Visoka cena pogrešnog vaspitanja
Uzrok problema mnogih roditelja, a posebno savremenih jesu prepreke koje im ne dozvoljavaju da se kod deteta razviju klice ljubavi, dobrote, talenat i potencijal, što je posledica zablude da dete i svo njegovo unutrašnje blago treba “dresirati” (štapom ili šargarepom)- kaže profesorka Milica Novković, autorka kultne knjige “Porodični bukvar” i “Bitka ljubavi”. Njen „Porodični bukvar“ mnogim porodicama doneo je novi početak, ljubav, radost.
“Gde je batina – tu je strah, gde je strah – Ljubav ne niče. Gde je “šargarepa” – tu je interes, gde je interes – Ljubav ne cveta”- poručuje Milica Novković i dodaje da je vaspitanje dece najveća umetnost u kojoj su kao i u svakoj drugoj za uspeh potrebni talenat, rad i neizmerno mnogo ljubavi. „Porodični bukvar“ prvi put je objavljen pre skoro dve decenije. Bio je skroman u odnosu na kasnija proširena i dopunjena izdanja. Imao je crvene korice, veliku pažnju i podršku medija, kao i onih kojima je imperativ život u zdravoj i složnoj porodici. Stranice ove knjige koju treba da ima svaka kućna biblioteka ispisala je profesorka književnosti i izuzetan pedagog Milica Novković koja je svoje bogato iskustvo sticala radeći u školi u kojoj nije bilo ni kazne ni nagrade, što je i sama primenjivala, a nakon odlaska u penziju nastavila je da se bavi ovim temama u vrtiću koji je otvorila.
-Tokom devedesetih godina sa zapada nam je došla tranzicija koja je nudila ne ekonomsku, već vaspitnu tranziciju. Cilj je bio da se promeni svest ljudi kako bi postali pohlepni- priča Milica Novković. -Mi smo vrlo skroman narod, kod nas je model tradicionalana porodica iz kakve i sama potičem. U takvoj porodici nema potkupljivanja dece, jasno se znaju pravila, ima u njoj i kazne i grdnje, ali kad odraste dete shvata da mu roditelji žele dobro. Nije bilo nasilja kakvo je prisutno u plišanoj porodici koja nam je nametnuta sa prvom vaspitnom plišanom tranzicijom.
Profesorka podseća da je u tradicionalnoj porodici dete moralo da poštuje pravila, nije bilo većih problema, deca su slušala i brzo shvatala da su učitelj i roditelj u skladu jedni s drugima.
-Ali, tokom devedesetih je postala aktuelna priča o tome da nam vaspitanje ne valja, da smo nasilni, a svi modeli koje nudimo stvaraju nesrećnu decu i nesrećne porodice.
NAJPRIMITIVNIJI OBLIK VASPITANJA
Dok su se roditelji pitali kako da nateraju dete da uči, legne na vreme ili opere zube, dobili su opciju vaspitnog modela „blage prinude i pozitivnog uslovljavanja“, dodaje Milica.
-Kad se malo dublje to sagleda shvatite da je reč o šargarepi i principu „ako si dobar dobićeš nagradu tj. poklon“ što je najprimitivniji oblik vaspitanja. Ni životinja to ne trpi. I ona ima svoje dostojanstvo.
Profesorka Novković napominje da se dete lako može upropastiti ako ga do treće godine odgajate uslovljavanjem i blagom prinudom, rečenicama „ako poručkaš dobićeš“ ili „ako ne poručkaš nećeš dobiti“.
Svoju drugu knjigu „Bitka ljubavi“ posvetila je generacijama rođenim od 1980. do 2000. godine koje su munjevitom brzinom obuhvaćene preobražajem, zatrpane plejstejšn igricama u kojima jedna od poruka glasi „ako preskočiš dobićeš“. U svemu tome su roditelji iskočili iz klasičnog autoritativnog u plišani autoritativni model vaspitanja.
-Tokom rada u školi sam shvatila da postoji 5 autoritarnih modela vaspitanja. Deca se već rađaju sa unutrašnjom motivacijom, dobrotom, klicom ljubavi u sebi. Roditelji ne treba to da menjaju, ali čine to čim dete ubace u proces „dresiranja“ štapom i šargarepom. Tih 5 modela kažu: „Ne kazna“, „Ne nagrada“, „Ne prezaštićivanje od rada, reda“ (ne smete umesto deteta da radite ono što ono može samo), verbalizam koji je različit od verbalne prinude koja pripada arsenalu tradicionalne porodice (mama vrišti i svađa se, govori „sine nije lepo,nije lepo da si nasilan, a pri tom ga tuče, stvara pohlepno i agresivno dete).To je najnemoralniji oblik vaspitanja. Peti model je zloupotreba imitatorskog uma, gde na primer imamo model“vredna mama, vredna ćerka“ ili „otac pijanac, dete pijanac“.Od kad su deca okupirana kompjuterima sve je više prisutan imitatorski um jer deca sve što vide oponašaju.
KAKO POSTATI DOBAR ČOVEK?
U tradicinalnoj porodici deca su slušala roditelje jer su se plašila, a Milica Novković je protivnik i takvog modela. Drugi model je počivao na lepoj reči i glasio bi „tučem te, ali te volim“. Dok se nameće pitanje koliko su roditelji spremni da čuju ovakva upozorenja i poruke, prof.Milica Novković sa mnogo topline kaže da roditelji nisu krivi za ponašanje svoje dece i da su sve greške napravili samo zato jer nisu znali šta treba da rade. Tokom poslednjih dvadesetak godina profesorka Milica Novković misionari širom zemlje i regiona, odlazi na evropske kongrese i predavanja kako bi se što dalje čuo njen glas koji kaže da ima rešenja za nezadovoljne roditelje i depresivnu decu.
-Kud god da sam išla,svuda sam videla isto. Svi su pohrlili modernom vaspitanju koje se svodi na kaznu i nagradu. Tokom svih ovih godina sam održala na stotine besplatnih predavanja. Vladeta Jerotić mi je rekao da sam uprkos tome što ne mogu ipak svuda da stignem mnogo uradila za porodice u Srbiji. Svi oni koji su me čuli dovoljno je bilo da imaju crveni bukvar i ja znam da su oni danas sjajni ljudi. Ja dobro znam koliko u Srbiji ima dobre dece i da jeste mnogo urađeno mojim radom.
VISOKA CENA RODITELJSKIH GREŠAKA
Milica Novković kaže da su danas roditelji i deca „čipovani“ jer bez nagrade deca neće ništa da urade, a roditelj je u svemu tome na granici da odustane od svega.
-Roditelji već sad plaćaju svoje greške u trećoj, četvrtoj godini svog deteta jer ne vladaju decom. Srećem se na obukama u Beogradu sa porodicama kojima nije lako. Roditelji nose breme plišanog čipa i funkcionisanje na tom lagodnom principu teško može da se izbriše jer sad deca dominiraju, a pri tom je društvo zakonima o porodici mnogo doprinelo tome da su roditelji isključeni iz vaspitanja svoje dece. Roditelju je preostalo samo da rodi i pusti dete da mu se penje na glavu, dok sa tabletom u rukama možda i pristane da jede.
Tehnologija, tableti i telefoni imaju kontrolu nad decom. Deca od 6 meseci kojoj guramo tablete u ruke odrastaju u ljude sa mnogo problema. Danas čak i zubar ima kontrolu nad nama, primećuje Milica.
-Prvo zubar pita roditelja da li je detetu obećao nešto da bi mirno sedelo u stolici. Ako nismo obećali moramo sesti s detetom u zubarsku stolicu i stegnuti ga čvrsto. Takvim ponašanjem nismo u mogućnosti da razvijemo izvorne potencijale deteta. Nove generacije već govore „koji brak, ne dolazi u obzir“. To već sad pričaju i deca od 12 godina.
DA LI JE DETE OGLEDALO RODITELJA?
Sunovrat u vaspitanju na ovim područjima je po rečima Milice Novković počeo 2010. godine. Ona kaže da je na žalost sve više depresivne dece i roditelja koji se osećaju nemoćno.
-Sistem vrednosti je kod nas problematičan, a moral poljuljan. Često mama hoće jedno, tata drugo, mnogo se toga razorilo, a te patrljke sad treba skupljati. Danas imamo roditelje koji su zatočenici svoje dece koja im određuju toliko toga-priča Milica i dodaje da deca nisu ogledalo svojih roditelja. -Ima divnih roditelja koji žele da im dete bude najbolje. Trude se ali pogrešno. Upropastili su dete šargarepom i oduzimanjem, toliko munjevito i brzo. Dete traži prezaštićavanje, a svi ti divni roditelji su prevareni. Sve se to realno može ispraviti ako se mama i tata slože. Zato sam napisala „Bitku ljubavi“ koja je posvećena poluplišanim generacijama. Najviše šanse da nauče imaju oni koji se još nisu oženili i udali. Mnogi su izgubili vezu sa sboom, ušli u autoagresiju i zato danas imamo puno autoimunih bolesti. Svi hoće u hedonizam, da uživaju i da žive život bez muke.
DOLAZI VREME LJUBAVI
Kad bismo se vratili izvornom vaspitanju osvestili bi se mnogi ljudi, tvrdi Milica Novković koja kaže da je uvek na strani roditelja.
-Ja sam najveći optimista na svetu. Dobro je jače od zla. Dolazi vreme ljubavi. Ne može čovek da se uništi tako lako. Put ka ljubavi je vid suštine čoveka. Ne postoji loš roditelj već samo onaj kojeg ste uputili na pogrešan put vaspitanja. Mnogi sa našeg područja čitaju američke autore koji ih savetuju da ako beba neće da spava treba da je stave u kola i voze gradom. Svi sad spavaju sa decom u krevetu, što takođe uče iz takvih knjiga. Ja se samo pitam kako mogu da spavaju pored bebe jer ona ne želi da joj se diše za vratom, ima potrebu da je u čistom, da se raskomoti. Ali, ta literatura tvrdi da je to baš emotivno i dobro.
„Porodični bukvar“ je knjiga u kojoj je Milica Novković ponudila roditeljima sve korake i alate koji će im pomoći na putu ka rešenju problema.
-Za porodice u kojima je atmosfera toliko loša organizujem edukciju na koju dolazi cela porodica. Po pravilu se ispostavi da kad dođu zbog nekog ko je „kriv“ ispadne da je on u stvari najmanji krivac. Dok su u „Porodičnom bukvaru“ navedeni koraci kojima mogu proći ceo proces u knjizi, knjigu „Bitka ljubavi“ sam pisala o bebama jer je mnogo teško nakon što bebu pokvarite (ona pomisli „ovde na planeti svi spavaju od mame u krevetu, neću više da idem od mame“).
Po rečima Milice Novković do 12. godine dete prolazi kroz 6 energija o čemu je detaljno pisala u „Porodičnom bukvaru“ i u „Bitki ljubavi“.
-Tokom prve dve godine dete je u energiji vetra i one su ključne za celokupni život. Tad treba da prohoda, plače, progovori, a ako mu dozovlite da vreme provodi pred ekranom kompresovaćete vetar. U knjizi piše i da zabranjujem gledanje u ekran deci u tom uzrastu jer će im to usporiti razvoj, otuđiti ga od svega, pašće mu tonus mišića. Dete kad jede treba da je fokusirano na tanjir, da čuje mamin glas koja će da mu priča o onome što jede, pa će i dete početi da govori. Kod mene na obuke dolaze roditelji s decom od tri godine koja uopšte ne govore, a sve je to posledica gledanja u ekran. Toj deci je i mišićni sistem u drugoj godini potpuno nerazvijen. Tako užasnuti roditelji dolaze kod mene sa rečima stručnjaka koji sumnjaju na autizam. Ja im tada kažem da je to suzbijanje vetra. Ispostavi se da su sve vreme detetu davali samo blendiranuj hranu, da i dalje piški u pelene, ima pogled koji luta i reaguje samo ako mu kažeš „Evo je Pepa“. Prvi korak je da sklone ekran od deteta, da prestanu da blendiraju hranu i počnu da žive po novim pravilima. Nakon tri meseca dete je kao novo.
Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović
© by BGonline. All rights reserved
