Bezazlena pitanja koja ostavljaju ožiljke
Koliko se često u svakodnevnim razgovorima zamislimo zbog nečeg što smo izgovorili i kako se osoba koja je učestvovala u razgovoru osećala tokom određenih tema? Ljubopitljivost, ali i obično, bezazleno ćaskanje, ozbiljno može povrediti osobu sa kojom razgovaramo ukoliko nismo svesni svojih pitanja i komentara.
Suzana Sjeničić
U današnje vreme postoji mnogo predrasuda i limita o tome o čemu je u redu govoriti, a o čemu nije. Zbog toga ljudima ponekad postaje teško da rasuđuju da li su to dobro procenili što svakako stvara stres, ali postoje određene teme koje je, jednostavno, najbolje zaobići ukoliko naš sagovornik dobrovoljno ne ponudi informaciju o njima.
Zbog čega nemaš decu?
Tri teme koje mogu uzrokovati više štete nego koristi jesu teme roditeljstva, telesne težine i finansija. U najneobaveznijim ćaskanjima i pri upoznavanju novih ljudi, obično pitamo o tome čime se bave, da li imaju dece, da li su udati/oženjeni i odakle su. To je u redu dokle god dublje ne zadremo u nečije odgovore. Ukoliko je osoba na pitanje da li ima dece odgovorila odrečno, pitati je zbog čega je to tako ili jednostavno, prokomentarisati da joj je vreme, da treba da poradi na tome ili je kritikovati misleći da je to njen izbor sa kojim se mi ne slažemo, zaista je može ozbiljno emotivno ugroziti. Moguće je da ta osoba iz zdravstvenih razloga ne može da bude roditelj, da je u teškoj bračnoj situaciji i bira da nema dete u tom trenutku kako bi sprečila njegovu moguću patnju, da možda nema partnera iako zaista želi da bude roditelj, ali su okolnosti van njene/njegove kontrole. Bezbroj je razloga zbog čega je ovo pitanje problematično, a što se više prodire pitanjima, dublje se kopa rana koju neko možda svakog dana previja kako bi funkcionisao.
Komentarisanje nečije kilaže
Telesna težina je večita društvena tema, pogotovo kada su standardi lepote u pitanju, ali i u društvu počevši od najranijeg detinjstva kada deca komentarišu jedno drugo, a neretko zbog nečije kilaže dolazi i do vršnjačkog nasilja, pa do odraslog doba kada ljudi jedni drugima često postavljaju neumesna pitanja i šire temu u pravcu u kojem ne bi smela da ode. Komentari na nečiju telesnu težinu ne samo da mogu uticati na njihovo samopouzdanje, ionako fragilnu percepciju o sopstvenom fizičkom izgledu ili sramotu, već i pogoršati im emotivno stanje kada se radi o njihovom zdravstvenom statusu. Komentarisati nečiju kilažu ili pitati nekoga zbog čega je mršav ili gojazan, krajnje je neprijatno. Mnogi ljudi imaju zdravstvenih problema, kako fizičkih, tako i psihičkih, koji uzrokuju drastične promene u telesnoj težini usled gubitka apetita, prejedanja ili bolesti koja im ne dozvoljava da jedu ili pak, one koja uzrokuje naduvenost iako osoba ne jede previše. Problemi sa tiroidnom žlezdom, kancer, anksioznost, depresija, gastritis, anoreksija, bulimija, samo su neki od uzroka koji mogu uticati na promenu telesne težine i nemogućnost osobe da je efikasno kontroliše. Ukoliko je osoba u detinjstvu bila maltretirana od strane vršnjaka jer je, na primer, bila punačko dete, verovatno nosi traumu iz tog doba i komentarisati njen izgled danas može izazvati retraumatizaciju i služiti kao okidač za teška osećanja koja će uslediti. Zbog toga, pitati osobu o tome, znači podsećati je na moguću bolest ili problem sa kojim se bori i o kojem joj je možda teško da govori, dok i sama možda oseća stid ili ne voli svoje telo zbog stanja u kojem je ili onoga što joj je kroz život nametalo. Osobe, usled ovakvih okolnosti, neretko pate i od telesne dismorfije, pa su im bilo kakva pitanja vezana za fizički izgled posebno stresna.
Koliko zarađuješ?
Još jedno osetljivo pitanje jeste pitanje finansija koje je zapravo, vrlo neprijatno, bez obzira na to koliko neko zarađuje, osim ako ne želi da se, iz nekog razloga, pohvali time. Pitati nekoga o zaradi jednako je ulasku u njegov privatni život jer dobijate informaciju koja će poslužiti tome da se možda način života te osobe osudi, da ona dođe u situaciju da objašnjava svoje odluke ili potrošnju novca, a možda i zbog čega ga nema. Čak i ljudima koji dobro zarađuju ovo pitanje može da bude neprijatno jer možda isplaćuju kredite, možda ulažu novac u nešto o čemu ne žele da govore, a možda imaju finansijskih problema ili finansijske dogovore sa svojim supružnikom o čemu zaista nije potrebno da iko van njihovog doma zna. Pitanje novca često se ne završava na tome koliko neko zarađuje što se same sume tiče, već je obično propraćeno komentarom poput: “Baš tebe briga, ti možeš ovo ili ono” ili čak predlozima o načinu života koje osoba možda zaista ne može sebi da priušti i pored zarade koju ima iz samo njoj znanih razloga. Svakako, pitanja o novcu su veoma neprijatna za većinu ljudi i mnogi ih smatraju prilično ranjivom temom.
Ne upuštajte se u neke razgovore
Iako su ovo teme koje zaista zvuče obično i svakodnevno, razmislite o tome kako utiču na druge. Ne morate ih potpuno izbegavati, ali izbegnite potpitanja, suvišne komentare i oslušnite da li možda neko pri određenoj temi oseća nelagodu. Budite svesni i svojih pitanja i tuđih odgovora, a ukoliko neko na svoju ruku započne bolnu temu, budite empatični, saslušajte ih bez izvođenja zaključaka i dozvolite im da dovedu temu do granice sopstvene prihvatljivosti; pokušajte da ih ne vodite preko nje, ma koliko imali dobru nameru.
Suzana Sjeničić, psihoterapeutkinja, psihološkinja i autorka knjige “Oslobođeni anksioznosti”
Foto: Goran Veljić
Knjigu “Oslobođeni anksioznosti” o ceni od 815 dinara+ troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
© by BGonline. All rights reserved
