Oni su uglavnom dugovečni, nasmejani i vitki. Na licima ovih ljudi je uvek blagi osmeh, a ono što ih takođe krasi su ljubaznost, blagost, mirnoća,tolerancija, diplomatija, sposobnost da razumeju druge i stave se u njihov položaj. Formula za vitalnost, osmeh i dug život ovog naroda sasvim sigurno leži u njihovoj umerenosti, ishrani, fizičkoj aktivnosti i stavu.
Kineske poslovice kažu:”Tri desetine bolesti leči medicina, a sedam desetina leči pravilna ishrana” i “Ma ko bio otac jedne bolesti, majka joj je nepravilna ishrana”.
Jelo je za Kineze ne samo potreba i ritual, već u pravom smislu reči praznik, koji svaki put donosi posebno i neponovljivo zadovoljstvo. Oni jedu obavezno tri puta dnevno. U selima se doručkuje čim svane, pred izlazak u polje. Ruča se u podne, posle čega većina Kineza drema dva sata posle ručka.Njihova tradicionalna jela čine riža, riba i povrće. Kinezi su pored toga i “svetski prvaci” u ispijanju čaja umesto slatkih sokova. Posebno je zdrav “oolong” čaj koji se smatra ubicom masnoća.
U kineskom restoranu (onom autentičnom) nećete doživeti žurbu ili senzaciju, a svi ukusi koje isprobate možda će vam biti egzotični, ali uvek servirani na jednostavan, čak i pomalo skroman način.
Kinezi uvek jedu u društvu i polako. Razmišljaju o tome šta su uneli u svoje telo. Piju zeleni čaj koji ublažava glad i pospanost.
Potreba je od davnina naterala Kineze da se nauče da jedu gotovo sve što raste na zemlji ili se kreće po njoj. Ali oni su uspeli da te okolnosti pretvore u vrlinu pa se danas kineska kuhinja može pohvaliti velikim izborom jela za svačiji ukus. Statistika kaže da su Kinezi osmislili čak 13.140 vrsta jela.
Prema kineskim običajima, kisela jela jedu se u proleće, gorka leti, ljuta u jesen, slana zimi, a slatka – uvek. Hranu oduvek seckaju na komadiće, a obavezan je i kontrast u jelima- meki i glatki sastojci kombinuju sa tvrdim i hrskavim.
Hrana se priprema brzo, na pari, da bi se sačuvala prirodna svojstva sastojaka, baš kao i njihov ukus i miris. I najskromniji obed mora da se sastoji od nekoliko jela. Koliko je ljudi za stolom, toliko treba da bude posluženo različitih jela. To je još jedno posebno” ukusno”, kinesko pravilo.
Za vreme obeda pije se uglavnom vino. Po običaju, na trpezu se iznosi samo jedna sorta vina. Kinezi smatraju krajnje nepristojnim da čovek pije sam. Za razliku od šoljice čaja, vino treba naliti do samog vrha. „Čaj nalivaj dopola, vino – do kraja”, glasi kineska poslovica. Kada nazdravljaju, oni uvek piju na eks, uz povik „Gan bei!” (osuši čašu) – a zatim je prevrnu da bi pokazali poštenje.
U Kini nije neobično ako nađete na ljude koji trče natraške (tako stimulišu mozak), igraju badmington na ulici ili vežbaju u parku.
TAJNE PRIPREMANJA KINESKE HRANE
Važno je da isečete sastojke na jednaku veličinu za svaki recept kako je u njemu navedeno.
Jaka vatra neophodna je za kinesku kuhinju.
Nikad nemojte pržiti povrće duže od tri minuta.(đumbir i beli luk sagorevaju vrlo brzo, pa ih ne treba pržiti više od trideset sekundi i to na nižim temperaturama.
Kinezi svi hranu pripremaju u woku, dubokoj posudi od teflona s okruglim dnom i koriste malo ulja.
