KAKO ŽIVETI BEZ BOLA I NEISPUNJENIH OČEKIVANJA?
Sanja je mlada uspešna žena, neodoljiva za mnoge u svakom pogledu. Ali, ona misli da je jako nesrećna. Pati od paničnih napada. Sad su proređeni, ali živi u stalnom strahu da će se ponovo desiti. Mnoge njoj bliske osobe je ne razumeju (tako oseća), a najviše ima problema u vezi sa partnerom sa kim je nekoliko puta pokušavala da raskine. Obratila mi se za pomoć u partnerskoj vezi, posle godinu dana individualne psihoterapije kojoj je bio cilj smanjenje paničnih napada.
Često mi se za pomoć obrate klijenti koji su već prošli kroz neku terapiju, ojačani i (ne)spremni za rad na nekim drugim izazovima. Zahtevala je od svog partnera Zorana da i on krene na terapiju, a da bi ga na to podstakla, došli su zajedno prvi put. Pričala je o tome koje joj Zoranovo ponašanje najviše smeta u njihovoj vezi. Njegovoj majci se nije dopala od prvog trenutka, a sa svojim bratom je vodio neke zajedničke projekte u porodičnoj firmi. Sanja je mislila da je on pod prevelikim uticajem majke i brata i da nema snage da se sa tim bori pa je verovala da je bolje da više ne budu zajedno. Zoran je učinio sve da sve članove svoje primarne porodice što više isključi iz njihovog odnosa, naravno zbog Sanje. Sve zajedničke poslove sa svojim bratom je prekinuo, sa majkom i ocem održava površan odnos, viđaju se jednom u dve nedelje. Sanji to nije dovoljno.
Moje i tvoje potrebe
Ono što sam odmah primetila je da Sanja ima problem sa svojim očekivanjima i svojim uverenjima. Jedno od tih je da DA BI ONA BILA SREĆNA u odnosima sa Zoranom, roditeljima, pa čak i prijateljima, mora da POSTOJI RECIPROCITET.
Da li je moguće očekivati od svih nama bitnih ljudi da svaki put odgovore na način na koji je nama to potrebno? To bi podrazumevalo potpunu kontrolu u našim rukama. Šta ako oni ne odgovore na način na koji je nama potrebno, načinom koji mi očekujemo? Kako se onda osećamo?
U Sanjinom izrazu lica i njenom pogledu prepoznala sam mnoge emocije. Kad od ljudi ne dobije ono što očekuje (a to očekuje zato što je ona dala nešto, pa treba isto da joj vrate), oseća tenziju, postiđenost, postaje samokritična, razočarana, čudi se… Kad to dugo traje, a potiskuje se, dolazi do anksioznosti i paničnih napada. Ali, ne kod svakog.
Lična uverenja
Naša uverenja i životne vrednosti formiramo u najranijem životnom periodu. Mnoga PRAVILA koja tada donesemo su potpuno nesvesna i utiču na formiranje svih kasnijih odluka koje u životu donosimo. PRAVILA su skup naših ličnih uverenja i očekivanja koja određuju u kom smeru ide naš život. Naša primarna pitanja su: šta nam je u životu najbitnije, čemu težimo i kako to što želimo možemo da postignemo. Kad su ta pravila mnogo komplikovana i njihovo ispunjenje ne zavisi samo od nas, onda je izvesno da ćemo se često osećati upravo onako kako se oseća Sanja- da nas niko ne razume, da smo za sve mi krivi, konstantno smo razočarani, samokritični i bez samopouzdanja, ne vidimo mogućnost izlaza iz situacije. Jedini izlaz koji je Sanja videla je da prekine odnose sa svima koji na njena PRAVILA ne odgovaraju RECIPROCITETOM. U kasnijem radu sa Sanjom postalo nam je jasno da je ona ta PRAVILA postavila još kao dete uz svesrdnu podršku svojih roditelja (svi roditelji to rade iz najbolje namere). Svaki put kad bi pokazala svoju utučenost oni su odgovarali tako što su činili sve što ona želi da bi je odobrovoljili. Ako nije bila dovoljno spremna za odlazak na pismeni zadatak, puštali su je da ostane kod kuće. Ako nije bila istrajna u bavljenu nekim sportom (obožavala je atletiku, trčanje, ali je trener bio previše zahtevan), pa su je odmah prebacili na odbojku. Čak i danas, kad je odrasla žena, pomažu joj tako što čine mnoge stvari za nju- plaćaju račune, kuvaju ručkove, sve u cilju njenog duševnog mira. RAZMAZILI SU JE, a stručno rečeno potpomažu njenu emocionalnu nezrelost.
Zablude iz detinjstva
Kad je Sanja uvidela da njena pravila nemaju smisla, da je jedini način da ona bude zadovoljna da drugi ljudi čine ono što ona očekuje, kroz smeh je prihvatila da mora da ih promeni. U tom smehu odmah se primetio manjak, za nju tako karakteristične samokritike. Prvi pokazatelj kretanja ka boljem!Sanja se tačno setila trenutka kad je odlučila da svakog voli bezuslovno, da svima pruža podršku i pokazuje poštovanje. Imala je 8 godina i mislila da ako je ona takva da će i drugi biti takvi. Mnoge frustracije i koflikti u njenom životu su posledica takvog očekivanja. Shvatila je da nije bolesna, da je bol koji u životu doživljava posledica neispunjenih očekivanja i pravila. Okrenula se u životu onim ljudima koji uglavnom na isti način odgovaraju na njena očekivanja. Ali, ima problem sa Zoranom.
Kontrolorka i muževnost
Iako izgleda ranjivo, Sanja je jaka žena. Ima svoja jaka pravila kojima kontroliše svet oko sebe. Kontroliše i svog muškarca, ali kako može da poštuje muškarca kojeg može da kontroliše? Kontolišući pristup je odlika muževne energije, a povezanost i stapanje sa drugim je odlika ženske. Muškarac koji prihvata kontrolu (Zoran je svoju dominantnu majku udaljio iz njihovog života na Sanjin zahtev) nije muževan, a Sanji treba takav, jak na koga će da se osloni i da joj pruži sigurnost. To može dobiti ako nauči da svoju ženstvenost stavi u prvi plan.
SVAKI PUT KAD NE MOŽEMO DA KONTROLIŠEMO ŽIVOT ono što se dešava oko nas, mi DOŽIVLJAVAMO STRES. Kad se ta frustracija produžava, to neminovno vodi anksioznosti i depresiji.
DA LI IMA NEŠTO LOŠE U TOME DA VOLIM BEZUSLOVNO, DA PRUŽAM POŠTOVANJE I DA SVE MENI BLISKE LJUDE PODRŽAVAM? Ne, ono što ne valja je da to isto očekujemo od drugih. Nisu svi isti kao ja. Ovakva očekivanja neminovno vode u razočaranost.
(ne)Realna slika sveta
Da li treba da smanjim svoja očekivanja da bih bila srećna? Da, od drugih ljudi, ali ne od same sebe.
„KAD OČEKIVANJA ZAMENIMO ZAHVALNOŠĆU, NAŠ SE SVET MENJA ISTOG TRENA “-Toni Robins.
Pred nama su Nova godina i Božić, period godine kad svodimo računicu i kad sebi zadajemo nove ciljeve za narednu godinu. Sigurna sam da nam je svima zajednički cilj –ŠTO VIŠE RADOSTI U ŽIVOTU. Pozivam vas da se zapitate da li vaša radost zavisi od vas ili od ponašanja drugih ljudi? Ako je odgovor drugi, prepoznajte u njemu osnovu KONTROLIŠUĆEG PRISTUPA (svi treba da rade ono što ja želim i svi ćemo biti srećni). Takva pravla smo doneli kad smo bili mlađi, više naviknuti na ideju kontrole (tako nas roditelji vaspitavaju- to je tzv.nezreli, dečiji način razmišljanja “ako radim sve što se od mene očekuje, imaću bezuslovnu roditeljsku ljubav”) i zbog toga su mnoga naša emocionalna pravila sebična i zasnovana na nerealnoj slici sveta. Najčešće nam takva pravila prave problem kad smo pod stresom, kad smo posebno osetljivi i osećamo se manje bitnim.
Koje su posledice ovakvih kontrolišućih pravila na vaše odnose sa ljudima? Da li imate očekivanja od drugih koje projektujete na njih? Da li neko u vašem životu ima takva očekivanja od vas? Kako oni reaguju, a kako vi? Šta se onda dešava sa vašim odnosom? Dajte sebi vremena i napišite iskrene odgovore.
AKO JE RADOST TO ŠTO VAM JE U ŽIVOTU POTREBNO, DA LI JE KONTROLA NAJBOLJI NAČIN DA JE DOBIJETE, ILI MOGUĆNOST DA U ONOME ŠTO VEĆ IMATE PRONAĐETE TO ŠTO VAM JE POTREBNO? UPOTREBITE SVU SVOJU INTELIGENCIJU I EMOCIJU DA UTIČETE NA LJUDE OKO VAS I DA IH RAZUMETE.
Ljiljana Jagodić
Foto: Sonja Jovanović
Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…
www: life-coach.rs
facebook: Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
skype: ljiljana.jagodic1
Da li vas je teško voleti?
Žena pod stresom u partnerskom odnosu
Kako izgleda stručna psihološka pomoć?
Um kao kontejner za stres
Nada je najsnažniji prirodni antidepresiv
Ljubomora nije dokaz ljubavi
Zašto ne mogu da zaspim?
Život u nesigurnim vremenima
Gde se izgubila bliskost?
© by BGonline. All rights reserved
