POŽELEO SAM DA TAJ TRENUTAK TRAJE VEČNO
Za neke stvari je potrebno da vreme stane. Da li ste poželeli da neki lep trenutak u vašem životu traje večno, da osetite toliku sreću i radost, da ne želite da ikad prestane…? Da poželite da živite večno?
Na žalost, rodimo se da bismo umrli. Ali, ako ne postoji ništa na svetu za šta biste dali svoj život, onda niste osetili ljubav, toliko veliku i snažnu da biste za nju dali baš sve. Onda niste ni voleli.
Ja bih bez razmišljanja za svoju porodicu dao život. Zato je žrtva nešto najuzvišenije. To je suština svih religija.
Moja pesma “Željo moja jedina” počinje rečima: ”Kad nemaš za šta umreti, onda ni ne vredi živeti…” Ima istine u tome, ili se ja bar tu pronalazim. Mislim da taj stih opisuje suštinu mog karaktera.
Celu noć nismo spavali. Porođaj je zakazan za 7h ujutru… Ko da spava?! Spakovali smo se i otišli u bolnicu. Ne zna se ko je imao veći strah, da li ona ili ja. Naučio sam da od nje skrivam strah jer žena mora da oseti sigurnost i treba da ima oslonac. Govorio sam joj sve vreme da će sve biti ok.
I pored toga što je imala tešku trudnoću. Nekoliko meseci je provela u krevetu, ali je sve to podnela kao prava Spartanka a ne neka razmažena ženica.
Pukao je vodenjak. Porođaj je počeo. Ulazi načelnik odeljenja, pregleda je. Prilazi meni, hvata me za ruku i kaže: “Nama su potrebni i beba i majka! Jesmo li se razumeli?! Dakle, carski rez bez pogovora!”
Nisam ništa odgovorio, jer po stisku ruke i ozbiljnosti njegovog lica sve mi je bilo jasno. Razmišljam o tome kako su žene da bi donele na svet novi život, na ivici da ugroze svoj jedini život….
Zašto li sam ja poželeo da prisustvujem porođaju? Stvarno ne razumem?! Pa, svi muškarci kojima sam rekao šta planiram da uradim su mi rekli da nisam normalan.
Ali, ja sam želeo da taj trenutak podelim sa svojom ženom. Mislim da su žene privilegovane činjenicom da prve vide taj plod ljubavi. Da čuju plač bebe. Eeeeee, pa moramo da delimo i ružne, ali Boga mi i lepe stvari. Na kraju krajeva, ravnopravni smo. 🙂
Želeo sam da budem tu. Plašio sam se za oboje, ali opet sam znao da je moja Ivana u sigurnim rukama.
Pre nego što je počeo carski rez, doktor mi je rekao: “Hajde, molim te izađi. Ne mogu i o tebi da vodim računa i da te vraćam u život kad krene porođaj.”
A ja sam poneo i kameru i aparat… ma, full oprema.
Šta ću… Ako smetam, bolje da odem. Ne želim da bilo šta remeti porođaj.
Tih pola sata, sat, bili su mi kao večnost! U jednom trenutku izašla je babica sa smotuljkom u rukama. Bebac sav musav, neopran… Čestitam! Dobili ste sina!
Uzmite ga. To je vaše dete!
To je taj trenutak!!!! To je to! Ovo je suština mog života! Ovaj trenutak želim da traje večno! Zbog ovoga sam se ja rodio….
Otac mi je pričao da je kada sam se ja rodio pogledao u zvezde i poželeo da budem muzička “zvezda”. 🙂
Zvezde su mu bile naklonjene i eto ispunila mu se želja. A šta ja da poželim?
Bogu hvala što mi je podario sina! Neka bude dobar i čestit čovek! Samo sam to poželeo.
Izveli su Ivanu. Poljubio sam je. Naravno da je plakala. Jesi ga video? Jesam. Ružan je kao i sve bebe odmah po porođaju 😀 😀 😀 . Morao sam da opalim na šalu jer ne volim plakanje. Nasmejala se. Odveli su je u sobu da odmara. Imate li vi takve trenutke, one kada poželite da vreme stane?
Moja porodica je razlog mog života. Muzika je ono što me ispunjava, a i želja mog oca. Ne kaže se džaba “pazi šta želiš, možda će ti se i ostvariti”… na primer, da ti sin bude “zvezda” 😀 😀 😀 .
Vaš Željko Vasić
Tekstovi Željka Vasića:
Last minute odmor
U ogledalu su odgovori na sva pitanja
Život na facebook-u i ostale misterije univerzuma
Idemo dalje
Dobrim ljudima dešavaju se dobre stvari
Tri žene su mi promenile život
Pisanje kao psihoterapija
Kako pronaći ženu svog života?
Put kojim se ređe ide
Fotografije Sibirsko zdravlje
Željko Vasić je kantautor, pevač, muzički producent, tata, porodičan ii vredan čovek, sanjar, muzičar koji iznad svega ceni kvalitetnu muziku i dobre ljude.
© BGonline All rights reserved
© by BGonline. All rights reserved
