ŽELIM DA ŽIVIM KAKO SAM ZASLUŽIO
Porodica je na pijedestalu životnih vrednosti pevača Željka Vasića i ne krije da ga veoma dotiče to što se ljudi otuđuju, pre svega u okvirima porodice koja je degradirana i odavno nema onu snagu koja joj pripada. Bez zadrške kaže da je supruga Ivana stub njegove porodice koju smatra svojim navećim blagom i uspehom.
Dve decenije ljubavi
Od osamnaeste godine voli samo jednu ženu sa kojom ima sina Andriju i ćerku Lenku. Njegova Ivana je diplomirani psiholog i Željkov najbolji prijatelj, najveća podrška, glas razuma, savest i kočnica. Još nije bio punoletan kad su se slučajno sreli u autobusu koji iz Zaječara vozio za Beograd.
-Na našem prvom izlasku sam bio smotaniji nego ikad- seća se kroz osmeh Željko. -Posle svakog našeg viđanja sam mislio da mi se neće više javljati, a prvi poljubac sam dobio posle tri meseca. Nije da nisam pokušavao, ali uvek je bila tako neka glupa situacija. I tako jedne hladne večeri 2. januara ispratio sam je do kuće. Nisam zatvarao usta sve dok mi nije rekla: “Ej, smrzla sam se, odoh u kuću. Hoćeš li me poljubiti za laku noć?” Posle tog prvog poljupca, znao sam… Ne znam kako, ali sam znao da je to “ona prava”, da će biti moja žena i majka moje dece.
Prošlo je tačno 20 godina od tad. I dalje se vole, poštuju, razumeju jedno drugo i uživaju u odrastanju njihove dece.
-Imam mnogo prijatelja koji ne žele porodicu ili su sami. Devojke po pravilu žele lepe, uspešne, pametne muškarce, a zajedništvo traži jednu vrstu kompromisa i žrtve na šta mnogi nisu spremni. Novi trendovi nameću novi sistem vrednosti, a ljudi koji imaju ozbiljne karijere ne mogu da se odvoje od posla, firma im je postala porodica i sve se čine da posao ljudima zameni kuću.
Zajedno u dobru i zlu
Svestran, radoznao,vredan, duhovit, ali i ozbiljan kad treba, Željko Vasić nosi mudrost i znanje koje je sticao u brojnim životnim školama. Ne krije da je bilo trenutaka kad je poželeo da odustane od svega, ali je i tad svojim snovima, talentu i ambicijama ipak odlučio da pruži još jednu šansu. Ivana mu je uvek bila podrška u svemu.
-I kad smo bili u situaciji ”imali pa nemali”, kad sam bio na raskršćima i kako god da nam je bilo, imao sam veliku podršku svoje žene. Nas dvoje delimo isti sistem vrednosti. Nije uspeh imati kuću u elitnom delu grada i voziti dobar auto. Sve je to vrlo relativno, kao što je relativno biti srećan. Mnogo je bogatih ljudi koji su jako nesrećni. Oni vide prosvetljenje kad zarade ogroman novac, ali su to bogati siromasi. Većina njih zapostavi porodicu zbog posla koji im je na prvom mestu i ne shvataju da treba u svemu naći balans. Posao jeste važan zbog egzistencije, ali porodicu i decu treba čuvati pored sebe. Kad je moj sin Andrija u školi dobio zadatak na temu šta ga čini srećnim, on je napisao da je srećan kad mu je tata kod kuće. Znam da mu nedostajem, a ja se trudim koliko god mogu da što više kvalitetnog vremena provedem s njim.
Priznaje Željko da je mnogo puta padao, da mu nije uvek išlo onako kako je planirao i očekivao, ali i dodaje da ga je svaka situacija koja mu je na prvi pogled izgledala kao da ga je fatalno ranila, ipak dovela do novog početka u kojem je bio snažniji i pametniji.
-Sve je to život. Kad se sruši sve, mora opet da se gradi od početka. Nije život jedan dan. Ako stalno tražimo krivce u drugima nikad nam neće biti bolje. Treba biti iskren prema sebi i priznati sve ono što jesi, šta možes da uradiš. I posle mnogih razočaranja imam poverenje u ljude i moj život bi bio jako tužan kad ne bi bilo tako. Ne želim da sedim sa nekim i razmišljam o tome da li me taj mrzi, želi li mi dobro ili loše.
Izvini, pogrešio sam…
Kaže da je veoma otvoren prema svima i da ga je to mnogo koštalo u životu.
– Ali, iz tih iskustava sam mnogo i naučio. Kad primetim da je neko loš prema meni ne svađam se, već pokušavam da u njemu probudim najbolje osobine. Svi mi imamo i dobre i loše strane, a ja u ljudima koji me okružuju gledam ono što je dobro.
Željko Vasić i sada kad ima status jednog od najslušanijih i najpopularnijih pop pevača na ovim prostrima nikad ne zaboravlja da su iza njega i neki loši dani, kao ni podršku bez koje ne bi bio ono što je danas.
-Ivana je bila uz mene i kad sam prolazio najteže trenutke. Vodili smo duge razgovore koji su mi pomagali da kasnije i sam sa sobom mogu iskreno da pričam. Oduvek sam se oslanjao na svoj instikt u komunikaciji sa ljudima, koristio mozak i nikad nisam reagovao na prvu loptu u nezgodnim situacijama. Dugo sam radio svake noći i to je sa pauzama trajalo nekoliko godina. Moja Ivana mi je tad skrenula pažnju na način života koji vodim. Nije mi popovala jer nije takav tip, ali je jasno videla da to ničemu ne vodi. “Kuda te vodi takav način života?”, “Da li znaš da nisi godinama video dan?” bila su neka od njenih pitanja. Naravno, zastao sam i zamislio se. Bio sam u fazi da ne prepoznajem sebe. Na svu sreću, ja sam čovek koji kada pogreši ume da pogne glavu i kaže: “Izvini, pogrešio sam” … a mnogo sam grešio u životu i verovao ljudima. Ali, ne kajem se zbog toga jer sam iz svega izlazio jači i naučio nešto. Kažu da je iskustvo najveća škola, ali je tu i najveća školarina, što je istina. Sve što mi se dogodilo u prošlosti mi je pomoglo da budem takav kakav sam danas.
Željko napominje da uvek ima veliku tremu i odgovornost za sve što radi.
-Bacam kockice i neka bude šta mi Bog da, kako sam zaslužio. Meni novac nije cilj, već on treba da bude nagrada za moj trud. Mnogi se pogrešno bave ovim poslom, a ja hoću da radim kvalitetne stvari koje će ostati iza mene. Vodim računa o svemu i neću da me se ni zbog čega stide moja deca.
Branka Gajić
Foto: Sandra Dragojlović
Tekstovi Željka Vasića:
Last minute odmor
U ogledalu su odgovori na sva pitanja
Život na facebook-u i ostale misterije univerzuma
Idemo dalje
Dobrim ljudima dešavaju se dobre stvari
Tri žene su mi promenile život
Pisanje kao psihoterapija
Suština života
Kako pronaći ženu svog života?
Put kojim se ređe ide
Intervju sa Željkom Vasićem:
Željko Vasić je kantautor, pevač, muzički producent, tata, porodičan i vredan čovek, sanjar, muzičar koji iznad svega ceni kvalitetnu muziku i dobre ljude.
© by BGonline. All rights reserved
