BG online

Lični razvoj

Treba li ostati u kontaktu sa bivšim ljubavima? (Marko Braković)

Raskid ili razvod nije jednostavna niti laka životna odluka. Rastajemo se najčešće tužni, neraspoloženi, a teško je uglavnom svima u toj priči- i onima koji ostavljaju i onima koji su ostavljeni.  Neki se trude da nakon ljubavi budu u kontaktu, ali da li taj odnos može da bude iskren, dubok, da nosi sa sobom opraštanje i iskrenost ili su to samo kratki razgovori bez  dubine i velike bliskosti?
Da li su prijateljski susreti sa bivšom ljubavi samo pokušaji da se smiri savest ili da pokušaji da se dođe do druge šanse za staru ljubav?
Šta će se posle razvoda ili raskida dešavati najviše zavisi od toga u kakvim su odnosima bivši partneri nekad bili, napominje psihoterapeut Marko Braković. On kaže da je mladim ljudima uglavnom veoma važno da posle raskida veze ostanu “prijatelji”, smatrajući da to nije teško i neizvodljivo.
Neka istraživanja kažu da prijateljske odnose posle veze najčešće grade parovi koji su zajedno bili godinama i prošli mnogo toga.
Zašto se (ne)treba viđati sa bivšim partnerom?
-Sve zavisi od kvaliteta njihove veze, zrelosti partnera, kao i razloga za raskid. Sam po sebi, raskid ne znači da je veza bila loša, a to važi i u obrnutom smeru. To što veza dugo traje, ne znači ni da valja. Neko ostaje u vezi jer zeli da pati odnosno smatra da je kriv i da treba da plati. Tada imamo posla sa poremećajem koji uključuje krivicu, a ne dokaz da je veza dobra. Ima i onih koji ostaju i trpe jer vole pare i lagodan život.
Ukoliko je nakon raskida ostalo poštovanje i prijateljstvo, nema razloga da se ljudi povremeno ne viđaju, naročito ako imaju zajedničke prijatelje ili zajedničko dete. Naravno, viđanje sa partnerom koji nas je unesrećio ili maltretirao, više govori o disfunkcionalnosti te veze nego o nekoj zdravoj potrebi.
Kako nakon raskida podeliti prijatelje na “moje i tvoje”?
-Prijatelji sami odluče ko im je važniji. Teško da možemo sami da ih podelimo.  Ali, ukoliko su ljudi stabilni i artikulisani, prijatelje će saćuvati bez obzira čiji su oni i nema razloga za bilo kakvim podelama. Na žalost, ovo je ređi slučaj.
Iz kakvih pobuda ljudi ostaju u kontaktu nakon kraja jedne ljubavne priče i ima li uticaj na njihov dalji odnos i to koliko su se nekad voleli i bili bliski?
-Svakako da ima. Što je bila veća bliskost i pravo prijateljstvo, to će odnos duže trajati i nakon raskida.
Da li je moguće da dvoje nakon raskida nemaju nikakve emocije jedno prema drugom?
-Ukoliko nemaju nove veze, veća je tendencija da se vrate jedno drugom.
Kako se najšešće završava povratak bivšoj ljubavi i zašto ljudi imaju potrebu da oživljavaju veze kojima je nekad došao kraj?
-Sve zavisi… Nekad se vraćaju jer se plaše samoće ili imaju uverenje da više nikad neće naći drugu vezu ili drugu ljubav. Ovo uverenje je često kod mladih i neiskusnih ljudi i deo je „sindroma prve veze“, kako ga ja zovem.
Jedno istraživanje kaže da psihopate i narcisoidne ličnosti teže tome da ostanu u kontaktu sa bivšim partnrom. Kakav je vaš stav o tome?
-Narcistične osobe žele svima da se dopadnu, a psihopate da manipulišu i pomalo muče druge ljude, pa zbog toga nikad potpuno ne napuste partnera iako imaju i nekog novog. Ipak, psihopatija je veoma širok pojam i daleko je od onoga što ljudi gledaju u filmovima. Mnogo je složenija i raširenija pojava od onog što prosečan čovek misli.

Branka Gajić
Foto: privatna arhiva

Marko Braković (38) diplomirao je andragogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao jedan od najboljih studenata u generaciji. Završio je postdiplomsku edukaciju iz oblasti konstruktivističke psihoterapije. Sa kolegom Milanom Radovanovićem vodi i koordinira rad sa grupama mladih ljudi sa problemima vezanim uglavnom za adolescentske krize. Piše blogove i stručne tekstove u kojima često obrađuje teme promiskuiteta, preuranjene ejakulacije, partnerske psihoterapije, hemijskih i nehemijskih zavisnosti. Autor je i voditelj radionica „Šta žene žele?“ i „Zavođenje putem društvenih mreža“, ali i angažovan u radu sa klijentima različitih životnih dobi . U jesen 2014 objavljen je i Markov prvi roman pod nazivom „Fejsbuk Predator“. Ovaj psihološko erotski triler pobrao je sjajne kritike i za kratko vreme stekao veliki broj vernih čitalaca. “Tablet” je drugi Markov roman koji je istovremeno prvi sprski psihoterapijski roman.

Arhiva tekstova Marka Brakovića:
Kako “popraviti” sopstveni život?
Tuga, umor, bes, ravnodušnost i psihijatrijske dijagnoze
Intima, religija i seksualnost?
Zašto ostajemo u lošim vezama i brakovima?
Seks iz osvete
Emocionalni partneri na psihoterapiji
Suština promiskuiteta
Neizvesnost u partnerskim odnosima
Marko Braković sa psihoterapijskog kauča
Zavisnost od seksa
Tajne psihoterapije
Upoznavanje preko fejsbuka
Zašto varaju žene, a zašto muškarci?
Šta žene žele i kako razumeti muškarce?
Seksualne slobode, izbori i biseksualnost
Nedostatak samopouzdanja i porazi u krevetu
Emotivne zablude

1 Komentar

1 Komentar

  1. Gorana

    05/04/2017 at 09:11

    Zainteresovalo me ovo o psihopatiji. Mislim da bi ljudi trebali znati vise o tome. Iznenadjuje me koliko jeste rasirena pojava u odnosu na stereotipe da je retka, a o njoj se malo pise i malo zna. Izuzetno stetna pojava i za licnu srecu pojedinca ali i za drustvo.

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
Kompanija SBB preuzela je 100% udela u kompaniji IKOM, pa…