PESME SU ME IZVUKLE IZ DEPRESIJE
Oduvek sam želeo da imam svoj muzički studio, nešto poput ateljea, samo moj muzički kutak u kome bih mogao da stvaram muziku…
Od ideje da imam svoj “mali muzički kutak”, napravio sam svoj prvi muzički studio. Bila je to ozbiljna investicija. Čini mi se da sam tu uložio sav novac koji sam zarađivao u to vreme. Oni koji imaju studio znaju da je to rupa bez dna. Nema kraja kupovini novih uređaja, raznih “sprava”, mikrofona… E baš tu, u tom mom prvom studiju u Zemunu je počeo moj novi “muzički život”.
Autor iz nužde
U to vreme su mi nudili s raznih strana mnogo pesama koje mi se nisu dopadale. Zato sam počeo da komponujem. Postao sam autor iz nužde. Prvo sam komponovao za sebe, a kasnije i za druge.
Nikad od svog autorskog rada nisam sebi pravio marketing, pa me valjda zbog toga nisu shvatali ozbiljno. Nisam neki tip koji voli da prosipa pamet i pravi nauku od onoga što radi. Sve te impresije, znanje, razmišljanja o određenoj pesmi ili muzici koju radim zadržavam za sebe. Ono što je najvažnije, sve što radim, radim sa velikom lakoćom, pa onda to valjda drugima izgleda suviše jednostavno.
Prevazići sebe
Čak su neki koristili svaku priliku da me obeshrabe i omalovaže ono što radim. Nije mi to smetalo, zato što sam sa kompleksima raskrstio u osnovnoj skoli. To mi je samo dalo snagu da nastavim sa komponovanjem i pisanjem. Valjda je to neki inat, ali ne prema onome ko me kritikuje, već inat prema sebi. Trudio sam se da prevaziđem sebe.Tako su nastale neke od mojih najlepših pesama… a prva koju sam napisao bila je “Ne trebaš mi”. Bio sam jako depresivan u to doba i mislim da se u tekstu to čuje i oseća.
“Kako duši naći mir” … Tih dana jedino što nisam imao je bio unutrašnji mir. Imao sam potrebu to da kažem.
Bio sam iskren. Rekao sam šta osećam. To je dobro za umetnika. Da izbaci iz sebe to što oseća, što ga tišti. Osećaj je- nikad lepši. Olakšanje i neki spokoj. Totalna nirvana.
Shvatio sam da kada napišem pesmu, osećaj je isti kao da sam rekao javno šta mislim i osećam, pa tako skinuo sa sebe ogroman teret. To mu dođe kao neka psihoterapija.
Posle svake pesme koju sam stvarao osećao sam se bolje. Mislim da mi je pisanje muzike puno pomoglo u tom depresivnom periodu.
Pesme zbog kojih se ne spava
Nakon te prve pesme, zajedno sa mojim tadašnjim kolegom Nokašem sa kojim sam radio u studiju, nastale su pesme sa mog prvog albuma “Samo moja”.
Posle toga su mi se desile pesme : “Zauvek”,” Kad ti zatreba”,”Željo moja jedina”, “Voli me i ne voli”, “Zanjiši kukovima”…pa sve do pesme “Lozinka za raj”.
Volim da koristim izraz “desile”, zato što nikad nisam seo za klavir sa namerom da napišem pesmu. Mene su moje pesme budile u sred noći. Nisam zbog nekih mogao da spavam( na primer “Na pola metra”). Desile su mi se u glavi. “Moj radio je svirao svoju muziku” i ja tu nisam mogao ništa.
Sećam se pesme “Voli me i ne voli”. Pa, to je bio pakao u mojoj glavi. Danima sam pevušio melodiju refrena.
Vreme provedeno u studiju mi je “iskrivilo sliku” vezanu za moje pevačko bitisanje. Verovatno se zbog toga i razlikujem od kolega. Više vremena provodim u studiju pričajući o raznim muzičkim “spravama”, kompresorima, konverterima.
Slobodni umetnik i perfekcionista
Kad radim za svoje kolege, ja nisam pevač Željko Vasić već neki drugi tip. Kompozitor, aranžer, producent. Postajem servis pevačima. Čudan je to osećaj ugoditi različitim senzibilitetima. Različito doživljavamo muziku. To je individualni osećaj. Kao producent moraš biti objektivan i izvući iz pevača ono najbolje. Ako se može radom i razgovorom, a ako ne “editingom”. Toliko se bavim sređivanjem snimaka da me u šali Laki i Mare sa kojima radim u studiju zovu Edi, zbog tog silnog editovanja i sređivanja snimaka .
Volim da sve bude perfektno.
Čudan je život kantautora. On je kao čovek koji živi od poljoprivrede. Ukoliko bude dobar rod, on će imati da prehrani svoju porodicu i da još i zaradi nešto. Kako seješ tako žanješ. Velika je to odgovornost, a ne zavisi samo od tebe već i od spoljnjih faktora.
Imam neki svoj svet, svoje mišljenje i ne moram nikome da se pravdam za ono što radim.Ja zapravo živim svoj poziv. Ja sam slobodni umetnik.
Željko Vasić
Foto: Sanja Rajković
Tekstovi Željka Vasića:
Last minute odmor
U ogledalu su odgovori na sva pitanja
Život na facebook-u i ostale misterije univerzuma
Idemo dalje
Dobrim ljudima dešavaju se dobre stvari
Tri žene su mi promenile život
Suština života
Kako pronaći ženu svog života?
Put kojim se ređe ide
Željko Vasić je kantautor, pevač, muzički producent, tata, porodičan ii vredan čovek, sanjar, muzičar koji iznad svega ceni kvalitetnu muziku i dobre ljude.
© BGonline All rights reserved
© by BGonline. All rights reserved
