Kako antidepresivi čuvaju mozak?
U određenim životnim okolnostima kada tuga potraje bezrazložno dugo važno je obratiti pažnju na ovo stanje i obratiti se lekaru.
Psihijatar dr Goran Đinđić, lekar u Klinici za psihijatrijske bolesti dr Laza Lazarević kaže da je normalno tugovati kad izgubimo nekog bližnjeg ili kad nam neko nedostaje, ali napominje da ukoliko to stanje potraje neko duže vreme, te usled toga ne možemo da se vratimo normalnim životnim aktivnostima, preporuka je potražiti stručnu pomoć. Takođe, kada nas takvo stanje remeti u normalnom funkcionisanju toliko da ne možemo da se adekvatno organizujemo, kako u porodičnoj, tako i u poslovnoj sredini i kada sve to potraje duže od mesec, dva ili tri, važno je obratiti se stručnjaku kako bi se utvrdilo da li je reč o depresiji.
-Ako simptomi koji se javljaju u vidu nesanice, razdražljivosti, zabrinutosti, gubitka energije, gubitka osećaja zadovoljstva u svakodnevnim stvarima potraju duže od dve nedelje ili od mesec dana, onda se razvija depresivna simptomatologija- kaže dr Goran Đinđić.
Zašto je važno rano prepoznavanje simptoma?
Kulturološki je kod nas dugo prisutan isti obrazac ponašanja u smislu da se takvi simptomi rešavaju na svoju ruku, pa su se mnogi savetovali sa komšijom, preko interneta ili sa drugaricom i posezali za kratkotrajnim rešenjima i uzimanjem nekog leka, obično benzodiazepina, na svoju ruku, što je svakako pogrešno, napominje dr Đinđić.
-Kako bi se ovakva vrsta problema rešila, potrebno je javiti se lekaru psihijatru koji će uzeti u obzir sve što je dovelo do pojave simptoma, sagledati simptome i savetovati terapiju. Rano prepoznavanje simptoma predstavlja uslov da se odgovarajuća terapija uključi na vreme. Pravovremena i adekvatna terapija depresije čuva mozak, sprečava da mozak kao organ atrofira, da se depresija razvije u nešto mnogo teže kao što je demencija.
Gubitak koncentracije, pamćenja, raspoloženja…
Ako se depresija ne leči godinama može preći u demenciju, kaže dr Đinđić.
-To se dešava zbog disfunkcionalnosti nekih materija, hormona u mozgu zaduženih za raspoloženje usled čega nema adekvatne povezanosti neurona, pa moždano tkivo ne funkcioniše. Vremenom je sve manje neurona, smanjuje se moždano tkivo i gube se moždane funkcije koje omogućavaju normalno funkcionisanje. Tada dolazi do gubitka pamćenja, koncentracije, sposobnosti donošenja odluka, energije, raspoloženja, pada opšte sposobnosti da koristimo sopstvene resurse i da se na pravi način nosimo sa stresom.
Dr Goran Đinđić kaže da neki ljudi imaju otpore i predrasude prema antidepresivima prevashodno zato što nisu dobro informisani.
-Ključ uspeha u lečenju je pravovremen početak terapije, a mnogi se leče na žalost na svoju ruku i to pogrešnim lekovima npr. lorazepamom, bensedinom koji stvaraju zavisnost za razliku od antidepresiva koji omogućavaju normalno finkcionisanje neurona jer utiču na adekvatan nivo hormona koji su zaduženi za raspoloženje i mnoge druge funkcije u mozgu. Na taj način oni omogućavaju da neuroni ponovo prorade, da ostanu elastični i u funkciji, a samim tim u dužem vremenskom periodu čuvaju mozak i sprečavaju njegovu atrofiju. Ne postoji idealan lek, pa tako i antidepresivi mogu imati neželjene efekte, ali ti neželjeni efekti su zanemarljivi gledajući na njihove benefite. Nova generacija ad je neuporedivo učinkovitija grupa lekova sa manje neželjenih efekata u odnosu na antidepresive starije generacije. Svaka terapija je individualna i mora biti vođena od strane profesionalca, lekar je taj koji određuje početak i kraj terapije i koriguje dozu leka. Vremenom, tokom terapije antidepresivima osoba popravi kvalitet života. Psihoterapija i farmakoterapija su najefikasnija terapija za depresiju, ali za početak je najvažnija farmakoterapija.
Čuvanjem mentalnog zdravlja čuvate i fizičko zdravlje
Porodica ima veoma značajnu ulogu u životu depresivne osobe i po rečima dr Đinđića važno je ne prikrivati simptome, kao i da se osoba ohrabri da potraži stručnu pomoć.
-Poverenje je od velikog značaja. Nije sramota otići kod psihijatra. Ako čuvate mentalno zdravlje time čuvate i telesno zdravlje. Depresivan čovek ne može da koristi sve svoje resurse i nije u stanju da se nosi sa stresovima u svakodnevnom životu- kaže dr Đinđić.
Život je veliki stres
Savremeni čovek se suočava sa izazovom očuvanja mentalnog zdravlja.
– Mi ne možemo da menjamo događaje, već možemo da menjamo naš pogled na njih. Kad to naučimo stres će imati slabiji uticaj na mentalno zdravlje. To stvara u čoveku osećaj satisfakcije jer je uspeo da nešto prebrodi. Mi smo rođeni sa određenim kapacitetom, a život jeste jedan veliki stres- kaže dr Đinđić.
Od stresa je nemoguće sakriti se i pobeći, ali po preporuci dr Đinđića ipak možemo napraviti neke korisne promene u svojoj svakodnevici.
-Selektujte informacije, ne proučavajte dešavanja na koja nemate uticaj, okrenite se sebi i ličnom planu, radite na sebi sada, ne listajte senzacionalističke vesti, ne tražite odgovore, fokusirajte se na lični prosperitet, više se družite i ne zaboravite na hobije, telesno zdravlje, odlazak u prirodu, amatersko bavljenje sportom, putovanje, sve ono što obnavlja energetski kapacitet.
Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović
Antidepresivi-lekovi za redukciju straha, anksioznosti i stimulisanje vitalnih funkcija
Klinika za psihijatrijske bolesti dr Laza Lazarević pruža 24h, sedam dana u nedelji psihosocijalnu podršku.
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva 0800/309-309 opcija 1
Nacionalna linija za psihosocijalnu podršku u uslovima epidemija COVID-19 0800/309-309 opcija 2
Nacionalna linija za pomoć adolescentima 0800/309-309 opcija 3
Nacionalna linija za psihološku podršku ženama pre, u toku i nakon trudnoće 0800/309-309 opcija 4
© by BGonline. All rights reservedPriručnik za prevazilaženje anksioznosti i fobija – Dr Edmund Born
