BG online

Sajam gradjevine
Intervjui

Šta je vredno vašeg nemira? (džepni terapeut za anksioznost)

Ne ulazite u raspravu sa svojim mislima

Živimo brzo i stresno, nedovoljno vremena posvećujemo sebi skrivajući se iza brojnih izgovora zbog kojih se ne družimo sa sobom. Toliko je divnih i korisnih aktivnosti od čitanja, vežbanja, pisanja dnevnika ili meditiranja koje nam mogu doneti toliko potrebno oslobađanje od stresa i mnogo pozitivne energije- kaže psiholog i psihoterapeut Suzana Sjeničić koja je nakon magistarskih studija na odseku za psihoterapiju, ličnog iskustva i rada sa brojnim klijentima napisala knjigu “Oslobođeni anksioznosti”.
Anksioznost je stanje koje Suzana odlično poznaje budući da su strah, strepnja i nemir godinama  bili deo njene svakodnevice. Ova tridesetogodišnja psihoterapeutkinja koja se kao tinejdžerka preselila iz Pančeva u Njujork gde i danas živi i radi, kaže da svojom životnom misijom smatra pomaganje onima koji se nalaze u začaranom krugu anksioznosti, kojima je i u knjizi “Oslobođeni anksioznosti” otkrila brojne strategije koje će im pomoći da žive mirnije i kvalitetnije.  Suzana kaže da ju je anksioznost učinila boljim čovekom i boljim psihoterapeutom, a prvo se susrela sa ovim poremećajem kad je njena majka postala anksiozna, a nedugo zatim i ona sama.
-Tad sam počela da na mnogo dubljem nivou razumem uticaje koje svakodnevni stres ima na naše fizičko i mentalno zdravlje. Naučeni smo da potiskujemo emocije, da odmahujemo rukom i govorimo da će nešto proći, ne shvatajući da te snažne emocije u nama ostavljaju dugotrajan trag. Pored posla kojim se bavim, lično iskustvo sa anksioznošću naučilo me je da usporim, da više slušam i razmišljam, da ne reagujem brzinski u stresnim situacijama. Počela sam da merim da li je određena situacija vredna snažne emocionalne reakcije ili se pak može rešiti mirnijim putem. Susret sa ovim poremećajem povećava empatiju, a samim tim i smanjuje konfliktne situacije. Nekad stvari ne treba uzeti zdravo za gotovo, već shvatiti da osoba preko puta nas možda prolazi kroz nešto sa čim joj nije lako da se nosi. Samim tim treba i odgovoriti sa razumevanjem. Lično iskustvo sa anksioznošću pomoglo mi je da razumem svoje klijente mnogo bolje nego ranije kada sam o ovom poremećaju znala samo iz knjiga i priča drugih ljudi. Sad znam tačno kako se osećaju, šta su potencijalni okidači, šta bi moglo da pomogne, zašto određene stvari ne pomažu i kako se osećaju njihovi bližnji.
Kako je izgledao vaš put od susreta sa anksioznošću, života sa njom i izlaskom iz svega toga?
-Bilo je veoma teško nositi taj teret. Od prihvatanja da se to stvarno događa mojoj majci, do toga da u porodici jedino ja tečno govorim engleski što me automatski postavlja u ulogu staratelja. Nije bilo lako, bilo je veoma emotivno i stresno. Kada je mami dijagnostifikovana anksioznost, bila sam u sred magistarskih studija, radila sam i išla na praksu, tako da je bilo malo vremena za brigu o bilo čemu drugom, a ovo se nije moglo odložiti. Mnogo toga smo kao porodica propustili, počevši od nekih najjednostavnijih stvari poput putovanja ili pohađanja predavanja i izlazaka sa prijateljima, u mom slučaju. Srećom, sloga, snaga i volja su pobedile. Naravno, bez maminog psihoterapeuta, kojoj dugujem ogromnu zahvalnost, proces bi bio znatno teži. Kada se sve završilo i mama se oporavila, laknulo nam je. Počeli smo da se radujemo najjednostavnijim stvarima i da bukvalno budemo zahvalni na mirnom danu, na mogućnosti da se odvezemo do grada ili bezbrižno posetimo koncert. Konačno sam mogla da odem na kafu sa prijateljicom i neometano se zadržim koliko želim. Danas sam zahvalna na tom iskustvu, iako to možda suludo zvuči. Naučila sam da zaista cenim sve što imam i uživam u malim stvarima u životu jer je tako lako izgubiti ih.
Čemu vas je anksioznost naučila, šta je najvažnija lekcija koju svako ko ima ovaj problem treba da nauči?
-Nikad ne smemo zadržavati emocije u sebi. Moramo se nositi sa njima tada kada dolaze. Posete psihoterapeutu jednom nedeljno, vođenje dnevnika ili jednostavno dobro plakanje pod tušem, sve je lekovito. Potisnute emocije stvaraju anksioznost ili je pogoršavaju kod ljudi koji već pate od nje. Takođe je veoma bitno posvetiti vreme sebi i raditi stvari koje vam prijaju i u kojima uživate. Živimo brze i stresne živote i veoma malo vremena pridajemo brizi o sebi. Dovoljno je pola sata dnevno provesti nasamo u čitanju, vežbanju, stavljanju maske na lice, pisanju dnevnika ili meditiranju da bismo se regenerisali, ispraznili od stresa sakupljenog tokom dana i napunili pozitivnom energijom.
Može li svako da nauči da kontroliše svoju anksioznost i kako knjiga “Oslobođeni anksioznosti” može pomoći?
-To može da uradi svako ko želi da nauči kako da se izbori sa anksioznošću. Verujem da mnogi misle da je to lakše reći nego uraditi, ali verujte, svakodnevno svedočim moći koju svako od nas nosi u sebi. Dovoljno je naučiti trikove u razmišljanju, uvrstiti rutine u svakodnevni život i ne ulaziti u raspravu sa svojim mislima koje se i te kako brzo množe. U knjizi sam objasnila beneficije i pravilne načine za vežbe koje ne oduzimaju mnogo vremena, a koje su se dokazale kao veoma uspešne u mom radu sa klijentima. „Oslobođeni anksioznosti” je poput malog džepnog terapeuta i može se koristiti samostalno ili kao dodatak psihoterapiji.
Zašto je o vašim rečima, anksioznost jedan od najzahvalnijih poremećaja za lečenje?
-Zbog toga što je anksioznost verovatno jedini poremećaj nad kojim mi možemo, kada to naučimo, preuzeti kontrolu. Sami sebi možemo najviše pomoći, samo ako znamo kako. Iako nekada prouzrokovana hemijski, anksioznost je većinom poremećaj kojem doprinose negativne misli, brige i strahovi. Kada naučimo kako da se izborimo sa njima, simptomi se umanjuju.
Šta je važno da razumeju članovi porodice osobe koja im problem sa anksioznošću?
-Najvažnije je ne govoriti anksioznoj osobi da ne razmišlja tako, da se otrgne i da im je sve to u glavi. Iako u većini slučajeva, kao što sam napomenula, anksioznost potiče od misli, dok osoba ne savlada određene tehnike ne može tek tako prestati da se prepušta svojim strahovima i negativnim scenarijima. Veoma je teško kontrolisati anksioznost kada se dogodi po prvi put i osobi koja se sa njom bori potrebno je mnogo razumevanja i podrške. Umesto da pokušaju da izvuku osobu iz anksioznog napada, članovi porodice će joj pre pomoći tako što će joj se pridružiti u tom iskustvu, saslušati je i pitati je kako najpre mogu da joj pomognu, time im pružajući preko potrebnu sigurnost. Osoba koja se bori sa simptomima anksioznosti im najpre može reći šta joj je potrebno.
Kakvi tipovi anksioznosti postoje i kako treba da se ponaša osoba kad prepozna kod sebe anksioznost?
-Postoji mnogo vrsta anksioznosti počevši od svakodnevne, tj. generalne, preko specifičnih fobija, do opsesivno-kompulsivnih poremećaja. Interesantno je to da se anksioznost može ispoljiti na raznovrsne načine kod različitih osoba i kroz mnoštvo kako psihičkih, tako i fizičkih simptoma. Najvažnije je prvo prepoznati okidače, tj. situacije ili misli koje nas čine anksioznima. Važno je identifikovati simptome i posledice kojih se osoba plaši, a onda se uhvatiti u koštac sa njima. Moram da napomenem da je veoma teško boriti se sa anksioznošću sam. Emocije treba da budu procesuirane i osoba treba da nauči strategije koje može iskoristiti da bi pomogla sebi. Zbog toga preporučujem posetu psihoterapeutu koji će moći da vas tome nauči i bude odlična podrška na tom putu.
Sa čitaocima svoje knjige ste podelili tehnike koje im mogu koristiti u obračunu sa anksioznošću, ali i u drugim segmentima života?
-Skoro svaka tehnika o kojoj sam pisala može biti upotrebljena u svrhe procesuiranja ili pomoći pri savladavanju bilo koje emocije, ne samo anksioznosti. Često koristim neke od tih tehnika u radu sa klijentima koji imaju problema sa savladavanjem besa, na primer.
Može li anksiozan čovek misliti pozitivno i šta se tad u njemu dešava?
-Veoma je teško misliti pozitivno u naletu anksioznosti. Anksioznost nas navodi da mislimo na najgore moguće scenarije, negativne misli se roje i teško je u tim trenucima misliti pozitivno. Uz to, neretko se javlja i mnoštvo fizičkih simptoma, koji tada doprinose negativnom osećaju, a onda zapoćinje začarani krug. Ono što praktikujem i čemu učim svoje klijente je da ne pokušavaju da misle pozitivno već realno.
Šta je vaša poruka onima koji žive sa anksioznošću i šta će im sve čitanje ove knjige doneti?
-Najsnažnija poruka koju mogu poslati ljudima koji žive sa anksioznošću je da je kontrola u njihovim rukama, da se ne plaše i da ih njihove misli i strahovi ne mogu povrediti, jer su oni samo to – misli i strahovi. Nadam se da će čitaocima ova knjiga pokazati da nisu sami na svetu, da se mnogo ljudi susreće sa ovim problemom, mnogo više nego što mislimo i da će im tehnike pomoći da žive lagodniji i srećniji život. Želja mi je da počnu da brinu više o sebi i da žive kvalitetnije sa znanjem koje će im pomoći da upravljaju svim budućim stresnim situacijama na najzdraviji mogući način.

Branka Gajić

Knjigu “Oslobođeni anksioznosti” o ceni od 715 dinara+  troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:



 

 

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
UNICEF će 30. marta organizovati u Beogradu radionicu “Tvoja tačka…