BG online

Intervjui

Pet stubova zdravlja (dr Ž. Jonjev, kardiohirurg)

Savremeni način života ne poštuje čoveka

Pravilna ishrana, kvalitetan san, adekvatna hidracija, umerena dozirana fizička aktivnost i amortizacija stresa čine pet stubova zdravlja, kaže dr Živojin Jonjev, kardiohirurg Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine Sremska Kamenica i napominje da briga o pet stubova zdravlja treba da postane svakodnevnica savremenog čoveka, njegova navika i stil života.

dr Živojin Jonjev

Dr Jonjev je i autor knjige „Kardiokuvar“ koja sadrži brojne informacije i recepte za život koji doprinose prevenciji i uspešnijem lečenju.
Šta najviše prija srcu čoveka?
-Srce je organ koji ima centralnu ulogu u kardiovaskularnom sistemu. Svojim kontrakcijama omogućuje neprekidan pulsativan protok krvi kroz ceo organizam i na taj način obezbeđuje dopremanje hranljivih materija i kiseonika do najudaljenijih delova čovekovog tela. U isto vreme iz ćelija se pod dejstvom krvne struje eliminišu degradacioni produkti metabolizma i ugljendioksid. Srce je kao i drugi organi neurovegetativnim vezama povezano sa mozgom, regulacionim centrom svega što se dešava u telu. Mozak reaguje na dešavanja u spoljašnjoj sredini i na taj način sve što se dešava u okolini utiče indirektno i na rad srca. Osim adekvatne hidracije i nutricije srcu prija umereno dozirana fizička aktivnost, ali i pozitivne emocije koje doprinose sinhronizovanom i dobro regulisanom radu srca.
Kakve emocije srcu najviše škode?
-Stres u bilo kom obliku šteti srcu. To je dobro opisano i poznato u lekarskoj praksi. Negativne emocije (strah bilo koje vrste, emotivni pritisak, nezadovoljstvo bilo kog tipa) dovode do eruptivnog izliva adrenalina što za posledicu ima spazam krvnih sudova (sheer stress). Taj fenomen dovodi do mikropukotina na endotelu srčanih arterija čime započinje ateroskleroza. Na tim mestima stvaraju se idealni uslovi za nastanak lokalne inflamatorne reakcije (insudacija masti, fibroza i kalcifikacija) što direktno dovodi do kompromitovanja protoka krvi kroz takve arterije i stvara uslove za ishemiju akutnog ili hroničnog tipa.

„Više pažnje posvećujemo tome koju vrstu benzina za kola koristimo nego koju hranu jedemo…“

Šta mnogi ne znaju o srcu?
-Puno toga se još uvek ne zna o srcu. Ali ono što je po meni najbitinije je da su svi patološki procesi koji su registrovanu u srcu pokazali reverzibilan karakter u eksperimentalnim uslovima. To znači da ukoliko uspete da uklonite uzrok nekog patološkog procesa, srce može da povrati svoje stanje blisko pređašnjem. Ovo je veoma važna informacija jer daje na značaju merama prevencije kardiovaskularnih bolesti, čime je teorjski moguće sprečavanje gotovo svih oboljenja srca.
Kažete da su ključni 5 stubova zdravlja. Šta se dešava sa organizmom kad sve „stubove“ dovedemo u balans i da li je moguće da savremeni čovek sa svojim tempom života to realizuje?
-Na bazi svega što sam do sada naučio kako kroz eksperimentalni tako i klinički rad smatram da su „Pet stubova zdravlja“ ključni za unapređenje celokupnog zdravstvenog stanja čoveka. To  pokušavam da promovišem već duže vreme jer postoje ozbiljni naučni dokazi za to. Ono što je značajno je što unapređenje zdravlja kroz poštovanje „Pet stubova zdravlja“ nije toliko komplikovano. Potrebna je koncentracija i kontinuiran fokus na prevenciji i tada je sve lako. Posle kraćeg vremena ove smernice postanu ljudska navika i o tome više i ne razmišljamo, već ih samo poštujemo.
Napominjete da je važno da u svakom obroku, u tanjiru bude što više boja. Da li to znači da je povrće ono što je prevashodno važno dodatno uključiti u ishranu i zašto?
-Raznovrsnost u ishrani je ključna. Mi najčešće grešimo u jednoličnoj, hiperkalorijskoj hrani koja se u bilo kom obliku uvek oseća na nezaobilaznu Vegetu. Hiperkalorijska jednolična ishrana koja obiluje testom i mastima je najveći problem u našoj ishrani. Mi više pažnje posvećujemo tome koju vrstu benzina za kola koristimo nego koju hranu jedemo. Zbog toga je najjednostavnije posmatrati boje u tanjiru. Raznovrsna ishrana obogaćena raznim bojema je garant da smo uneli većinu oligominerala i vitamina kojih ima u većim količinama u povrću. Zbog toga salatu treba jesti na početku obroka. Tu ćemo posvetiti veću pažnju obroku, a i ostaviti manje mesta u stomaku za glavno jelo čime smanjujemo unos masti i kalorija.

„Umesto da se posvetimo sebi i pogledamo u sebe postajemo robovi savremenog načina života koji ne poštuje čoveka kao individuu i ne brine puno o njegovom statusu i svrsi…“

Šta kažu statistike i realni život- da li je sve više mladih ljudi sa kardiovaskularnim bolestima i zbog čega se ta granica pomerila, a ovi prostori su među vodećima kada je reč o kardiovaskularnim bolestima?
-Ja nisam neki ljubitelj matematike i brojeva, ali je statistika u ovom smislu neumoljiva. Nama dolaze sve mlađi ljudi sa već poodmaklim stadijumom oboljenja srca kada možemo malo ili nimalo da pomognemo. To znači da smo se promenili kao društvo, da je količina akumuliranog znanja o prevenciji kardiovasularnih bolesti sve dalje od naše svakodnevice, da su nam se prioriteti promenili i time naškodili svima. Umesto da se posvetimo sebi i pogledamo u sebe postajemo robovi savremenog načina života koji ne poštuje čoveka kao individuu i ne brine puno o njegovom statusu i svrsi. Čovek je postao bitan dokle god donosi profit drugome, a kasnije….neka sam vidi šta će. To nas dovodi u ovu situaciju da se granica života u kojoj nastaju bolesti sve više pomera ka mlađem životnom dobu.

Foto: Teodora Ivkov

Kako srce može da „boli“?
-Ima više razloga zbog čega može da nastane bol u srcu. Najopasniji je bol koji nastaje kao posledica akune ili hronične ishemije čime se manifestuju angina pectoris i/ili infarkt srca. Bol treba pravilno opisati i razumeti jer je nekada to najznačajniji deo dijagnostike. Kod bola vrednujemo vreme nastanka, trajanje bola, intenzitet, učestalost i druge karakteristike. Međutim, bol može da nastane i kao hronični tišteći pritisak u grudima kao razlog niza negativnih emocionalnih stanja. Zbog toga je važno u životu biti pozitivan i okružen pozitivnom energijom čak i kad trenuci nisu prijatni. Sve tada bude lakše i za srce i za dušu.
Kako se „leči“ slomljeno srce?
-Ljubav i pažnja su najbolji za „slomljeno“ srce. To je dobro poznato još od najdavnih vremena. Čovek je prepun emocija i ne funkcioniče kao mašina. Tako da uravnoteženost pozitivnih emocija predstavlja najbolji vid prevencije bolesti srca.
Kako ste koncipirali „Kardiokuvar“ i kako ova vredna knjiga može pomoći savremenom čoveku da unapredi kvalitet svog života?
Kardiokuvar je pre svega naučna monografija o zdravoj ishrani, kao jednom od pet stubova zdravlja. To me na neki način obavezuje da na sličan način prezentujem preostala četiri stuba zdravlja. U Kardiokuvaru se nalazi 25 naučnih tekstova o hrani i njenom uticaju na ukupno zdravlje čoveka. Mislim da je broj tekstova i tema sveobuhvatan i dovoljan. Sa druge strane, shvatajući brz savremeni značaj života, kao i nedostatak pažnje kod čitaoca za suvoparne tekstove, došao sam do adekvatnijeg modela za prenos tih informacija na čitaoca u odnosu na standardni format tekstualnih monografija. Svaki od ovih 25 tekstova sadrži i opise nekoliko tradicionalnih jela na kojima smo svi odrasli, gde se osim recepta o načinu pripreme jela nalaze i informacije o energetskoj i nutritivnoj vrednosti tog jela opisanim po pravilu nutritivne piramide koji se nalazi u uvodniku knjige. Tako da osim naučnog teksta imamo i dopunski sadržaj koji će nas možda više motivisati da primimo celokupnu informaciju. Jednostavno rečeno knjiga sadrži red nauke, pa red kulinastva i zabave…i tako do kraja 25 poglavlja.
Da li su recepti koje ste podelili sa čitaocima jednostavni i sa namirnicama koje su svima dostupne i na šta uvek skrećete pažnju kada je reč o prevenciji, ali i negovanju srca koje ipak nije u najboljoj formi?
-Recepti koji se nalaze u knjizi su krajnje jednostavni, poznati svima koji su ikada ušli u kuhinju i pokušali da skuvaju kafu ili naprave kajganu za doručak. Sve je maksimalno pojednostavljeno i mislim da je knjiga zanimljiva svima, a ne samo osobama sa kulinarskim predispozicijama. Pošto bolesti srca ne zavise samo od hrane, osim pravilne ishrane potrebno je da obratimo pažnju na dovoljan san, adekvatnu hidraciju, umereno doziranu fizičku aktivnost i naravno amortizaciju od stresa. Prema tome, briga o pet stubova zdravlja treba da postane naša svakodnevnica, naša navika, naš stil života.

Branka Gajić
Foto: Privatna arhiva dr Jonjeva

Knjigu „Kardio kuvar“ po ceni od 2500 din + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:



     

    SHOP

    Život sa napadima panike

    By / 06/11/2022 / 0 Comments

    Narcisi- zavodljive, manipulativne, usamljene i prazne osobe

    By / 09/11/2022 / 0 Comments

    Da li antidepresivi utiču na povećanje kilaže, seksualno funkcionisanje i gubitak samopouzdanja?

    By / 15/11/2022 / 0 Comments

    Život u doba narcisoidnosti, arogantnosti i toksičnosti

    By / 20/11/2022 / 0 Comments

    Zdrav život nije pitanje dana već odluke i plana

    By / 23/11/2022 / 0 Comments
    © by BGonline. All rights reserved

    Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

    Ostavite komentar

    Komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    To Top
    PROČITAJTE I OVO:
    Pre četiri godine sa ovozemaljske pozornice odjavio se Oliver Dragojević,…

    You cannot copy content of this page