BG online

Lični razvoj

Ponekad je dobro da ne radite baš ništa

Pravda za zonu komfora

Sa obzirom da je u današnje vreme mnogo tekstova koji afirmišu izlazak iz zone komfora, podstiču slobodu i promenu kao neophodnu stvar (sa čime se, u načelu slažem), osećam potrebu da napišem jedan stručan tekst i o tome koliko je zona komfora takođe važna, pozitivna i neophodna. Ne bi bilo dobro da je čitalac, laik, doživi kao nešto loše i kao nešto što nema svrhu.

Privremena stagnacija

Svako od nas, tokom života, prolazi kroz različite razvojne zadatke. Od učenja da se prepozna roditelj, prohoda ili stekne akademsko obrazovanje, čitav naš život je neprekidan niz osvajanja novih znanja, veština i sloboda. To je neophodno ukoliko želimo da živimo relativno ispunjen i zadovoljavajući život, kao i da ostanemo mentalno stabilni i zdravi. Ali, nakon obavljanja bilo kog razvojnog zadatka, takođe je suštinski važno da se to novo, transformišuće iskustvo integriše, usvoji, obradi i učini svakodnevnim sadržajem. Za to je potrebno vreme. Kad se to desi, osoba ima prirodnu potrebu da stekne naviku na to novo iskustvo, ostane u njemu, uvežbava ga i ne menja se, barem neki period koji bismo uslovno mogli prepoznati kao zonu komfora, privremene stagnacije i neprobanja novih stvari.
Ovo je zdrava i normalna reakcija na prethodnu promenu, naročito ako je ona bila velika (preseljenje, ozdravljenje, ekonomski uspeh, dobijanje deteta).

Kad je loše biti u zoni komfora?

Ovde se postavlja drugo važno pitanje- kad je zona komfora zdrava, a kad nije?
Zona komfora postaje problem i može čak i da dovede i do zastoja u razvoju (“arrested development”) onda kad postane sama sebi svrha! Kad je nemenjanje i stagnacija način života neke osobe. Kad osoba postane kruta, nezainteresovana, neradoznala za život. Tad kreću ozbiljni problemi. Kad strah postane jači od avanturizma (oba fenomena su neophodna, važno je to razumeti!). Tad je zona komfora naš neprijatelj, a ne više nužan i neophodan saveznik.

Važna i skupa činjenica

Još jedno važno pitanje glasi: Koliko vremena treba ostati u zoni komfora?
Nema univerzalnog odgovora.
Uživajte u njoj koliko god vam prija, ali budno pratite trenutke u kojima vas ona sprečava da napredujete dalje. Ako se oni gomilaju, vreme je da se pokrenete. Nekad je dovoljno par nedelja ili meseci, a nekad imamo privilegiju da se i duže vremena ne menjamo.
Ipak, ovo ne sme biti pravilo i način života. Ne može se ova činjenica dovoljno naglasiti. Previše je važna i skupa. Preispitujte svoje životne hipoteze! Ne dajte im da vas učaure! Bolje da odustanete od neke životne ideje, nego da odustanete od samog života! Bez obzira na važnost stalne promene i doživotnog učenja, zona komfora je važna!
Pravda za zonu komfora!

Marko Braković
Foto: Dario Konstantinović
Marka možete kontaktirati putem maila: marko.brakovic@gmail.com

Marko Braković  diplomirao je andragogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao jedan od najboljih studenata u generaciji. Završio je postdiplomsku edukaciju iz oblasti konstruktivističke psihoterapije. Sa kolegom Milanom Radovanovićem vodi i koordinira rad sa grupama mladih ljudi sa problemima vezanim uglavnom za adolescentske krize. Piše blogove i stručne tekstove u kojima često obrađuje teme promiskuiteta, preuranjene ejakulacije, partnerske psihoterapije, hemijskih i nehemijskih zavisnosti. Autor je i voditelj radionica “Šta žene žele?” i “Zavođenje putem društvenih mreža”, ali i angažovan u radu sa klijentima različitih životnih dobi . U jesen 2014 objavljen je i Markov prvi roman pod nazivom “Fejsbuk Predator”. Ovaj psihološko erotski triler pobrao je sjajne kritike i za kratko vreme stekao veliki broj vernih čitalaca. “Tablet” je drugi Markov roman koji je istovremeno prvi sprski psihoterapijski roman.

Arhiva tekstova Marka Brakovića:
Zašto je važno da sa partnerom pričate o seksu?
Muško-žensko prijateljstvo, mit ili istina?
Neprijatni događaji mogu biti velika životna škola
Zašto motivacija nije dovoljna?
Kako vaspitati dete da bude dobar čovek?
Kako preživeti svoju porodicu?
Postoji li doživotna partnerska ljubav?
Život između žene i ljubavnice
Zbog čega idemo na psihoterapiju?
Život u online svetu
Od bliskosti do zaljubljivanja u psihoterapeuta
Digitalna dijeta
Provetravanje sopstvenog života
Zašto ponekad pričamo sami sa sobom?
Život sa kompleksom niže vrednosti
Kako “popraviti” sopstveni život?
Treba li ostati u kontaktu sa bivšim ljubavima?
Tuga, umor, bes, ravnodušnost i psihijatrijske dijagnoze
Intima, religija i seksualnost?
Zašto ostajemo u lošim vezama i brakovima?
Seks iz osvete
Emocionalni partneri na psihoterapiji
Suština promiskuiteta
Neizvesnost u partnerskim odnosima
Marko Braković sa psihoterapijskog kauča
Zavisnost od seksa
Tajne psihoterapije
Upoznavanje preko fejsbuka
Zašto varaju žene, a zašto muškarci?
Šta žene žele i kako razumeti muškarce?
Seksualne slobode, izbori i biseksualnost
Nedostatak samopouzdanja i porazi u krevetu
Emotivne zablude

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Kritika vodi u emocionalno povlačenje „Svoj deci je potrebno malo…
error: