IZDAJA BOLI VIŠE OD BOLESTI (Andrija Terzić)
“Prvo sam te mrzela, zatim sam te krišom gledala, a sad te redovno pratim i tvoje misli delim sa celim svetom”, jedna je od brojnih poruka koje svakodnevno dobija Andrija Terzić. Vole ga, ne vole, hvale, kritikuju, prate javno i tajno dok on piše o onome što oseća i živi. Mnogi se u njegovim rečima koje ponekad znaju i da zabole prepoznaju, a najhrabriji se uz podršku ovog srčanog momka suočavaju sa bolnim istinama i nalaze snagu da nastave dalje. Internetom svakodnevno kruže misli sa potpisom A.T. :
“Od svih neprospavanih noći, najdraže su mi bile one kada sam mislio na tebe…”
“Mogu li da dođem te volim…”
“Čekam te, izgleda da to najbolje radim.”
“Imam punu fioku neispunjenih jedvačekanja.”
“Nedostajemose”
“Ili kidaš ili te kidaju…”
”Želja gazi mogućnosti”
“Padnem ponekad. To je život. Ustanem i još jače se zaletim. To je karakter.”
“Preko puta- istina” je prva knjiga Andrije Terzića (36) koju je objavio 2014. godine tako što je pozajmio novac od zelenaša i ušao u jednu od svojih najvećih životnih avantura usudivši se da živi svoj san. Od tad je stekao na stotine hiljada pratilaca na internetu, obožavalaca i “lajkova”. Kaže da na izmaku 2016. godine “lajkovi” više nisu hrana za ego, već je to “share”. Andrija Terzić je svestran i samouk. Nije zavrsio škole za IT, ali zovu ga na tribine da savetuje druge kao da vladaju društvenim mrežama.
Živeti svoju istinu
Sebe ne smatra književnikom već kaže da je autor dva romana “Preko puta istina” i “Plivač” kojima želi da pokrene i motiviše druge.
-Ja živim ono što pišem. Ako imate srce, svoj san i svoju ideju, ne postoji ništa što će vas skloniti sa vašeg puta. Najsrećniji sam kad na tom tom putu sretnem ljude koji mi kažu da sam ih naveo na razmišljanje, popravo im dan, podigao motivaciju.
Odvek je, kaže bio jak, ali dodaje i to da je neakad imao pogrešne ciljeve. Odrastao je u Užicu, u porodici intelektualaca. Kao osnovac je bio sjajan matematičar, odlazio u Petnicu, na takmičenja iz fizike, dok je iz srpskog jezika imao trojku. Napustio je studije politikologije na Fakultetu političkih nauka jer se tu nije pronašao. Kad mu se ukazala prilika da potraži sreću u inostranstvu, krenuo je za njom, ali mu se na tom putu život iskomplikovao.
-Lutao sam, išao od ljudi do ljudi, sudarao se s njima, pričao, putovao, pa završio u holandskom zatvoru gde sam naučio najvrednije životne lekcije- priseća se Terzić. -U jednom treniutku lišen sam slobode jer sam imao falsikfikovan bugarski pasoš. Nakon nekog vremena su me deportovali kući.
Vreme sazrevanja
Sati i dani u mraku, bez majke, telefona, hleba… mnogo takvih sećanja se kasnije našlo u njegovoj prvoj knjizi “Preko puta istina”.
-U tim okolnostima sam se suočio sa svim onim što nisam nikad raspravio sa sobom. Treba probuditi energiju koju imaš da bi otkrio koji su tvoji ciljevi. Kad uđeš u klinč sa sobom shvatiš da ti je preostalo samo da se boriš. Nekako sam sazreo u to vreme, ali ostao je deo mene koji voli ponekad i da je bezobrazan. Udarim ga svaki put kad se probudi, mada taj nivo bezobrazluka da bi išao kroz život ponekad je više nego potreban.
Online zvezdane trenutke živi tokom poslednjih godinu dana. Na tom putu se bavi otkrivanjem ljudske duše, studiozno i slojevito.
-Ja sam čovek koji je jako emotivan i nemam problem da to pokažem- kaže Andrija Terzić. -Najveći ratnici i vojskovođe su pisali najlepše ljubavne pesme, a na Balkanu su najhrabriji i najsrčaniji oni koji su najemotivniji. Emotivci se bore za pravdu, a sve što je suprotno od toga se odbija od mene. Takvi ljudi su kukavice.
Hrabrost i emotivnost
Dok se neki plaše da će biti povređeni i kriju osećanja, Andrija budi emocije u ljudima i hrabri ih da se otvore.
-Život mi je dao hrabrost. Mogu da kažem šta osećam, nemam problem s tim. Najlepše je propagirati ljubav i odvojiti je zauvek od mržnje. Svoje najlepše tekstove sam napisao potišten i razočaran.
Nervira ga taktiziranje u muško- ženskim odnosima i kaže da se žene time češće služe.
-Uvek sam bio otvoren, a žene mi često kažu da imaju utisak da me oduvek poznaju. Ipak, bolje prolaze u tim relacijama oni koji taktiziraju i ne kažu odmah sve. Izdaja boli više od bilo koje bolesti. Imam iza sebe veze koje su trajale i nekoliko godina. I sebi i drugima uvek kažem: kad ti je teško- isplači se. To i ja radim, a zatim “uzmem mač i krenem”. Isplačem se, obrišem suze, obučem odelo i krenem u svet. Ko nije plakao nije ni oseto jaku bol. Duboko osećam i znam da pomeram ljude svojom misijom. Ako jednu osobu prelomim i motivišem da ustane i krene napred uspeo sam u svojoj misiji. Treba verovati u zdravu reč i motivaciju.
Knjige u gepeku
Kao dečak je brao trešnje kod komšije i prodavao ih u gajbicama, prodavao stripove na trgu u Užicu, otvorio lokal sa drugom, zaduživao se više puta. Borio se sam, gledao, merio, padao, ustajao i nikad se nije predao. I danas ima velike planove.
-Moj cilj je osvajanje Amerike, Kine, Rusije i svetskog tržišta. Prvi sam Srbin koji je imao promociju autobiografskog romana u Pekingu. Teško mi je da kontrolišem stres i plaćam danak stresu svojim zdravljem. Mnogo verujem ljudima, idalizujem ih i to mi je najveća mana.
Njegov roman kaže da je preko puta- istina. Kuda je potražiti, pitaju se mnogi, dok je Andrija siguran da zna gde se ona nalazi.
-Čovek treba da stane preko puta sebe. Ono što tad vidi je ISTINA. Petlja je kad doneseš odluku i jasno je braniš. Niko nije u početku verovao u ovo što radim. Majka mi je na kraju promocije prišla i rekla da nije verovala, tek samo onoliko koliko se od nje kao majke očekivalo. Mom bratu su govorili da ne mogu da veruju da pričam svima da će knjiga biti bestseler, a ja sam to govorio non stop, imao vizuelizacije, “video” broj svojih followera. Sve sam to predvideo.
Sedam puta je pročitao knjigu jednog američkog autora koja mu je promenila pogled na mnoge stvari.
-Knjiga i mudar čovek mogu da ti promene život ako si spreman da čitas i čuješ. Oni koji imaju najviše problema sa sobom i drugima ne slušaju nikog i ništa. Kad bi jedan dan ustali i rekli da žele da se menjaju i njihov život bi se promenio.
81% čitalaca Andrije Terzića su žene. Najviše ih je iz Beograda, Novog Sada, Podgorice i Banjaluke. Sa 100 knjiga u gepeku krenuo je na more i prodao sve. Eto tako živi Andrija Terzić.
-Moja knjiga je skupa. Ako joj je cena jeftina onda ona to zaista postaje. Ovako je skupa, ali opet je i 150 dinara jeftinija od dva piva na Zlatiboru u pabu ili košta kao dve karte za autoput u oba smera. Jeftinoćom omalovažavaš i ubijaš kulturu. Nisam ja kriv što izdavači pojeftinjuju rad svojih pisaca.
Od Kine do Barajeva
Kad ćeš napisati citat samo za mene?, pitaju ga često fanovi i neke devojke. Andrija kaže da u citate ulazi samo istina, ali dodaje i da ljudi često nisu spremni da je čuju.
-Nemam problem da kažem ni “izvini” ni “volim te”, niti ćutim o onome što osećam. Premalo je toga među ljudima, a rekao bih da mnogi “volim te” govore više iz foliranja. Nedostaje nam mnogo više iskrenosti. Treba biti umeren u svemu. Ne treba biti previše bilo šta. Ja preterujem u svemu, otvoren sam i širok, nikad ne kalkulišem. Zato i pijem lekove za povišen pritisak. Mora da se zakoči, a ja umem da u ponedeljak budem u Kini, a već u sredu u Barajevu na promociji knjige, dok u međuvremenu pregovaram i jurim se sa sponzorima, direktorima marketinga, rasipam mnogo energije. Još uvek učim kako da usporim.
Branka Gajić
Foto: Jelena Vlatković
© by BGonline. All rights reserved
