On je buntovnik i večiti dečak, autentičan i uvek svoj. U muzici je odavno veliko pop ime, dok je u svojoj kući nežan i popustljiv tata Sofije i Elene, koji ne krije da je slab na svoje devojčice. Ne beži od kućnih poslova, a glavni je kulinarski majstor u porodici Georgiev. Vlado Georgijev vodi nekonvencionalan život i iznad svega ceni slobodu izbora, života, stvaranja i stava za koju se tokom svih ovih godina borio. Dok nam otkriva kako izgledaju dani koje živi po svojoj meri napominje da je najvažnije takve trenutke deliti sa onima koje najviše volite.
-Boemski život je život bez žurbe, naređenja, bespotrebnih autoriteta, u kojem imate svoj mir i svoje vreme, gde god da ste. Pokušavam da vodim takav život, mada nije lako od kad imam porodicu, ali sad pokušavam da svi mi zajedno budemo boemi.
Boemski život neretko povezuju sa kafanom i “rasulom”, ali Vlado kaže da je to u stvari neusiljen način života koji možete voditi i sa svojom porodicom.
-Boemski je i ako svi četvoro odemo u park i ostanemo tamo koliko želimo, pa nakon toga odemo negde na večeru ili uživamo u društvu prijatelja, odemo kad nam se ide na pozorišnu predstavu ili film, čitamo knjigu, igramo se s decom, a sve to bez obaveze i naređenja. Nastojim da budem kako vreme prolazi sve veći boem i to mi se baš sviđa.
Vreme za sebe i one koje volite
Zna odlično Vlado Georgiev da je stil života koji se trudi da vodi privilegija u današnje vreme kad svi negde žure, pa u trci za egzistencijom zaborave na sebe i neke male stvari.
-Da biste sve ovo ostvarili morate se odreći jurnjave za nametnutim trendom življenja. Potrebno je da odlučite da li ćete trčati za novcem i gubiti trenutke s prijateljima i porodicom ili uživati na lepim mestima i ostati na njima dok vam je lepo. Cena toga se može izmeriti novčanim minusom s jedne strane i privilegijom koja ne može ničim da se plati. Vreme koje odvojite za sebe, porodicu i prijatelje, kao i uživanje na mestu gde vam je lepo su neprocenjivi i uvek ste na gubitku kad se odlučite za nešto drugo.
“Slušaju me neki fini ljudi…”
Kad se osami, tad se najviše bavi muzikom koja je njegova ljubav od dečačkih dana, njegov poziv i njegov život. Kaže da ne oseća pritisak vanvremenskih hitova koje je do sad otpevao i da se kad snima nove pesme ne vodi time da li će se nekome dopasti.
-Kad bih tako razmišljao sigurno bih napravio nešto loše. Uvek treba uraditi ono što osećaš i ako to nailazi na prijem kod publike onda je savršeno. Čovek treba da radi ono što se njemu dopada, a ne publici. Ako se to što peva ne sviđa njemu, onda radi ono što ne voli, a ja to ne mogu.
-Ne delim ljude po staležu i platežnoj moći. Ima gospode i među onima koji danas možda nemaju za ručak. Čoveka odlikuju njegovi maniri, način razmišljanja. Gospoda su oni koji misle svojom glavom, imaju afinitet za lepe stvari, umetnost i muziku, oni koji ne potpadaju pod servirani kič i šund. Fina pop muzika je došla u situaciju da se bori za svoje mesto kao neka alternativa i underground, u odnosu na poplavu nekih koji ne zaslužuju nijedan sekund javnog pojavljivanja i loše utiču na omladinu. Nadam se da talas te odvratne muzike neće trajati dugo, da će iščeznuti sa scene i početi da rade nešto drugo. Baš je potrajalo loše vreme i baš se odužilo. Nadam se da će Srbija, kao i ceo region, postati neko lepše mesto za život.
Ljubav iz bajke ne postoji
Vlado Georgiev oduvek peva samo o ljubavi koju u svojim pesmama ne banalizuje, ne karikira i meri svaki stih i svaku notu koje u nastajanju njegovih pesama kao perfekcionista slaže na svoje mesto.
-Ja sam uvek pisao o suštini, o tome šta je ostatak od neke ljubavi, šta se dobija, a ne o tome šta ljudi proglašavaju za ljubav. U bajkama su pročitali nešto što u realnosti nikad nisu našli. Samo je važna ljubav u racionalnom obliku koju treba paziti i čuvati, a sve se svodi na ljudske odnose. Ljubav počinje lako, strast je rasplamsava, ali ako ne znate da je sačuvate vrlo brzo ostajete bez nje jer tad ljubav dobija neki drugi oblik.
Živeti dva života…
Svakog od nas obeležava ono što smo poneli od kuće. Vlado je odrastao u tradicionalnoj porodici, pored majke učiteljice, oca koji je bio vojno lice i deset godina starijeg brata, a roditelje je šokirao odlukom da se još kao srednjoškolac osamostali i preseli se iz Herceg Novog u Beograd. Imali su poverenja u njega, a on je tad morao da odraste preko noći i brže od svoje generacije.
-Sebe sam puno puta preispitao i sad kad sam i sam roditelj razmišljam o tome kako je to pustiti dete da ode još u srednjoj školi od kuće. Sad mi to zvuči nadrealno, mada sam ja bio sposoban i nekako je tad sve išlo glatko i svojim tokom. Sa ove distance mi to izgleda kao da sam jedan život prošao i dobio još jedan u kom se prisećam tog prošlog. Bio sam veoma mlad kad sam počeo da se bavim muzikom i mnogo mi se stvari desilo od tad, pa mi to zvuči kao nečiji ceo život. Tek u poslednje vreme mogu da kažem da sam sazreo.
Slab na ćerke
Kad je reč o ćerkama kaže da mu je najvažnije da budu dobri ljudi.
-Nisam strog, ne mogu to da budem, ne ide mi. Pomislim ponekad da bih mogao i drugačije, ali brzo shvatim da to što pričam nema težinu i sve se završava maženjem i umiljavanjem, a ja ostajem bez svakog oružja. Nakon svega ostaje njihovoj majci da bude stroga i ona očigledno to dobro radi.
Dobrog čoveka je lako prepoznati, a teško definisati- kaže Vlado Georgiev i ne krije da sebe gotovo svakodnevno preispituje.
-Čovek ne treba da govori za sebe da je dobar, neka pusti da njegova dela govore. Trudim se da sebe korigujem, da popravim ono što mogu.
Život doživljavam sociološki i pokušavam da sve što radim i život koji živim prilagodim okolini i društvu, ali i da ne pokleknem i ne padnem pod uticaj drugih što vodi zatupljivanju. Ne želim da budem deo mase, već van toga, a tome učim i svoju decu, pre svega da misle svojom glavom. Uvek je bolji Diznijev crtani film od neke očajne dečije pesme koja ima mnogo pregleda na internetu.
Poezija pročišćava i umiruje dušu
Ovaj svestrani muzičar u slobodno vreme mnogo čita, pa na njegovoj polici s knjigama možete naći lagane romane, psihološke knjige, ozbiljna književna dela, ali i zbirke pesama koje su mu posebno važne.
-Poezija pročišćava i umiruje dušu i mnogo je važna, meni posle muzike najvažnija. Dobro je što više čitati poeziju, a ona svakom ko je čita daje novu dimenziju.
Sa nevenčanom suprugom Milicom sa kojom ima dve ćerke pre tri godine je organizovao “lažno venčanje” na kojem su oboje rekli “ne”. Danas se osmehom priseća tog događaja i ne menja svoj odnos prema bračnom potpisu.
-Taj potpis može da naruši sve i zaista ne mogu da slušam matičara, pa mi dok nekom ko mi čak nije blizak čita onu odvratnu presudu u kojoj je odmah objasnio da će svi biti bolesni i da će u muci i do smrti stradati svakodnevno. Matičar ti na venčanju odmah kaže da si gotov kad ti se žena razboli ili njoj kaže isto to da će joj biti kad se muž razbili. On vam odmah saopšti da ste gotovi i da nema teorije da preživite, da morate biti zajedno u dobru i zlu, a posebnu u zlu… I sad ti stavi potpis majstore na to da vidim šta ćeš da radiš! To je užasna definicija koja se propagira i ja je ne prihvatam. Sad je trend razvoda 90%, a samo 10% brakova opstaje. Kod javnih ličnosti je to 95%. Srećom, nikad nisam odslušao matičara pa sam tako 95% u dobitku.
Kroz osmeh priznaje da je večiti dečak i da čuva dete u sebi, a u tome mu svesrdno pomažu ćerkice pa svakodnevno odluta s njima u dečiji svet.
-Otkrivam uz njih nove crtaće, pa tako znam svaku epizodu “Dora istražuje”, a znam i u kom crtaću je dobra muzika- kaže Vlado Georgiev.
Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović
