Kako prihvatiti kraj?
Nakon raskida duge veze koja je jednostavno morala da se završi iako smo se voleli, ali se nismo slagali u mnogim važnim životnim pitanjima. Mesecima je moj život ispunjen tugom. Kako da se pomirim s tim i dam sebi šansu da zavolim neku drugu ženu?
„Čim sebi postavljate ovakvo pitanje, jasno je da su vaše emocije i dalje nerazrešene, iako ste racionalno razumeli da niste jedno za drugo zbog potpuno različitih životnih vrednosti. Te nerazrešene emocije, sumnje i sveobuhvatana anksioznost, kao da popunjavaju svaku i najmanju pukotinu vašeg života. Uporedimo to sa nezavršenim poslom. Većina ljudi misli da će taj osećaj prosto nestati sa prolaskom vremena. Ali, ako se oseaćate tako usamljeno, promašeno, nesigurno, devastirano, onda vam je jasno da se to jednostavno ne može „prespavati“ kao npr. neki loš mamurluk. Taj oporavak kao da se kreće tempom „dva koraka napred, jedan korak nazad“, a ponekad se pronađete zaglavljeni u tom procesu, ne možete napred, ne možete nazad.
Šta možete da uradite? Raspletite to klupko i PREPOZNAJTE SVOJE EMOCIJE. Osvestite i definišite sve što osećate. Emocije se same od sebe neće razrešiti. Možete ih staviti „pod tepih“, ali ćete u jednom trenutku naići na plafon. Odbrane tipa: ne znam, ne razumem, misliću o tome sutra daju samo kratkoročne rezultate. Niste u oluji koja će da prođe. Izbegavanje neće dati rezultat. Najčešće emocije posle takvog raskida su tuga i bes. I kao da se smenjuju u nekom ludom plesu gde svaka od njih vodi u određenom trenutku. Neophodno je taj obrzac prekinuti i zapitati se: „Gde boli ?“, „ Šta je najgore od svega?“ Morate se fokusirati na to što vas najviše muči.
Kad se zagledate u sebe otkrićete ŠTA JE TO ŠTO VAM JE NAJVIŠE POTREBNO. Nekad je jasno šta je to što boli, ali uđemo u obrazac samooptuživanja, samosažaljenja. Počinjemo da sumnjamo da ćemo ikad pronaći „pravu osobu“, mirimo se sa sudbinom. Pokušajmo da odgovorimo na pitanje „šta mi stvarno treba“, a da to ne bude odgovor npr. „neko sa kim ću putovati“. Da li vam je potreban neko sa kim ćete se osećati sigurno, neko sa kim ćete biti povezani i bliski, neko pored koga ćete se osećati bitnim? Svima nama , pa i vama treba neko pored koga ćemo da rastemo i razvijamo se kao ljudska bića, neko koga ćemo da učinimo srećnim, neko pored koga nam nikad neće biti dosadno. Možda vam je potreban taj osećaj da ste bitni drugom ljudskom biću, a raskid vas je učinio zamenljivim, običnim. Upravo u toj kontradiktornosti leži osnova unutrašnjeg konflikta . To je mesto gde počinje promena. Preispitajte kraj i zapitajte se šta ste izgubili. Kad prolazimo kroz PATNJU, uglavnom se fokusiramo na ono dobro što smo u odnosu imali. „Nikad više nećemo imati lepa zajednička putovanja, nećemo zajedno kuvati ručak i sl.“ Prođite kroz to što gubite i emocije koje osećate. Pokažite ih, doživite i tugu i bes ili bilo šta drugo na šta naiđete. Jedan od razloga zbog kojih ljudi teško prolaze kroz tu vrstu patnje je baš to što jasno ne definišu gubitke koje dožive, zajedničke planove, srušene snove… Zapitajte se :“ Šta je to što mi nedostaje? Za čim žalim? Sa kojim planovima i snovima moram da se pozdravim?“ Nije lako odgovoriti na ova pitanja, ali je neophodno u procesu zaceljivanja. Emocije imaju jednu krivulju po kojoj funkcionišu: pojave se, osetite ih, iskažete ih i… onda je gotovo. Za ovaj proces potrebno je vreme, a nekome treba više, nekome manje. Potrošite onoliko vremena koliko vam treba. Ukoliko ne možete sami, potražite stručnu pomoć. Imajte na umu, da koliko god je teško, ovo radite za sebe.
Ljiljana Jagodić, klinički psiholog (www.life-coach.rs)
Foto: Dario Konstantinović
Vaša pitanja za saradnike BGonline-a možete postaviti mejlom: psiholoskapodrska011@gmail.com
