Čak 80 % ljudi je ubeđeno da ne postoji razlika između zaljubljenosti i ljubavi. Oni su uglavnom sigurni da je zaljubljenost „prva faza ljubavi“ i da je perspektiva veze veća što je zaljubljenost jača. Ali, istina je, izgleda, nešto drugačija. Zaljubljenost je emocija koja nije prirodna i mogu da se zaljube samo oni ljudi koji precenjuju ljubav- tvrdi psihoterapeut dr Zoran Milivojević.
-Zaljubljeni ljudi u ljubavi vide „put za sreću do kraja života“. Oni idealizuju ljubav, a samo onaj ko to radi može odmah da poveruje da je našao idealnu osobu za sebe. Taj model je nastajao u visokim krugovima pre 200 godina , deo je popularne kulture, romantičnih knjiga, pa kasnije i Holivuda, a vremenom je dospeo i u narod. Vođeni time, ljudi očekuju da će naći nekog s kim će fenomenalno živeti do kraja života, s kim će sve biti divno i krasno. Preuzeli su nerealne scenarije koje pokušavaju da ostvare u svojim životima što nužno vodi u razočaranje. To je neizbežna sudbina idealizacije, tako da zaljubljenost nije prva faza ljubavi već prva faza razočaranja- kaže Zoran Milivojević.
„To je osoba mog života“- rečenica je koja uglavnom odzvanja u glavi zaljubljenog čoveka. Ukoliko je takvo osećanje obostrano, partneri se u početku veze veoma trude jedno oko drugog, ali vremenom intenzitet tih odnosa se smanjuje što neretko oni pogrešno tumače.
-Imaju utisak da opada kvalitet veze, a žene tad često umeju da kažu: „Eto, od kad je siguran da je „to-to“ prestao je da se trudi“- objašnjava Milivojević.- Istina je da ju je partner već osvojio i da je vreme da „žive život“ i to treba da bude tako. Ljudi postanu svesni realnog toka veze tek kad prođe idealizacija, pa se pitaju: „Gde su mi bile oči“.
Užbenik Zorana Milivojevića “Emocije” koristi se kao literatura na čak 12 fakulteta u regionu. Sa stavovima ovog uglednog psihoterapeuta na temu zaljubljenosti se mnoge kolege slažu, ali njegovu teoriju često veoma teško prihvataju neki drugi intelektualci, žene, novinari…
-Ono što izaziva malo burnije reakcije je moja tvrdnja da kada ljudi postignu stanje emocionalne zrelosti izgube sposobnost zaljubljivanja. To nije čak moja ideja, već je to rekao Karl Gustav Jung . Kad ljudi emocionalno odrastu, onda analitično gledaju i prihvataju sebe i druge, nemaju potrebu da nikog idealizuju i samim tim gube sposobnost zaljubljivanja.
Potreba za zaljubljenošću koja će „večno da traje i pretvori se u veliku ljubav“ dovodi do toga da su ljudi vrlo nesrećni u svom ljubavnom životu, kaže dr Milivojević.
-Zapadna civilizacija veruje u zaljubljenost, ali toga nema u Africi i Aziji. Ni ovde toga nije bilo sve do pojave Holivuda. Sa romantizmom i pisane reči na tu temu ta ideja je masovno počela da se širi. Ljudi su u transu na filmskom platnu gledali takve priče, mladi više nisu želeli da liče na svoje roditelje, nego su pogođeni filmom, postali željni toga da lepotu, bogatstvo, romantiku dožive makar na pet minuta u svom životu.
Istina je da čoveku nije baš lako da prepozna i sam definiše da li voli ili je ono što oseća zaljubljenost. Dr Milivojević kaže da tu ključnu ulogu ima emocionalna pismenost.
-Oni samo mogu da kažu da je zaljubljenost jača i snažnija po osećaju od ljubavi, ali kada objasnimo psihološke mehanizme na osnovu kojih nastaju te dve emocije onda vidimo da su one potpuno različite. Ako je zaljubljenost jabuka a ljubav kruška,ne možemo očekivati da jabuka pređe u krušku.
Ono što je moja poruka je da mi ne treba da biramo partnere. Treba da priznamo da ne znamo to da radimo. Nekada su roditelji deci birali budućeg muža ili ženu, to su bili ugovorni brakovi. Mi smo to odbacili kao primitivno i onda su ljudi sami sebi hteli da nađu partnera, da se zaljube, ali zaljubljenost nije dobar način. Šta onda preostaje? Biti proračunat? Onda ćemo birati partnera bez ljubavi. Ne valja ni jedno ni drugo! Moja poruka je da za ozbiljnu vezu nije dovoljna ljubav nego je potrebno naći nekog ko ima sličnu predstavu o zajedničkom životu. Ljudi ostaju zajedno kad imaju temeljnu saglasnost oko važnih životnih pitanja, životnih vrednosti, o tome kako veza treba da se odvija.
U prilog ovoj teoriji govori činjenica da neretko na bračne terapije dolaze ljudi koji se vole, imaju dobar emotivni i seksualni život, ali ih različite predstave o tome kako veza treba da izgleda dovode u brojne neprijatne situacije, pa i svađe.
– U takvim vezama uvek je neko nezadovoljan, ne mogu da se dogovore, raskidaju, vraćaju se jedno drugom, pa opet raskidaju…. Ako takav par dolazi na terapiju s njima se radi na mehanizmima koji ih destabilizuju, a u osnovi je to da se približe jedno drugom u koncepciji veze. Ljubav je važan temelj, ali je bitno i da razmišljamo o toj relaciji u realnom životu. Upozoravamo mlađe generacije da dobro razmisle, da nije dovoljno da se zaljube, već i da razmišljaju o tome koliko su kompatibilni sa svojim partnerom.
Kao i na mnoge životne teme, tako mediji imaju ogroman uticaj i na predstavu o ljubavi. Tokom osamdesetih godina prošlog veka Holivud je prestao da publikuje velike ljubavne filmove jer je za njih počelo da se gubi interesovanje, ali je zato došlo do hiperprodukcije španskih serija koje su sa sobom donele takođe nerealne slike o ljubavi.
-Ljudi čiji su roditelji poverovali u holivudske scenarije živeli su u porodici u kojoj je brak bio prilično nestabilan. Mnogi od njih su se završili razvodom, a brojne devojke su zaključile da su njihove mame u svemu tome ispale žrtve (tata je u velikom broju slučajeva otišao s mlađom ženom). Takve devojke imaju običaj da kažu da ne žele da budu kao mama i da veruju muškarcima. Tad nastaje kultura narcizma. Narcis je onaj koji je neosetljiv, nedovoljno se vezuje za druge, ima smanjenu sposobnost ljubavi, nema empatiju, saosećajnost, brigu za druge. Ti narcisoidni mladi ljudi pokušavaju da žive sebičan život sa ciljem da imaju novca, putuju, imaju partnere (čak i više njih jer govore sebi“ ko zna šta će biti s njima, život svašta nudi“), fizički izgled im je veoma važan, ne vezuju se za jednu osobu… Priroda čoveka je takva da kvalitetnije živi kad se veže za nekog, kad ima bliskost. Na toj vrsti odnosa raste niz biljaka koje daju kvalitet životu, status, pripadnost, a oni koji se ne vezuju ostaju usamljeni. Takvi mladi ljudi kreću u život u kojem ih obavezno sačeka praznina u emocionalnom i egzistencijalnom smislu na najvišem nivou. Zato je vezivanje potreba za nekim višim kvalitetom života.
Život posle razočaranja i ljubavnog brodoloma za mnoge često nije lak. Veliki je broj onih koji se nakon toga povuku u sebe, postaju nepoverljivi naročito prema suprotnom polu. Neki se fokusiraju na taj bol koji pokušavaju da prevaziđu i plaše se da opet uđu u bilo kakvu vrstu odnosa iz predostrožnosti da ne bi opet biti iznevereni. Oni drže druge na distanci, okupirani strahom od vezivanja, bliskosti, pripadanja. Ima i onih koji ne nauče ništa iz pređašnjeg iskustva, prebole sve i opet ponavljaju iste greške.
-Da bi ljudi nešto naučili u emotivnim odnosima moraju u proseku 7 puta da dožive veliko razočaranje! – tvrdi Zoran Milivojević.- Onda počnu da se pitaju „zar je moguće da su svi pogrešni, šta se dešava, kako ja to biram….“ Obično dođu u savetovalište u svojim tridesetim. Neki uspeju da to reše sami, ali većina ne. U ljubav projektuju svašta, pa i to da će ako imaju partnera kakvog priželjkuju dokazati da vrede. Naš glavni neprijatelj je idealizacija.
Branka Gajić
Foto: Sanja Rajković
Dr Zoran Milivojević je završio Medicinski fakultet u Beogradu, a nakon brojnih edukacija postao i ugledni psihoterapeut i predavač transankcione analize. Na svetskim kongresima je čest gost i odabrani predavač. Originalnost njegovih dela uvrstila ga je u grupu svetskih autoriteta okupljenih oko projekta Svetska knjiga o ljubavi (The World Book of Love). Kao gimnazijalac razmišljao je o tome da studira režiju ili arhitekturu ali je ipak odlučio da zaplovi „vodama ljudske psihe”. Milivojevićevo kapitalno delo je knjiga „Emocije” u kojoj je ponudio jednu (od ukupno desetak u svetu) takozvanu “veliku teoriju emocija”. Bestseleri „Formule ljubavi”, „Mala knjiga za velike roditelje”, „Uloviti ljubav” su samo neke od knjiga Zorana Milivojevića.
Knjige dr Zorana Milivojevića “Emocije”, “Formule ljubavi”, “Roditeljovanje”, “Psihologički spisi” i “Uloviti ljubav” možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
Cena knjige “Formule ljubavi” je 1650 dinara + troškovi dostave
Cena knjige “Emocije” je 2860 dinara + troškovi dostave
Cena knjige “Roditeljovanje” je 1265 dinara + troškovi dostave
Cena knjige “Psihologički spisi” je 1265 dinara + troškovi dostave
Cena knjige “Uloviti ljubav” je 1265 dinara + troškovi dostave
Saveti Zorana Milivojevića:
Kako ne upropastiti sopstveni život tražeći pravu ljubav?
Posledice nezadovoljstva sopstvenim životom
Mentalna higijena i emocionalna pismenost
Dete bez ljubavi ne može da se pravilno razvija
Zašto ljubav boli i kuda vode pogrešna uverenja?
zorica
01/02/2015 at 20:11
Onda po Vama, sa svakom osobom sa kojom se lepo slazemo, koja je normalna, ima slicne ili gotovo iste poglede na zivot i ostale vazne stvari, mozemo da osnujemo porodicu i prozivimo ceo zivot s njom ??? To se ne zove ljubav, to je druzenje. U stvarnom zivotu izmedju dvoje ljudi trepa da postoji pocetna privlacnost, hemija, nagon i pobuda, podsvest-priroda koja nas tera da bas s tom osobom imamo potomstvo. Ta emocija kod normalnih ljudi ne moze biti cesta, ali moze da se desi vise nego jednom, i to je priroda, a ona ce UVEK pobediti! Ostalo je sve civilizacijski uredjeno. Radi se o tome sto priroda ne zna za civilizaciju i ne slusa je ! Dogovor, slaganje, podrska, zajednicki pogled na zivot to je apsolutno dobro ako se i to poklopi. Mislim da se nasa unutrasnjost uvek oslikava i izvan nas, pa ta unutrasnja crta ide kao paket sa fizickim izgledom kada se u nekoga zaljubljujemo. Sto se u zaljubljenost moramo razocarati ? To je odlican pocetak, koji i moze da se stisa i preraste u pravu ljubav. U svakom slucaju po Vama nam ostaje odnos bez zaljubljenosti pa sta imamo da izgubimo ??? Kada se pronadju ljudi koji su osetili da je on po njenoj meri muzevan a ona po njegovoj meri zenstvena onda ce i kako budu starili uvek biti privlacni jedno drugom u odnosu na svoje generacije.
Carla Jovic
02/02/2015 at 23:36
Kad govorimo o romantičnoj vezi muskarca i zene ljubav definitivno mora postojati. Dvije osnovne komponente utječu na osjećaj I am in love, ultimativna kemija i kompatibilnost personalitys. Kemiju doživimo odmah ili u relativno kratkom vremenu, dok otkrivanje komoatibilnisti osobnosti i karaktera dolaze sa vremenom.
Jedno je sigurno da bi veza bila uspješna i dugotrajna ove dvije komponente moraju biti zastupljene, samo jedna nije dovoljna.
Radovan
02/02/2015 at 16:44
Kao što možda nismo primetili u naslovu kaže : Za stabilnu vezu LJUBAV nije dovoljna . Znači LJUBAV , to je stanje šoka ,opčinjenost , neuračunjivosti pomalo ludila kao začina a sve to umotano u sliku koju smo stvarali godinama čitajući i slušajući bajke o raznoraznim prinčevima i princezama koji su srećno živeli do kraja života . Kada se bajke sudare sa realnošću onda dolazi do totalnog kolapsa . Suočeni sa realnošću postavljamo pitanje ” Zašto baš meni to da se desi ”
“Gde mi je pamet bila ” Starije generacije su lepo rekle : Dok srce bira sve je moguće.
Slažem se sa Zorom da čovek ne može biti sa nekim a da ništa ne oseća prema partneru. Ljubav, nekad je to kao grom iz vedra neba a nekad dodje tiho i polako kao pahulja sa neba da toga nisi ni svestan . U suštini svi mi nadjemo ono što tražimo i grom i pahulju. Pitanje koliko smo mi kao jedinka spremni da damo sebe i učinimo da se partner oseća sigurno u toj vezi. Sigurnost je ono što traži i muškaraci žena a to je prava ljubav . Onda kada činiš stvari i prija ti da gledaš kako se partner raduje tvom gestu . Vrednost nije bitna bitan je znak pažnje koji pokazuje koliko neko misli na tebe i koliko mu je stalo da si srećan i siguran.
Da bih ljubav cetala mora se zalivati i negovati ali pažnja mora biti obostrana i svakodnevna . Treba tražiti pozitivne stvari u partneru a ne tražiti ” šta je mogao a nije uradio ” sećati se lepih trenutaka i čekati nove . Znam mnoge koji imaju sve a nemaju ništa a isto tako zanam malo ljudi koji imaju malo a srećni da sve puca od sreće . Nije poenta tražiti razlog za razočarenje već razlog za radost . Ljubavi će biti onoliko koliko dajemo , a moramo od sebe polaziti i preispitivati sebe koliko smo dali , da bih dobili.
Gospodin Zoran Milosavljević je na jedan lep način dao savet kako gledati na život sa pozitivne strane i tražiti istinu gledajući širom otvorenih očiju a ne kroz kaleidoskop koji su nam nametnuli . Ako gledamo brak ili vezu kao pokušaj da nametnemo svoj ritam ili stavove a ne uvažavati partnerove potrebe odmah kažem : osudjeno na propast a posle sledi traženje grešaka u drugome radi pravdanja svojih grešaka .
Čovek nas podsća na iskonske vrednosti koje su u današnjem vremenu ( instant vremenu) potpuno poražene . Vremena se menjaju pa tako i pogledi na ljubav od vremena kada su saopštavali :” Ovo ti je ljubav” ; preko vremena kada smo birali ljubav do vremena kad se kupuje i prodaje ljubav na ovaj ili onaj način . Šta nas čeka u budućnosti videćemo ali uvek će biti : LJubav , vera , vernost i nada
Mala Vandrla
17/08/2015 at 23:17
Divim se dr Milivojeviću, kod koga je u svakom tekstu, kao podzemna voda, piča o lošem uticaju “trulog zapada”, Amerike, uvek se provuku mizogini stavovi i lagani nacionalizam.
Marija
11/08/2016 at 17:24
Divno ste sve rekli Radovane. Trebao bi svaki mladi covek da potpuno upije svaku rec I vasu I Zoranovu.
Danijela
02/02/2015 at 18:18
U ovom tekstu je odnos izmedju muskarca i zene toliko pojednostavljen da je sveden na poslovni dogovor,lisen svake duhovnosti. Isti pogledi na zivot i iste vrijednosti jesu vazne,ali ako nema izmedju dvoje ljudi one povezanosti na primalnom nivou, na nivou izvan intelektualnog i verbalnog, na nivou vibracije energije i temperametna koji se dodiruju i prozimaju s vasim, onda ce to biti jedan prazan odnos dvoje poslovnih partnera.
Ovo o cemu govorim uopste nije nikakva idealizacija niti zaljubljenost vec prepoznavanje druge osobe kao srodne na jednom dubljem niovu za koji ne treba previse price i upoznavanja.
Nenad
07/02/2015 at 17:51
Zanimljivo kako se na koncept gospodina bune uglavnom zene i devojke, jer ne zele da im se ta njihova realnost o ljubavi unizava, a psiholog je sve lepo objasnio kako jeste. Odma tu po zenama mora da postoji “strast, hemija, ono nesto, duboko, strastveno”. Neko ne zeli da cita tekst. Uprevo je o tim zabludam covek i pisao. Te zabludele i iskrivljene slike realnosti potpomognute ljubavnim romanima, holivudskim filmovima, uglavnom komercijalizacijom ljubavi i predstave o istoj, ne bi li se sto vise novca trosilo da bi dobili ljubav. Zene su dobile iluziju o paznji, poklonima, sitnicama, materijalno a muskarci su morali da se prilagode. Tako je i nastala sva posast u vidu sponzorusa, starleta i ostalih. A da ne pricamo o zenama ciji je jeidni cilj udaja i zajednicki zivot pun ljubavi pa posle ceo zivot nesrecne jer to nije to sto su umilsile.
hm...
14/02/2015 at 17:44
Verujem,vama muskarcima treba prijateljica da uzivate u bracnom druzenju,bez ikakve privlacnosti,strasti,seksa……A do tog uzivanja ne dolazi se zmurenjem i zamisljajuci drugu zenu… A da! To posle trazite na drugim zenama,tudjim ili slobodnim,posto vam vasa sluzi kao drugar… Ccccc… ne znate ni vi sami sta zelite..
Nataša
07/03/2015 at 18:21
Slažem se i ja sa Vama Lana, i sa G.Milivojevićem. Samo emotivno nezrele osobe mogu tvrditi suprotno. Ili veoma mlade osobe.
Marinko
04/02/2015 at 04:54
@Danijela Čovjek lijepo objasnio, a ti sa razumnog hoćeš da prevedeš na nerazumno. Ne može naravno da stane sve u jedan članak, ali imaš dvije knjige dr Milivojevića: Emocije i Formule ljubavi pa će ti biti jasnije.
diana
05/02/2015 at 11:15
Pozorno sam pročitala što dr Zoran Milivojević govori. Ono što sam iščitala iz njegovog izlaganja jest da je riječ o svjesnosti partnerstva, svjesne odgovornosti u interaktivnom odnosu odnosno partnerstvu. Zaljubljenost jest jedna vrst narcistične projekcije vlasttog erosa. I očekivanje uzvraćanja, od partnera, te slike tj naše vlastite projekcije o nama samima. Dakle, ako očekujemo da nam taj netko stalno daje poticaj kako bismo zadržali osjećaj vlastite zaljubljenosti, tada je neminovno razočarenje. Mit o Narcisu jest izvrsno, izvrsno prispodobičan ako ga se pozorno pročita i razumije tj ako ga se hoće razumijeti. Ako doista spoznamo sami sebe, kako je to kao glavnu odrednicu imao Sokrat, jedan od najvećih mislitelja i filozofa svih vremena, tada nam neće biti problem razumijeti i drugog, i imati suosjećaj i za sebe i za tog drugog.. Spoznati da je Ljubav unutarnja kategorija, da nam je nitko ne može dati, a niti oduzeti, da smo svi dio Cjeline, i da je svaki odnos milimikronski interaktivan.Da žanjemo uvijek i uvijek ono što sijemo. Tako sam iščitala izlaganje dr Milivojevića.
Lana
03/03/2015 at 15:46
Naslov bi zapravo trebao da bude: “Za vezu ZALJUBLJENOST nije dovoljna”.
Mira
10/03/2015 at 14:27
Hahahahhahah svaka cast!!
Luca
17/11/2015 at 16:26
Ljudi se zaljube jer pomisle da su pronasli svoju doslovnu drugu polovicu… uskoro uvide da to ipak nije ta osoba, ali ostanu u vezi da ne krenu dalje na težak put… kraj priče!
pucqa
08/12/2015 at 21:28
ne mislim da je ispravno da ti roditelji biraju partnera kao pre 100 godina, bolje ovako pa ako ide, ide, ako ne, svako na svoju stranu… ranije nije bilo razvoda, ali je muskarac iso gde je hteo, a zena trpela ono sto su joj roditelji nametnuli, pa jbg bolje 100x da se zaljubim i razocaram u zivotu nego to da trpim… i mislim da su se ljudi i ranije zaljubljivali, jos pre holivuda i renesanse, samo je to bila tabu tema i nisu smeli da iskazuju osecanja prema nekome za koga se nece udati/ozeneti, jer ne daju mama i tata… pa eto moja baba je tako pobegla za onog kog je htela a nije gledala ni holivudske filmove, ni spanske serije, niti je citala petrarku… jednostavno se zaljubila… mislim da je to ipak prirodno u ljudima da im se neko svidi i da razvijaju mastu i idealizuju druge, samo je ranije bilo tesko ostvarivo da saznaju realnost, a danas kad saznaju onda se razocaraju sto nije sve kako su zamisljali…
Smilla
14/12/2015 at 11:34
Ja se osecam jako srecno jer sam posle 6 godina zaljubljena u svog muza i on u mene. Kada sam birala partnera bilo mi je bitno 1.da osoba bude normalna i da voli decu 2.da nije klasican balkanac 3. da fizicki izgleda onako kako ja volim (sto nema slicnosti sa onim sto nam je nametnuto kao savrseno) 4. da ima slicne poglede na materijalne i duhovne vrednosti, brak, porodicu i zivot 5.da ne bude sebican
Kada sam osetila hemiju i shvatila da ta osoba zadovoljava sve gore navedeno dozvolila sam sebi da se zaljubim.
Po zaljubljivanju dosla je strast koju i danas negujemo.
Ljubav je rasla i jacala vremenom, kako smo se bolje upoznavali i gradili nase odnose. Tu smo zasluzni oboje jer pazimo jedan na drugoga, postujemo se i podrzavamo.
Bitno je da na samom pocetku postavite stvari kako treba, a toga cesto niste svesni ako mladi udjete u vezu.
Poverenje se gradi, i neophodno je za stabilnu vezu.
Po meni je jako bitno da svog partnera oslovljavate sa npr “ljubavi”, umesto imena i da svakodnevno govorite jedan drugome koliko ga volite.
Ja sam dugo cekala da nadjem sebi srodnu dusu i najveci problem mi je bio to sto su maskarci koji zadovoljavaju moje kriterijume jako retki, ponekad pomislim da osim mog muza takvih vise nema 🙂
Trud koji ulaze da me ucini srecnom je svakoga dana vidljiv, a ja se trudim da mu ne ostanem duzna. Da dodam samo da smo oboje skromni i da nas i male stvari i paznje cine srecnim.
To sto imamo slicne poglede na brak, vrednosti, porodicu i zivot omogucava nam da zivimo skladno bez nesuglasica i svadja. A i takvi smo po prirodi, ne volimo konflikte pa za sve nalazimo resenje mirnim putem.
Ja nikada ne bih usla u vezu a da se pre toga nisam zaljubila u tu osobu, ne bih mogla ni da je poljubim. To je ona carolija koja zivot cini lepsim.
Sex je jedan od jako bitnih faktora. Morate biti nesebicni i mastoviti. Citajte, istrazujte…postanite bolji. Pri orgazmu se luce razni hormoni i supstance koje stvaraju osecaj srece i bliskosti. Mirisite vrat svog partnera nakom sexa 🙂 zvuci smesno ali je korisno.
Trudite se da se razvijate i gradite zajedno kako se ne bi jedno jutro probudili skroz razliciti iako ste nekada bili slicni. Cuvajte blizinu cak i kroz teske periode i probleme.
I da skratim 🙂
Procenite dobro osobu, zaljubite se, volite, organizujte sebi zivot kako vama dvoma odgovara i uzivajte!
mkos
22/08/2016 at 09:39
Поштована: Smilla,
Овај Ваш коментар је у ствари суштина научног концепта за нешто што се зове “савршенство-срећа”. Веома једноставно и истинито речено; у срећи нема места за калкулацију, јер живот није лото! Код нас, у народу, се каже: живот у двоје и добар избор партнера је срећа а ја се с`тим не слажем. Управо, подржавам Ваш закључак: живот у двоје је уметност давања и узимања ако ту нема хармоније, све се руши. Складна веза је (требало би бити), саздана од тананих емоција које дају ритам животу “удвоје”, ко то постави на здравом разуму и одржи у “животу”, може рачунати на срећу.
Верујте, то није уопште тешко ако двоје нису себични и немају примитивних калкулација (обично материјалних). Ако се у односе “усели” “кантар” онда све пада у воду.
Не бих у овом тренутку хтео више да причам, мислим да је сасвим довољно, ко хоће да разуме….
Valentina
24/04/2016 at 07:17
Slazem se sa vecim delom iznetih tvrdnji koje je g-din Milivojevic izneo.Kada se radi o zaljubljenosti ja mislim da je tu pre rec o privlacnosti u fizickom izgledu kod dve osobe.Ljudi su spremni da idealizuju neke osobe dok ne dode do braka,zato sto nisu bili u prilici da vide idealizovanu osobu u mnogim obicnim zivotnim situacijama.Oni tokom zabavljanja ne produ kroz mnoge situacije koje brak donosi.I onda dolazi do problema tipa on ili ona mene ne voli kao pre,ne dogovore oko se ko kakve obaveze ima u kuci i drustvu ,sa decom,a kad se jis tu umesaju drugi clanovi porodice sa obe strane i poznanici nastane haos.A sve to zato sto brak funkcionise u sasvim drugim uslovima i okolnostima.Pa onda ako se veza zasnivala samo na zaljubljenosti usled promene fizickog izgleda i ponasanja dolazi do problema.Ja bih svima otvoreno rekla da je zaljubljenost idealizovanje osobe koja nam se svida i da svremenom gubi intenzitet ali prelazi u druge oblike vezanosti za bracnog partnera i to treba priznati i tu nema nista lose jer se veza kasnije produbljuje i jaca sa godinama i sasvim je normalno ocekivati da cemo se u braku menjati i sazrevati jer to je zivot.
Majki
30/04/2016 at 13:49
Čovek je doktor, bavi se rešavanjem problema svojih pacijenata. Zato je logično da priča o stvarima koje NE treba raditi kako ne biste upali u probleme slične onima koje imaju njegovi pacijenti. Njegov savet je prost – ni slučajno se ne vezujte za ljude u koje ste SAMO zaljubljeni. Tražite ljude sa kojima se osećate lepo i voljeno ALI i sa kojima delite istu životnu filozofiju. Dakle, kao što naslov kaže, samo ljubav nije dovoljna za sreću.
Bojana
10/05/2016 at 20:34
Ja mislim da je za sreću potrebna i hemija i slaganje i životnim vrednostima i stavovima. Ja nikada ne bih mogla da budem i vezi sa osobom i koji sam zaljubljena a da je mnogo razlicita od mene a ni sa osobom koja je slična meni a da nema hemije izmedju nas Prosto ne ide jedno bez drugog. Ne gledam preterano mi filmove ni serije i meni su to gluposti nisam previse romanticna ali jednostavno u mojoj porodici su svi pocev od mojih babe i dede(koji nisu gledali filmove)majke i ove svi su imali vrlo srećna brakove i brakove pune ljubavi Tako da mislim da ovo nema veze sa bajkama i filmovima. Ljubavi je bilo uvek i svuda. Što se tiče ugovorenih brakova ja imam nekoliko prijatelja druge vere i znam da oni obicno ne opstaju jer su dobri već obično zahvaljujući ljubavnicama muskarca. Nažalost muškarci u Srbiji sve više kopiraju to pa često ozene neku manje privlacnu pa je varaju sa nekom lepsom. Jedna je za kuću a i decu a druga za provod jer u muškom mozgu te sve stvari ne mogu da se poklope u jednu ženu. Eto to je najveći problem a ne filmovu.
Mag
26/07/2016 at 11:39
“Zaljubljenost je emocija koja nije prirodna i mogu da se zaljube samo oni ljudi koji precenjuju ljubav- tvrdi psihoterapeut dr Zoran Milivojević.”
* Kada je ovo Milivojević izrekao?
U knjizi Emocije Milivojević kaže: “Zaljubljivanje je prirodni razvojni proces”
Ovde se očigledno nešto ne slaže. Šta je od ovoga tačno?
“To je neizbežna sudbina idealizacije, tako da zaljubljenost nije prva faza ljubavi već prva faza razočaranja- kaže Zoran Milivojević.”
*Iako je ovo generalizovanje, ogromna je verovatnoća da će se upravo ovo i desiti i ovu izjavu ne treba uzeti da je baš u svim slučajevima tačna. Međutim, psihički procesi čine da svako poveruje da je baš on izuzetak od ovoga. Evo imamo primer izuzetka kod Smilla-e.
“Kad ljudi emocionalno odrastu, onda analitično gledaju i prihvataju sebe i druge, nemaju potrebu da nikog idealizuju i samim tim gube sposobnost zaljubljivanja.”
* Jedino se postavlja pitanje da li su ljudi dovoljno “odrasli”, a misli se na psihičku zrelost. Inače apsolutna psihička zrelost se može nazvati idealom do koga se nikada potpuno ne stiže.
“-Zapadna civilizacija veruje u zaljubljenost, ali toga nema u Africi i Aziji. Ni ovde toga nije bilo sve do pojave Holivuda.”
* Teško da nije bilo ako je zaljubljivanje prirodni razvojni proces ljudskog bića i ako je Milivojević kao takvu definiše u svojoj knjizi.
“Moja poruka je da za ozbiljnu vezu nije dovoljna ljubav nego je potrebno naći nekog ko ima sličnu predstavu o zajedničkom životu.”
* Zbog komentara koje ovde čitam moram da naglasim da ova izjava nije odbacivanje ljuvavi, već će se pre zaključiti da ljubav jeste potrebna, ali nije dovoljna. Štaviše, “Ljubav je važan temelj”. Jer, ljudi se rastaju i kada osećaju ljubav i strast, ali se neke važne lične vrednosti ne poklapaju, ili su u suprotnosti.
“Naš glavni neprijatelj je idealizacija.”
* A ovo je suština.
Ali ko šta voli, nek izvoli.
Mili
28/07/2016 at 22:22
….pravo pitanje je jeste li uopste ikada voljeli??? svi vi sto mislite da si to mozete isplanirati….dogovoriti….ma pojma nemate…
Zaks
28/07/2016 at 23:53
Niko ne moze odabrati u koga ce se zaljubiti.
Moze se vremenom neko zavoleti. Zbog svega sto jeste.
Birati partnera za zivot, mozes, ali u koga ces se zaljubiti, nikada.
”Prijateljski” brakovi su na zalost najcesci.
Zato toliko sumornih lica po ulicama.
Zivot bez ljubavi, nije zivot.
Nevena
21/07/2017 at 15:58
Covek je zaista velikim delom u pravu. Ali isto tako je i Zaks u pravu! Puno je prijateljskih brakova, a jedno ili oboje u njima obavezno mora da pati. Jer zivot bez ljubavi nije zivot, to znam iz licnog iskustva. Dr Zoran jos jednu stvar nije uzeo u obzir, a to je da se nikada ne mozemo planski, namerno ili svesno zaljubiti, vec se zaljubljenost dogadja upravo na nesvesnom nivou. To je ono sto je i cini suludom i nerealnom.