Moraju li praznici biti izvor stresa?
Na kraju godine često svodimo račune – šta smo uradili od onog što smo planirali i želeli, što takođe može doneti osećaj “promašenosti” ili nezadovoljstva. Istovremeno, tokom praznika insistira se na vremenu koji će se provesti u porodičnom okruženju ili okupljanju sa prijateljima, što predstavlja dodatni pritisak na one koji se osećaju usamljeno ili izolovano, pa čak i na osobe koje biraju utopljenost u samoću.
Pojačana nervoza, neraspoloženje, doživljaj izolovanosti, usamljenosti ili bezvoljnosti i neefikasnosti, mogu se javiti ili pojačati tokom praznika.
Prilika za susret sa sobom
Za razliku od usamljenosti, koja je sama po sebi neprijatno stanje zbog nedostatka doživljaja povezanosti ili osećaja bliskosti sa drugima, često praćena osećajem otuđenosti ili napuštenosti, čak i u prisustvu drugih ljudi, samoća je stanje odvojenosti koje ne mora biti neprijatno, niti praćeno doživljajem usamljenosti, a često je svesni izbor da ne budemo u društvu drugih i konstruktivan je način da napravimo “prostor i vreme” za susret sa sobom. Usamljen čovek ima potrebe za bliskošću, razmenom emocija, pažnjom, ali ne opaža mogućnost da ih zadovolji, pa je ovo stanje često praćeno samosažaljenjem, niskim samopoštovanjem, osećajem da smo bezvredni, bespomoćni ili beznadežni, što može rezultirati brojim teškoćama u svakodnevnom funkcionisanju i razvoju depresije.
Budite sebi dovoljno dobro društvo
Današnje vreme i kultura, pa i nedostatak znanja o mentalnoj higijeni, sve ređe daju mogućnost za osamljivanje, a samim tim i za pozitivna iskustva koja samoća može da nam donese. Pritisak brojnih obaveza i životnih uloga, brz protok i dostupnost informacijama koje zahtevaju da se uvek bude u toku i nešto ne propusti, zahtev za maksimalnu uključenost u ono što nosi svakodnevica, često nas otuđuju od unutrašnjeg sveta, naših potreba, želja, osećanja i misli, ne ostavljaju prostor za samoispitivanje i samorefleksiju koje su neophodne za lični rast i razvoj. Brojne psihološke studije ukazuju da su praznični dani sve češće i za sve veći broj ljudi, pre izvor stresa i okidač neraspoloženja, a sve manje dani ispunjeni zadovoljstvom, radošću i opuštanjem. Zato je, za početak, važno da se tokom prazničnih dana potrudimo, pre svega, da budemo dovoljno dobro društvo sebi i da pokušamo za sebe da napravimo ugodnu i prijatnu atmosferu. To je najbolji poklon koji sebi, a posledično ga i drugima možemo priuštiti – jer tek kada smo dobri sebi, zdravo smo dobri i za bližnje.
Bez nerealnih očekivanja
Organizujte se u skladu sa sopstvenim željama i potrebama i oslobodite se nerealnih očekivanja. Dobro isplanirano vreme i usklađivanje želja i mogućnosti predstavlja konstruktivan način nošenja sa spoljašnjim zahtevima, obavezama i okolnostima. Za one koji osećaju usamljenost, bezvoljnost, prazninu, tugu ili kakvo drugo neprijatno osećanje, a osećaju da im je podrška koju dobijaju u svom okruženju nedovoljna da se rasterete i bolje osećaju u “sopstvenoj koži”, odluka da potraže pomoć i podršku psihijatra ili psihoterapeuta je možda najbolja stvar koju za sebe mogu učiniti na pragu nove godine. Ne oklevajte u toj odluci, to je jedna od onih investicija u sebe, koja daje unutrašnje sigurno tlo na kojem stojimo uprkos životnim nedaćama, i koju vam niko, nikada ne može oduzeti.
Spec. medicinske psihologije Zorana Filipović (Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević)
Foto: Dario Konstantinović
Klinika za psihijatrijske bolesti dr Laza Lazarević pruža 24h, sedam dana u nedelji psihosocijalnu podršku.
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva 0800/309-309 opcija 1
Nacionalna linija za psihosocijalnu podršku u uslovima epidemija COVID-19 0800/309-309 opcija 2
Nacionalna linija za pomoć adolescentima 0800/309-309 opcija 3
Nacionalna linija za psihološku podršku ženama pre, u toku i nakon trudnoće 0800/309-309 opcija 4
Priručnik za prevazilaženje anksioznosti i fobija – Dr Edmund Born
© by BGonline. All rights reserved
