BG online

Intervjui

Znam kako je kad ego prži dušu

Oslobađanje od strahova na drugom kraju sveta

Najsrećnija je kad putuje, a na svoje avanture kako vreme prolazi nosi sve manje kofere. Više se ne nervira ni zbog čega, a tome je doprinelo putovanje u Peru nakon kojeg u životu Isidore Bjelice više ništa nije bilo isto.

Bez kiseonika

Oni koji tragaju za ezoterijskim tajnama idu u Peru, pa nije slučajno što se i Isidora našla na tom putu. Zaputila se sa još dve drugarice u grad Kusko u Andima na 3416 m nadmorske visine, gde ima samo 20% od uobičajene doze kiseonika u vazduhu. Bila je to polazna tačka za njenu posetu Maču Pikču. O avanturi svog života, ludoj, čudesnoj, uzbudljivoj i smešnoj, o samoprekoračenju, Isidora je ispisala stranice knjige „Poslednji put“.
-Spas je u izlasku iz ega. Dok se zvanična medicina bavi telom, telo defakto ne postoji jer kako mikroskopom ulazite dublje i dublje, na kraju nalazite da je srž materije energija! Šamani su to znali oduvek. Srećom i neki lekari postaju svesni toga da nisu bogovi nego tehničari limitiranog dejstva- priča Isidora Bjelica. -Čak 99 posto anksioznosti, tuge i depresije proizilazi iz činjenice da smo razapeti dosadom ili patnjom zbog prolaznosti. Najveći izvor tuge, patnje i depresije je kod hipersenzualnih ljudi u njihovim balkanskim genima i programima. Mi mislimo da je patnja uzvišena, čak i u našoj literaturi postoji kult patnje, ali ljudi ne shvataju da je po sredi ozbiljan kosmički nesporazum između nas i Boga.

Šta raduje vaše srce?

Popularna književnica i veliki borac podseća da smo slobodni tek onda kad radimo ono što želimo i kad su naše želje zaista naše. Putovanje u Peru je preokrenuo mnogo toga u njenom životu.
-Bila sam tad u bezizlaznoj situaciji, po osmi put mi se vratila bolest, a ispred mene su bile nove terapije. Tad više ni sami ne verujete ni u šta. Pitali su me šta želim. Poželela sam da idem u Peru. Ono što prvo poželiš je želja tvog višeg ja i veoma je važno slušati prvi impuls koji vraća vezu uma i srca sa intuicijom.
Poslušala je sebe i sa dve drugarice krenula put Perua u potragu za odgovorima na pitanja koja su mučila njeno biće.
-Nikako nisam imala odgovor na pitanje kako da volim sebe. Prodala sam poslednju ogrlicu i kupila kartu za Peru. Rekla sam tad sebi „Koja sam ja sebi heroina!“ U zdravstvenom stanju u kojem sam ja ljudi ne smeju da odu ni do Batajnice, ali ja sam se uputila na drugi kraj sveta gde sam se uverila da čuda postoje i dešavaju se- priča Isidora koja je hrabra žena, a do sad je isprobala ezoterijske metode koje mnogi nisu smeli, od reprogramiranja podsvesti do susreta sa šamanima.

Prinčevi (ne)postoje

Budite heroji svog srca!- poručuje Isidora Bjelica i podseća žene da je veoma važno skinuti se sa destruktivnog programa „princeze“ u kojem mnoge od njih pate što princ nije bio onakav kakve su one htele da bude.
-Treba uraditi detoks od princeze i ući u lik heroine koja privlači ljude koji nisu felerični. Imam puno radosti u sebi i veliki sam avanturista koji je otvoren za sve, pa mi se onda i neke stvari same otvaraju, dok mi vibraciju najviše podižu zahvalnost i humor.
Za knjigu „Poslednji put“ Isidora kaže da je njena najvažnija knjiga, a put u Peru najvažniji put u njenom životu.
-Radujem se da deljenje tajni i inicijacija u knjizi “Poslednji put” mogu pomoći onima koji su spremni da naprave samoprekoračenje u svom životu. To će ih zauvek naučiti kako da postanu heroji svog srca, da nauče da istinski vole sebe i razumeju tajne i zakone sveta koji nežnim dušama izgledaju kao preteško mesto za život sa puno tajni, avantura, smeha, suza, ali i iskrenosti koja možda šokira one koji vole da su u komforu svojih predrasuda. Mnogo sam ponosna na to što sam imala snage i hrabrosti da sve ovo uradim, doživim i napišem bez cenzure knjigu “Poslednji put”.

Ego je ostao u Peruu

Niko do sad nije kao Isidora toliko detaljno pisao o ceremonijama sa šamanima, a ona je u Peruu radila sa 9 šamana! O svemu tome je detaljno pisala u romanu „Poslednji put“.
-Opisala sam lična iskustva, ceremonije i Peru na drugačiji način. Pisala sam i o tome  šta se dešava sa svešću, psihologiji, ezoterijskom iskustvu. Svaka od nas tri žene koje smo zajedno krenule u Peru je imala svoj problem, jedna u vezi frajera, druga oko bipolarnog poremećaja i ja kao treća sa svim svojim pitanjima i dilemama. Pisala sam i o ezoteriji Inka, istorijskoj priči i tome šta se desilo sa tim narodom, a mnogo je toga nepoznatog.
Nameće se pitanje koliko ju je promenilo sve ono sa čim se srela u Peruu. Isidora kaže kroz osmeh da je svoj ego ostavila na drugom kraju sveta.
-Nekad ne deluju odmah ta iskustva, ali svakako deluju. Ajahuaska je vinova loza koja se specijalno ritualno pravi i kad se unese u telo otvara portale svesti. Ljudi imaju različita iskustva, a ja sam doživela otpuštanje strahova. Do tad, šta god da sam radila vraćala bih se u razne strahove, jedan od njih je bio i strah od smrti. U knjizi pišem i o drugim stvarima, iskustvima sa Kozirijevim ogledalima u Rusiji i kristalnim krevetima. Ne postoji neko toliko lud da je probao toliko stvari širom sveta kao što sam ja uradila. Ukupno je to oko 300 ezoterijskih iskustava  uključujući saikik ove godine. To sam i masteringovala da mogu da radim sebi i prijateljima. Jasno mi je šta se u telu i glavi dešava posle tih tretmana, a na kraju knjige se nalaze vizije i tajne koje su mi se otvorile, odgovori koje sam dobijala ma šta da sam radila nakon svega. Uvidi su išli odmah, dan dva posle otpuštanja emocija i strahova nakon mesec dana. Sveti kaktus kad uđe u organizam uradi šta treba, a ja sam sad hiper balansirana.

Hrabrosti i ludosti

Ona ne krije da je za sve ovo bilo potrebno mnogo hrabrosti i da je ovo putovanje možda i nešto najhrabrije što je do sad uradila.
-Moja borba s bikom i skakanje s padobranom je ništa naspram ovog. Nakon 67 hemoterapija sam otišla na Maču Pikču gde je samo 20% kiseonika, gde čak i mladi mogu da dobiju emboliju pluća. Postoji jedna smešna autentična scena dok jurim alpaku, a dva Šveđanina mi traže da im držim solarni disk dok se oni krešu. Moje prijateljice kažu da ne moram da izmišljam ništa u romanima, već sama privlačim neverovatne događaje. Nakon sve te moje hrabrosti i ludosti rekla sam sebi „Isidora, mnogo te volim“. Niko normalan me ne bi podržao u svemu ovome, ali je moj muž shvatio da je radost najvažnija, baš kao i samoprekoračenje. Ja to zovem „poslednji heroj svog srca“. Bez prekoračenja život nema smisla. Prekoračenjima se izborimo za radost uprkos limitima i osvajamo svoj raj. Hrabrost je kad prevaziđeš strah i pratiš svoje srce. Ne plašiš se nikog, otpustiš ego i briga te za sve. Tad vidiš širu kosmičku sliku, nemaš dominaciju reprtilskog mozga za opstanak. Problem je što smo mi zebre koje leže pred slonom dok su nam za vratom banka, bolest, bivši muž ili neki kreten koji nas juri. Mi smo zebra koja luči kortizol i ako malo potrčimo vratimo se opet u to. To je suština života. Nije ovo konačni lični mir, ali prosvetljenje je revizibilno. To se zove metamorfoza. Ljudi dožive prosvetljenje u Peruu i nakon toga nema vraćanja u strah i u ego. Ego mi je ostao na Maču Pikču. Znam koliko je jezivo kad ego prži dušu. Poslala sam mu u mislima ljubav, a ja proslavila emotivno punoletstvo što sam najzad slobodna od tuđih stavova, što sam posle svih muka slobodna od onog što sam zvala osetljivost, a što je bilo naličje moje taštine. Slobodna sam i od osuda i divljenja drugih! Iza ljubavi nema ničeg. Kad se duša diskonektuje zbog ovog ili onog iz emisije Božije ljubavi, ona puno pati a ta patnja je samo nesporazum ljubavi gladnog ega.

Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović

Knjigu „Poslednji put“ Isidore Bjelice po ceni od 699 din+t roškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:



 

Lekcije ljubavi Isidore Bjelice

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Usporite jer život čeka na vas Svako ko brzo živi,…
error: