BG online

Psihološka prva pomoć

Psihologija pripadnosti

Samački život je faktor rizika za pojavu depresije

Svi ljudi imaju potrebu za pripadnošću. Nezadovoljavanje te potrebe može razorno da utiče na ljudsku psihu. Osećanje isključenosti, javnog prezira, odnosno ostrakizma može biti bolno. Takvo osećanje može da oblikuje naše buduće interakcije i naše pokušaje da budemo deo nekih drugih društvenih konteksta. Ono može da utiče na naše mentalno zdravlje, našu dobrobit, pa čak i na naše fizičko zdravlje, jer je osećanje pripadnosti suštinski značajno za našu svakodnevicu.
“Na životnom putu koračamo stazom koja je ponekad krivudava, krećemo se oprezno između prećutnih normi ponašanja i pokušavamo da ne pređemo granice prihvatljive društvene interakcije. Ponekad modifikujemo svoje odgovore, gestove i postupke, sve s ciljem postizanja njihove prihvatljivosti unutar konteksta grupe, kulture ili zajednice u kojoj se nalazimo. Ta težnja za uklapanjem i trud koji većina ulaže da bismo bili prihvatljivi za druge sasvim su prirodno obeležje većine ljudi…”- objašnjava psiholog dr Keli En Alen u svojoj knjizi “Psihologija pripadnosti”

Izbegavajte sedeći način života

Istraživanja pokazuju da kod osoba koje u detinjstvu i adolescenciji imaju osećanje pripadnosti grupama i mrežama postoji veća verovatnoća da će u odraslom dobu imati pozitivne psihološke rezultate, a sećanje pripadnosti u odraslom dobu donosi i mnoge dobrobiti poput fizičkog zdravlja i dugovečnosti
“Dobrobiti koje nastanu iz osećaja pripadnosti školi nastavljaju se i kasnije u životu. Osećanje povezanosti u školi kao faktor koji štiti i kasnije u odraslom dobu utiče na smanjenje emocionalne uznemirenosti, samoubilačkih misli, nasilja, problematičnih seksualnih ponašanja, korišćenja narkotika…”- piše Keli En Alen u knjizi “Psihologija pripadnosti”. Ona napominje da investiranje u osećanje pripadnosti u detinjstvu i adolescenciji ima dugoročne benefite u daljoj budućnosti, ali i upozorava na to da sedentarni odnosno sedeći način života pored toga što je ključni faktor rizika za loše fizičko stanje, ostavlja posledice i na osećanje pripadnosti.
“Osećanje zajedništva može se postići aktivnim učešćem u programima, događajima i aktivnostima zajednice pre nego statičnim načinom života ili socijalnim povlačenjem… Samački život je faktor rizika za pojavu depresije jer nije zadovoljena potreba za pripadnošću”- zaključuje Keli En Alen.

Zašto smo usamljeni?

Šta za vas znači pripadanje, a šta strah od nepripadanja? Možemo li da budemo zadovoljniji u životu zahvaljujući osećanju pripadnosti? Zbog čega se ponekad osećamo usamljeno? Zašto je zabluda da na osećanje pripadnosti utiče broj ljudi koji vas okružuje? Zašto dolazi do odbačenosti i zašto nam to teško pada? Da li ste nekada svesno doneli odluku da pripadate negde? Koja je razlika između pripadanja i uklapanja? I na kraju, zašto je važno da se o pripadanju javno govori? Ovo su pitanja sa kojima se iz više perspektiva i na osnovu teorije i brojnih istraživanja bavi Keli-En Alen, psiholog i univerzitetski istraživač u knjizi “Psihologija pripadnosti” i kroz sedam poglavlja knjige pruža interesantan prikaz psihologije pripadnosti koja se razmatra iz više perspektiva i ukazuje zašto je važno da se o pripadnosti javno govori.

Knjigu “Psihologija pripadnosti” po ceni od 990 dinara + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:



    SHOP

    Sedam najvećih grehova kroz savremenu psihologiju

    By / 06/06/2022 / 0 Comments

    Kada seks postane problem

    By / 23/06/2022 / 0 Comments

    Torta bez šećera, brašna, mleka i … bez pečenja

    By / 09/06/2022 / 0 Comments

    Promenite misli i emocije kojima sebe sabotirate

    By / 12/06/2022 / 0 Comments

    Egzistencijalna teskoba i potraga za smislom

    By / 15/06/2022 / 0 Comments
    © by BGonline. All rights reserved

    Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

    Ostavite komentar

    Komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

    To Top
    PROČITAJTE I OVO:
    Može li Srbija da upravlja otpadom kao što to čini…

    You cannot copy content of this page