Jači ste nego što mislite
Ljudi su svakodnevno pod stresom, a pre samo 80 godina o stresu nije bilo priče. Tek 1936. je lekar Hans Seli skovao pojam stres koji nam je danas tako dobro poznat. Napisao je o stresu čak 1.700 stručnih članaka i 39 knjiga.- otkrila je Kristina Bernt u knjizi “Jači ste nego što mislite”.
ŽIVOT POD PRITISKOM
Ljudi su oduvek imali teške i napete životne situacije, mnogo je od njih je bilo teže podneti nego današnja opterećenja. Ali, činjenica je da je život u 21.veku postao naporan.
“Uprkos velikom blagostanju, malim fizičkim opterećenjima i tehničkim dostignućima koja bi trebalo da nam olakšaju život, ljudi osećaju da su stalno pod pritiskom. U profesionalnom životu postavljaju se visoki zahtevi u pogledu brzine, profesionalnosti i preciznosti. Ko je ranije imao nedelju dana da osmisli dobro promišljeno poslovno pismo, danas već mora da se izvinjava ako na mejl odgovara tek sutradan. Kritika pretpostavljenih ili klijenata, koja pristiže u vidu na brzinu ispisanih kompjuterskih poruka, često je nemilosrdna. U savremenim preduzećima to zovu „negujemo otvoreni stil komunikacije“. Obim posla sve više raste, kao i strah da ćemo posao izgubiti, dok broj zaposlenih u većini branši sve više opada zbog neprestanog pritiska da se troškovi smanje. Ko ne može da održi korak, mora da strepi za svoj posao…”- piše Kristina Bernt.
SREĆNA LJUBAVNA VEZA I STRES
Sve su veći pritisci i zahtevi i van posla. Na primer u partnerskom odnosu.
“Ljubavna veza – i to, moliću lepo, ne bilo kakva, već srećna, podrazumeva se – spada u repertoar koji današnji čovek mora da ima da bi zadovoljio društvene zahteve. A onako, sasvim uzgred, savršeni partneri i radnici uz to moraju da budu i izuzetno dobre majke i neobično angažovani očevi, koji svoju decu podižu ne samo s ljubavlju već i liberalno i pedagoški promišljeno, ali pritom ne propuštaju nijednu priliku da ih što bolje pripreme za profesionalni život u eri globalizacije, pre svega na jezičkom, umetničkom i sportskom planu. Pošto tradicionalnih struktura proširene porodice, a sa njima i tetaka, ujaka, baba i deda koji pomažu gotovo uopšte više nema, ovi zahtevi postaju utoliko manje ostvarljivi. Neuspesi, kritika i neprestana samokritika kod takvog svakodnevnog programa naprosto su već unapred isprogramirani. To često ima ozbiljne posledice. Bolovanja zbog duševnih patnji dostižu dosad nezabeleženi nivo. Sve više doznajemo i za slučajeve sagorevanja na radu (burn out sindrom) i depresije kod pop zvezda i profesionalnih fudbalera, dakle, kod ljudi koji su pre duševnog sloma bili izuzetno uspešni u svojoj profesiji.”- zaključuje Kristina u knjizi “Jači ste nego što mislite”.
OKLOPI NA DUŠI
Dok se sa problemima neizbežno suočava svako ljudsko biće, Kristina kaže da bi bilo dobro da na duši imamo nešto poput oklopa.
“Oklop koji nas štiti od neprestanih bodlji zahtevnog profesionalnog života i zahteva svakodnevice koje je često praktično nemoguće savladati. Životni stav koji pogled sa radošću upire u budućnost, umesto sa tugom u prošlost. Samouverenost o koju se većina kritika odbija i koja namerno obraća pažnju samo na ono što je konstruktivno. Ima ljudi koji poseduju sve te osobine. Poput stena u oluji, oni se gotovo ničim ne mogu uzdrmati. Rezilijentnošću psiholozi nazivaju njihovu tajanstvenu moć da se odupru uvredama i napadima okruženja ili da se iz situacije koja ih čini potištenim ponovo vrate u punoću života.”
JAKI LJUDI
Pitanje šta neke ljude čini izuzetno jakim jedna je od najvećih zagonetki na koju psiholozi, pedagozi i neurolozi polako pokušavaju da odgovore. Svi oni su se predugo bavili samo ponorima ljudske duše. Istraživali su koji faktori iz detinjstva i nasleđa u kasnijem životu idu naruku sumanutim predstavama, depresiji i napadima panike, sve dok se 1990-ih godina neki otpadnici od tog pravca nisu okrenuli pozitivnoj psihologiji. Oni sada istražuju kako snažni i sposobni za život manevrišu kroz krize i dali su se u potragu za strategijama i resursima koje ovi snažni ljudi za to koriste i imaju na raspolaganju. Knjiga “Jači ste nego što mislite” na primerima pokazuje koliko je jak i koristan oklop na duši koji neki ljudi imaju i koliko im on pomaže. Na osnovu najnovijih istraživanja Kristina pokušava da ustanovi kako je ta moć otpornosti nastala, a svima kojima ta snaga nedostaje ukazaće kako da, ugledajući se na jake i sposobne za život, ubuduće bolje savladavaju male i velike krize na svom životnom putu. “Temelji psihičke otpornosti se postavljaju već u najranijem detinjstvu, ali mogu se izgraditi i kasnije. Treba samo znati kako.”, poručuje autorka knjige “Jači ste nego što mislite”.
MALO I MNOGO STRESA
“Malo stresa svakako ne škodi. On podstiče sposobnost za postizanje rezultata, a naposletku stvara i ono prijatno osećanje da smo nešto postigli pod velikim pritiskom. Ali neprestani preterani zahtevi, kakvi danas vladaju u mnogim oblastima života, na duži rok vode do sasvim negativnog osećanja, koje u jednom trenutku više uopšte ne prestaje. Uspeh ne može da se postigne ako su zahtevi toliki da ih je gotovo nemoguće ispuniti. Ko je psihički dovoljno jak, stres ne doživljava kao negativan, ili ne dopušta da ga on slomi. Ali za onoga ko je manje stabilan, neprestani stresni doživljaji naposletku donose rizik po zdravlje.” (“Jači ste nego što mislite”)
DUŠEVNA PATNJA
“Duševna patnja se često najpre odražava neupadljivim simptomima na telu i njegovim organima: bole nas krsta, steže nas u stomaku. Ako takve simptome stalno zanemarujemo, često sledi i psihički slom. Veća duševna otpornost odavno više nije potrebna samo rukovodiocima u privrednim granama u kojima se vodi velika konkurentska borba, i koji svakodnevno moraju da opstaju u toj konkurenciji, već i ljudima koji trpe naročito teške udarce sudbine. Visoki zahtevi prisutni su svuda – na običnim radnim mestima stručnih saradnika, u užoj porodici, u partnerskim odnosima, a naravno i u suočavanju s ličnim krizama kao što su ljubavni jadi, nezaposlenost, besparica, bolest, tuga i gubitak. Često nemamo dovoljno energije da se uz poslovne probleme istovremeno konstruktivno nosimo i s onim privatnim. Depresija i sindrom sagorevanja na radu odavno su priznati kao nacionalne bolesti. Upravo po ovim bolestima vidi se da je granica između slabosti i snage postala tanka.”
JAKI LJUDI
Jedno od poglavlja knjige “Jači ste nego što mislite” predstavlja ljude koji su uprkos nekim životnim okolnostima uspeli da se izvuku iz depresije i problema. Iz sadržaja knjige “Jači ste nego što mislite”: Kroz nesreću se raste, Testirajte sebe: koliko ste rezilijentni?, Neoborive činjenice o jakim ljudima: odakle dolazi moć otpornosti?, Kako sredina uobličava čoveka (uticaj sredine), Šta se odigrava u mozgu (neurobiologija), Šta nam daje nasledni faktor (genetika), Kako roditelji nenamerno na decu prenose sopstvene doživljaje nasleđem (epigenetika), Kako da ojačamo decu, Koliko mame je detetu potrebno?, Pouke za svakodnevni život, Ljudi mogu da se promene, Rezilijentnost uglavnom nastaje rano – kako je još možemo naučiti kao odrasli, Vakcinisani protiv stresa, Kako sačuvati snagu, „Toliko sam pod stresom!“ – sopstveni doprinos ranjivosti, Mala vežba pažnje, Uputstvo za isključivanje… Kristina Bernt (1969) je doktor nauka, a glavne teme njenog interesovanja su medicina i nauka o životu.
© by BGonline. All rights reserved