Bezbrižni razgovori su važni za kvalitetan brak
Kriza unutar porodice, poziv je na promenu. Prelazak iz jednog životnog ciklusa u naredni, podstaknut je krizom koja je očekivana, što se dešava i u funkcionalnim porodicama. Ali, postoje krize nastale usled neplaniranih događaja poput smrti bliske osobe ili gubitka posla, kakva je i trenutna kriza povodom epidemije koja traži od nas da angažujemo sopstvene resurse, volju, istrajnost, posvećenost, izdržljivost i da tako pobedimo „nevidljivog neprijatelja“- kaže dr Irena Đorđević specijalista psihijatrije Klinike za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević.
-Strašljivo iščekivanje da će se nešto negativno dogoditi, koje je intenzivnije prisutno u ovom periodu, neke ljude dovodi u stanje anksioznosti i depresije što neminovno utiče i na porodicu. U funkcionalnom porodičnom sistemu članovi porodice su posvećeni jedni drugima, podržavaju se uzajamno i imaju adekvatan nivo bliskosti. Oni će tokom krize dodatno učvrstiti svoje veze i uspeti da nešto promene u svom funkcionisanju, redefinisati porodične rituale, u kontekstu straha i neizvesnosti, kako bi se ponovo obezbedio doživljaj sigurnosti. Ali, ako je porodični sistem disfunkcionalan, doći će do dodatnog udaljavanja članova porodice, u ekstremnim slučajevima i do porodičnog nasilja. Sve više je i onih koji donose odluku o razvodu u ovom periodu, budući da je disfunkcionalnost tih porodica kriza samo dodatno pojačala- kaže dr Đorđević.
Šta je porodici doneo i odneo novi stil života 21. veka?
-Porodični model generacije naših roditelja je izgledao drugačije, a ta slika porodice koju smo imali u detinjstvu postala je naš filter kroz koji sudimo i donosimo procenu. Idealizovali smo tradicionalni porodični model koji je donosio dozu sigurnosti, odnosno predvidljivosti. Sve učestalije dolazimo do pitanja da li sada tradicionalna porodica uopšte može na isti način kao nekada da funkcioniše. Mnogi rade dva posla, fizički nisu prisutni u porodici, nedostaje bliskosti, neretko borave zajedno ali ne komuniciraju adekvatno, dolazi i do rivalizacije partnera, stavlja se akcenat na sopstvenu aktuelizaciju, bez adekvatnog prilagođavanja koje bi umanjilo problem u funkcionisanju koji nastaje tim promenama kod pojedinca u porodičnom sistemu. Društvene mreže pružaju mogućnosti neograničene komunikacije i sve je manje onih koji se odlučuju za brak u klasičnom smislu, sve češće se ljudi na drugačiji način povezuju. Preispituju se i pitaju se da li bi bili dovoljno lojalni i istrajni da uđu u formalni brak. Sve to dovodi porodicu u stanje u kojem je potrebno dodatno angažovanje pojedinca za adaptaciju.
Kakvi su odnosi dece i roditelja u porodicama danas?
– U porodicama u kojima su roditelji odsutni zbog posla primenjuju se modeli prezaštićivanja ili popustljiv model vaspitanja koji najverovatnije potiče od krivice roditelja, a deca bivaju prepuštena društvenim mrežama i jutjuberima koji postaju idoli novih generacija za koje imaju doživljaj da ih dobro poznaju. Društvene mreže koje donose pseudobliskost u mnogome narušavaju stil funkcionisanja savremene porodice. U različitim relacijama, imamo različite nivoe bliskosti, pa će nam neko dolaziti samo do ulaznih vrata stana, neko u predsoblje, neko u dnevnu, a tek poneko i u spavaću sobu. Doba društvenih mreža čini da imamo utisak da ljudima ulazimo i u dnevnu i u spavaću sobu, a zapravo je to samo izlog koji svako uređuje kako želi i tako u nedogled.
Šta će doneti partnerskom odnosu povremeno „viđanje“ van užurbane svakodnevice?
-Neka istraživanja kažu da partneri dnevno komuniciraju 3 do 5 minuta. Kad govorimo o adekvatno provedenom vremenu istraživanja su pokazala da je za kvalitetan brak potrebno 2 sata nedeljno „studentskih bezbrižnih razgovora“ kad će se supružnici „zabavljati“ što značajno utiče na bliskost i održava kvalitetan odnos. Važno je da vreme provedeno s porodicom bude aktivno provedeno vreme i da osoba sa kojom smo govori o tome šta oseća. Sve su emocije važne i bitno je šta nam one govore. Bitno je negovati bliskost i prepoznati kako se osoba oseća što je preventiva problema psihičke prirode kojih je sve više. Važno je aktivno provesti vreme bez mobilnog telefona koji treba isključiti na par sati, osmisliti zajedničke aktivnosti. Naposletku, važno je da to bude vreme koje ćemo iščekivati iz nedelje u nedelju.
Koliko je teško u novim okolnostima zadržati bliskost?
-Bitno je da kvalitetno komuniciramo, da nikad ne etiketiramo biće druge osobe, da ga pohvalimo. Veoma je važno da čovek bude spreman da menja sebe i da naša promena podstakne promenu druge osobe. Nije loše pohvaliti nešto što je partner rekao, uradio, a to često zaboravljamo da uradimo… Važno je da razumemo njegove emocije i potrebe, da iz njegove pozicije pogledamo svet i probleme, a poboljšanje komunikacije je početak svega. U redu je da izrazimo neslaganje sa nečijim stavom i ponašanjem, ali da nikad ne kritikujemo odlike bića. Ukoliko ljudi ne mogu sami da poprave odnos mogu se obratiti savetovalištu psihoterapeuta koji mogu pomoći u ovom procesu, kako paru tako i ostalim članovima porodice. U okviru Klinike dr Laza Lazarević radi savetovalište u kojem rade porodični terapeuti sa višegodišnjim iskustvom u radu sa klijentima.
Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović
© by BGonline. All rights reserved
