za drugim ponovo vratili.
slavica-ivanis

– Morala sam da istražim zašto se to dogodilo. Rekla sam sebi da ako neće drugi ljudi sebi da priznaju istinu, priznaću je ja pred celim svetom- počinje priču Slavica o njenom putu ka unutrašnjoj tranformaciji. – Moj okidač za povratak kilograma je bilo nezadovoljstvo jer me je samo 10 kg delilo od idealne zamišljene težine. Tih 10 kg nikako nisam uspevala da se rešim i to me je strašno frustriralo i umaralo. Bila sam razočarana, a moja najveća greška tada što sam neprekidno mislila o tih 10kg koje ne mogu da skinem, a ne o 70kg koje sam izgubila. Telo se umorilo, trebao mu je predah, ali niko nije znao da mi ukaže na to. Niko od endokrinologa mi nije rekao da se strpim i objasnio kako  metabolički sistem organizma funkcioniše.
Sa 70 kg manje Slavica je osećala ponos i zadovoljstvo zbog postignutih rezultata, ali ne i radost. Obuzimali su je nervoza, agresija, netrpeljivost, oblici ponašanja koji joj do tad nisu bili svojstveni.
slavica-ivanis1– Višegodišnje uvrede, dobacivanja, osećanje krivice i manje vrednosti… Sve to je bilo potiskivano hranom ili slojevima sala. Kako se to salo svuklo s mene isplivali  su neverovatni bes, mrzovoljnost, netolerantnost, bila sam svima neprijatno društvo, hropnično nezadovoljna i besna. Sve što je bilo ispod sala je eksplodiralo. Shvatila sam da sam jela kako bih sputavala nervozu i nezadovoljstvo. Mršavljenjem je sve potiskivano izbilo na površinu, a priželjkivana radost je stalno izmicala. Sada znam da radost i zadovoljstvo sobom ne zavise od toga kako izgledamo, već koliko dozvoljavamo sebi da uživamo u životu.
Izazvana sopstvenom nemoći, ali i novim saznanjima Slavica je tad ispisala prve stranice knjige „Koraci ka radosti“  i bez zadrške otkrila istine o tome kako se loše osećala, koliko se osećala krivom, svoje teskobe, diskriminaciju sa kojom se susretala, ali  i na koji način je to prevazišla.
-Ljudi se plaše hrane- tvrdi Slavica.- Ako jedemo sa uživanjem, polako, kad se od tog čina napravi svečani obrok, hrana  neće da  nas uplaši i izazove nam osećanje krivice kao što čini kad jedemo krijući se, pa se prejedemo. Krijemo  se od samih sebe. Hrana izaziva u ljudima strah i stid. Gojazni ljudi imaju u glavi uvek istu rečenicu “ugojiću se, ugojiću se…” Naše telo reaguje na naše misli, a ćelije se upravljaju prema komandama našeg uma. Moja poruka svima je da uživaju u hrani, edukuju se o tome šta je za svakog ponaosob dobro, da idu  kod lekara, promene stil hranjenja i odnos prema hrani. Ona je za gojazne osobe bauk. Njima je potrebno da mnogo jedu, da budu zatrpani hranom, a najčešće im nije ni važno šta jedu.
Interesantna je konstatacija Slavice Ivaniš da mnogim gojaznim osobama višak kilograma predstavlja štit od sopstvenih slabosti, od okoline, neispoljenih emocija.
slavica-ivanis2-Ljudi su navikli da gutaju emocije, razočarenja, kriju svoje slabosti. Neko to radi tako što  mnogo jede, neko pije, drogira se, neko se zavarava, laže, pribegava agresiji i slično. Gojazni ljudi nisu jedini koji posežu za nekim „sredstvom“kako bi  lakše svarili svoja osećanja. Kad ne mogu artikulišu te loše osećaje, neki ljudi moraju da ih zatrpaju kako bi prestali da ih ugrožavaju.
Knjiga „Koraci ka radosti“ između ostalog govori i o tome da radom na sebi možemo vrlo lako da prihvatimo sebe i naučimo da funkcionalno živimo sa telesnom težinom koju već imamo. Izbor je pred svakim od nas- da živimo na nezdrav, autodestruktivan način, kritikujući sebe, krijući se i uskraćujući sebi zadovoljstva ili da poboljšamo svoj kvalitet života iako ne možemo da smršamo, napominje Slavica.
-Misao je najjača sila na svetu. Koliko mogu da nam pomognu, one mogu da nas unište i razore. Verujem u moć misli, i ja svoje intenzivno pratim. Na taj način, pod uslovom da smo iskreni, možemo da poboljšamo svoj život, zdravlje,odnose sa ljudima i napravimo preokrete u životu.
Put dolaženja do sebe je dug , komplikovan ali ne i nemoguć, a ozbiljan sastanak sa sobom koji bi svako trebalo da upriliči često nije ni malo lak.
– Ljudi se strašno plaše da zavire u sebe. Najčešće smo krivi sami sebi i jedino od sebe možemo da tražimo izvinjenje i oproštaj. Teško je zaviriti u sebe jer se plašimo šta ćemo tamo otkriti. Ali tek kad se suočimo sa sobom imamo i šansu da se promenimo. Ne plašite se, vi ste mnogo više od vaših tela. Kada sam svoju ličnost odvojila od izgleda to je bio psihološki okidač za mene i neverovatno otkriće. Uvidela sam da nisam samo i isključivo gojazna osoba. Ja sam mnogo više od toga.
Sedite, napišite  sve šta osećate, šta volite da jedete, čitate, o čemu da pričate, vaše stavove i videćete obilje osobina koje najčešće nemaju nikakve veze sa gojaznošću. Iako otkrijemo loše o sebi, bolje je da se otkrije, a ne da vas to stalno muči i drži u stanju zakočenosti.
-Po preporuci jedne lekarke uradila sam vežbu na temu „o čemu mislite kad jedete“ a ta vežba je i predstavljena u mojoj knjizi. Uvidela sam da imam vrlo loše misli kad jedem. Zabluda je da gojazni ljudi uživaju u hrani. Oni se muče dok jedu, mada se ovo ne odnosi na hedoniste. Moje misli tokom jela su uglavnom bile usmerene ka tome kako se nadmudrujem s nekim, nešto im dokazujem. Moja preporuka je da ljudi zavire u sebe i vide kako se osećaju dok jedu,kako nakon jela, neka razmisle zašto su gojazni, u kojoj situaciji najviše jedu, da li se nakon prejedanja osećaju smireno, da li je hrana za njih lek i vrsta sedativa. Ako su tad smireni onda je hrana za njih lek i vrsta sedativa. Za početak potrebno je istražiti uzroke zbog kojih jedu. Potrebno je upoznati sebe, svoje navike, zablude, strahove i na koji način je hrana povezana sa tim. Ne može se mršaviti samo iz glave, ali su misli veoma važne. Hajde bar da disciplinujemo misli da ne budu toksične po nas i da nas ne truju.
Probleme koje ima Slavica imaju i njene vitke drugarice. Gojazne ili ne mnoge žene imaju slične muke, mnoge su iz različitih razloga nezadovoljne sobom. –
-Usvojila sam i prihvatila da ću možda uvek biti ovakva, ali trudim se da kvalitetno živim uprkos svojoj gojaznosti. Ne lišavam se ničega, ni kupanja na moru, bazenu, nošenja lepe garderobe, šminkanja,nakita, uživanja u hrani, jednostavno nema više dramatike oko gojaznosti.
Ovo je tek početak Slavičinog puta. Već neko vreme je na vrlo fleksibilnom , ležernom i zdravom programu ishrane napisanom od strane lekara kojim polako mršavi. Pije suplemente, odlazi na redovne kontrole, mršavi vrlo sporo ali konstantno.Slavičina poruka svima je jednostavna i delotvorna- menjajte se.
-Ako se sami ne menjamo život će nam nametnuti promenu koja nam se možda neće dopasti. Ljudi su strašno statični i vrlo je teško da se pokrenu u svakom smislu. Radite ono što vam je najteže, i kao što kaže čuvena Lujza Hej: “Ako vam ne polazi za rukom probajte opet, ako ne uspete onda probajte opet, pa i ako tad vam ne pođe za rukom pokusajte opet, i opet, opet…”

Foto:  Nina Nikitović

© 2014 by BG online. All rights reserved

© by BGonline. All rights reserved
KupiKupi.rs
Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
To Top
PROČITAJTE I OVO:
LJUBAV JE JEDNOSTAVNIJA NEGO ŠTO MISLIMO Skromno nosi svoj uspeh…