BG online

Lični razvoj

Zašto je važan digitalni detoks?

Preuzmite kontrolu nad svojim vremenom da ono ne bi kontrolisalo vas

Razdražljivost, zabrinutost, narušeno pamćenje, teškoće u koncentraciji, depresivno raspoloženje i zavisnost neke su od posledica prekomernog korišćenja digitalnih sadržaja na društvenim mrežama.

Dragoslava Savić-Grujić

Korišćenje društvenih mreža definitivno menja svakodnevicu i sve je više onih koji bez samokontrole provode sate zaokupljeni virtuelnim sadržajima dok neprekidno – skroluju! Skrolovanje se odnosi na pomeranje nekog teksta, slike ili video zapisa vertikalno ili horizontalno po ekranu najčešće mobilnog telefona, ali i drugih pametnih uređaja.
-Kao tako jednostavna, a privlačna radnja, skrolovanje je postalo dominantna aktivnost prvenstveno mladih, ali i ostalih generacija koje žive u periodu najvećih i najbržih promena u dosadašnjoj istoriji čovečanstva, u eri digitalizacije. Opšte poznat je pojam, ali i izazov današnjice sa kojim se suočava velika većina digitalno pismenog stanovništva. Ipak se o skrolovanju i njegovom uticaju, pa i posledicama nedovoljno govori i piše, kaže Dragoslava Savić-Grujić, pedagog i psihodramska psihoterapeutkinja -Kada pogledamo oko sebe primećujemo da svi oko nas skroluju. Viđamo decu, čak i vrlo malu, odrasle i starije osobe kako prelaze pogledom i prstom preko ekrana. Postalo je navika da držimo pametne uređaje i skrolujemo kada imamo slobodno vreme ili kada osetimo dosadu. Možda započinjete dan gledanjem slika na Instagramu, Facebook-u ili snimaka na Tik-Toku. Možda pred spavanje uzmete mobilni telefon samo još nešto da pogledate, pa se zadržite do duboko u noć.
Na koji način ovakvo ponašanje utiče na zdravlje?
-Iako smo svesni načina na koji upotreba pametnih uređaja deluje na zdravlje i koliko šteti (osećamo bolove u vratu, kičmi, probleme sa očima, nervima i tetivama), često opijeni sadržajem nastavljamo da gledamo i teško nam je da se zaustavimo. Ono što izaziva dodatnu zabrinutost pored posledica po fizičko zdravlje jeste izloženost određenom sadržaju i kako deluje na psihu osobe, naročito mladih i dece. Sa strane gledano, često pomislim kako mi „skroleri“ izgledaju kao hipnotisani dok gledaju tupo u zamišljenu tačku. I zaista, gledajući brojne sadržaje koji se brzo smenjuju, a nemaju poseban značaj za nas u stanju smo da se distanciramo, privremeno odvojimo od tog sadržaja, kao da „gledamo u prazno“ i ne reagujemo. Mozak beleži informacije, ali ne funkcioniše punim kapacitetom kojim bi kritički analizirao dobijeni sadržaj. Drugim rečima, čovek ne razmišlja, ne obrađuje primljene informacije, nije prisutan u tome što radi, a lučenje dopamina ne prestaje. Dugotrajnim konzumiranjem osoba oseća razdražljivost, povećanu zabrinutost, narušeno joj je pamćenje, ima teškoća u koncentraciji, a mogu se razviti depresivna raspoloženja, zavisnost. Problem je što dopaminski sistem nema ugrađen osećaj sitosti, pa samim tim našem mozgu nije lako da se zaustavi. Da na ovu temu ne bismo gledali jednostrano, pomenućemo i to da informacije koje sami pronalazimo, ali i koje nam se nameću na internetu mogu biti moćan alat. Ukoliko digitalne medije koristimo u svrhu informisanja, obrazovanja, za lični i profesionalni napredak, ako ih kritički i kreativno obrađujemo mogu nam biti dobri saveznici. Međutim, kada konstantan protok informacija preuzme kontrolu nad našim vremenom, onda smo u problemu.
Šta je to što doprinosi tome da pripadnike svih generacije do te mere veže za ekran da počnu da menjaju i stil života i sve se više vezuju za ono sto online svet može da im ponudi?
-Svima nam je poznat onaj osećaj kada sebe ubedimo da ćemo samo nešto da pogledamo na minut, a zadržimo se pola sata-sat i više. Još više se začudimo kada nam osećaj govori da smo utrošili samo nekoliko minuta, a realnost nam potvrđuje suprotno. Zašto se ovo događa? Za ove promene je odgovoran dopamin, poznat kao hormon sreće koji se aktivira svakim prelaskom prsta preko ekrana, svakim dobijanjem novog lajka, notifikacije, komentara ili deljenja. Susan Winschenk, naučnica bihejviorizma ovu pojavu objašnjava kao dopaminski začarani krug. Ona daje objašnjenje: „Čim otvorite feed vaše omiljene aplikacije, dopaminski krug se aktivira. Sa svakom novom fotografijom koju preskrolujete, naslovom koji pročitate i linkom na koji kliknete hranite ovaj začarani krug koji svaki put želi još.“ Dok pasivno gledamo u mobilni telefon naše telo stimuliše lučenje dopamina koji povećava nivo budnosti, pokreće želju za novim informacijama, budi radoznalost usled čega nastavljamo radnju koja nam je ugodna. Dopamin se javlja kao odgovor na pozitivno potkrepljenje koje se ostvaruje interakcijom, dobijanjem lajkova, komentara, pratilaca i slično. Isti mehanizam se aktivira i kod različitih oblika zavisnosti, a u kontekstu digitalnog sadržaja glasi: što je potkrepljenje češće to će želja da ostanemo na društvenim mrežama postati veća. Dan počinje sve više da se vrti oko broja pregleda, lajkova, dok ostali aspekti života postaju zanemareni, što može ukazati na pojavu problema.
Šta ukazuje na zavisnost od društvenih mreža?
-Neki od pokazatelja zavisnosti su: oslabljena pažnja i koncentracija, mentalna iscrpljenost, nedostatak sna, osećaj straha da nešto ne propustimo na mrežama, zapostavljanje i zanemarivanje obaveza, posvećivanje više vremena virtuelnom svetu nego ličnim socijalnim kontaktima, osećaj intenzivne emocionalne preplavljenosti kada je baterija uređaja na izmaku ili nemate signal, doživljavanje neprijatnih fizičkih i emocionalnih simptoma kada je upotreba uređaja ograničena. Iako postoji određen procenat korisnika koji postaju zavisnici od društvenih mreža, većina se nalazi na nivou da prekomerno konzumiraju sadržaj kojima najčešće prikrivaju neke druge probleme sa kojima se suočavaju kao što su bežanje od obaveza, odluka, siromašan socijalni život, nepodržavajući odnosi, nedostatak ljubavi, a sve u cilju izbegavanja realnosti koja im izgleda neprijatna. Spremnost da uvide da problem postoji i da ga aktivno menjaju, signal je postojanja zdravog dela ličnosti koji se ponekad samo uz dobar sistem podrške može ojačati, dok je kod drugih neophodan savetodavni ili psihoterapijski rad.
Kako se ponovo otkriva lepota svakodnevnog života koji je ispunjen nekim realnim ljudima, razgovorima, pogledima?
-Dok smo zaokupljeni skrolovanjem, često propuštamo da uživamo u čarima sveta koji nas okružuje. Zaboravimo ona pozitivna iskustva koja smo imali pre ili umesto korišćenja društvenih mreža kada smo uživali u jednostavnim stvarima kao što su doživljaj nedeljnog ručka, tako neponovljiv ukus mamine domaće supe ili miris tek procvetalog drveta trešnje. Tajna je u tome da otkrijemo izvore prijatnih iskustava van mreže, da se zapitamo čime bismo voleli da ispunimo slobodno vreme i da se prisetimo u kojim aktivnostima smo kao dete ili mlada osoba provodili najviše vremena, šta nas je to ispunjavalo, čemu smo se radovali. Najčešće će nas sećanje odvesti u detinjstvo kada smo se igrali, bavili sportovima ili kreativnim, umetničkim radovima, svirali neki muzički instrument ili možda slikali, vajali, šili. Sada se možemo prisetiti tog osećaja i odlučiti da vreme koje nam ostane posle posla ili učenja, umesto na telefonu ispunimo već poznatim aktivnostima koje su nam prijale ili naučimo nešto novo što smo oduvek želeli. Druga važna stvar jeste potreba za kontaktom sa ljudima koja je sastavni deo većine iskustava. Iako su društvene mreže već duže vreme dominantan način socijalne interakcije koji nas izlaže svakodnevnim susretima sa mnogobrojnim licima i njihovim životima, u isto vreme one utiču na stvaranje socijalne distance. Zadržavanje u online svetu ograničava nas na jednostrano primanje informacija i udaljava nas od iskustva bivanja među ljudima, stupanja u iskrene i otvorene odnose, distancira nas od interakcije koja je životna, iz koje se uči i uz koju se raste. Za taj proces su nam potrebni ljudi, a ne njihovi prikazi sa društvenih mreža. Potrebna nam je razmena i bogaćenje emotivnog života, potrebni su nam sagovornici sa kojima ćemo deliti iskustva, razmišljanja, doživljaje. Potrebna nam je druga osoba da bismo doživeli neposredni kontakt, dodir podeljen rukovanjem ili zagrljajem, što virtuelni prijatelji ne mogu da nam pruže. Sve to, pa i više možemo dobiti u realnom svetu, tako što ćemo izaći iz stana i jednostavno biti prisutni u trenutku. Dovoljno je da pozovemo prijatelje u šetnju, na druženje i obnovimo kontakte koje smo zapostavili. Iznenadićete se koliko su drugi spremni i radi za druženje, ali, kao i vama im je teško da naprave prvi kontakt.
Kako se razvija samokontrola budući da velika većina ljudi ne želi da se odrekne u potpunosti života pred ekranima?
-Na poslu, fakultetu veliku većinu vremena provodimo ispred računara kao obavezan deo radnog dana, dok u slobodno vreme biramo da koristimo iste ili uređaje manjeg formata, ali ovoga puta sa aplikacijama kojima komuniciramo sa prijateljima ili porodicom, šaljemo poruke, gledamo fotografije ili video snimke. Postalo je uobičajeno da se od posla odmaramo skrolovanjem. Zašto se to događa? Ljudska priroda je takva da se pridržavamo zakona najmanjeg napora, motivisani smo da radimo ono što je lako. Zato navika skrolovanja koja se može izvoditi gotovo bez napora i izuzetno je lagodna „krade“ toliko našeg vremena. Istina je da ona, ukoliko preuzme većinu našeg vremena, može umanjiti produktivnost i usmeravanje na važnije aktivnosti koje se odnose na zdravlje, posao, vreme sa bliskim osobama, organizaciju kućnih poslova, bavljenje hobijima. Izazov koji vreme u kome živimo postavlja pred nas jeste da naučimo da kontrolišemo brzinu prihvatanja brzog protoka informacija i ritam prilagodimo sebi. Nekima je ovaj izazov toliko velik da remeti svakodnevno funkcionisanje, te stručnjaci savetuju „digitalni detoks“ koji se sastoji od određenog vremenskog perioda tokom koga je predviđeno suzdržavanje od upotrebe električnih uređaja. Ostalima, koji na sreću čine većinu, se savetuje svesno smanjivanje vremena provedenog u skrolovanju. Strategije samopomoći koje se koriste najčešće među onima koji uviđaju da imaju problem, a mogu sami da kontrolišu situaciju se odnose na isključivanje zvučnih obaveštenja, prikaza story-ja, ali i odjavljivanje ili brisanje aplikacija. Ostale promene koje može svako od nas da uvede u svoj život kako bi ga ispunio zdravijim, pozitivnijim iskustvima odnosi se na to da organizujemo vreme bez digitalnih medija npr za vreme obroka, pre spavanja ili da dogovorite sa svojom porodicom, prijateljima jedan dan nedeljno ili jedno posle podne koji ćete nazvati „vreme bez uređaja“ i koje ćete posvetiti nekim zamenskim aktivnostima kao što su boravak u prirodi, igranje društvenih igara ili bavljenje fizičkim aktivnostima… Vreme koje oslobodimo jeste vreme u kome se vraćamo sebi, svojim željama, potrebama i interakciji u fizičkom svetu. Suština je uvek u pronalasku balansa ili pravog ritma u korišćenju dobrobiti elektronike i realnog sveta koji je za svakom od nas drugačiji.

Branka Gajić
Foto: Stanislav Grujić

 

SHOP

Život razvedenih majki i njihovih sinova

By BGonline / 05/02/2024 / 0 Comments

Osećanja se ne mogu naučiti

By BGonline / 06/02/2024 / 0 Comments

Poremećaj ishrane je psihijatrijska bolest

By BGonline / 04/02/2024 / 0 Comments

Dugotrajna usamljenost

By BGonline / 26/01/2024 / 0 Comments

Kad mozak ubacuje klipove u točkove naših emocija

By BGonline / 30/01/2024 / 0 Comments

 

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Please Login to Comment.

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Kad će depresija da prođe? Bilo da je reč o…

You cannot copy content of this page