Laičko svakodnevno korišćenje termina “depresija” najčešće opisuje neka naša neprijatna nelagodna stanja, umor, tugu, nezadovoljstvo, razočaranje, ali ima malo veze sa depresijom kao medicinskom dijagnozom.
Depresivno reagovanje
Tuga, razočaranje, umor, pad motivacije su legitimna i zdrava emocionalna stanja koja govore da smo živi i da reagujemo. To dovodi do dve stvari: da se normalne životne emocije patologizuju, a da se prava klinička depresija banalizuje. Nisu sva neraspoloženja depresija, niti svaka kriza zahteva dijagnozu. Kad nam se dešavaju teški, ružni i bolni događaji i kad prolazimo kroz životne krize potpuno je normalno da se ne osećamo dobro i razvijamo prolazne depresivne reakcije. Postoje situacije u kojima je depresivno reagovanje potpuno prirodno: gubitak (smrt, razvod, raskid), razočaranje, profesionalni neuspeh, hronični stres, životne tranzicije (menopauza, osamostaljivanje dece i odlazak od kuće, penzionisanje). Ove reakcije imaju jasan povod, imaju talasni tok, osoba i dalje ima kapacitet za rad, brigu, odnose, postoje trenuci olakšanja. To je psihološka emocionalna reakcija, a ne nužno poremećaj.
Različite vrste depresije
Klinička depresija je mentalni poremećaj koji karakterišu promene na planu osećanja, misli i ponašanja koja se jasno razlikuju od osećanja, misli i ponašanja zdrave osobe. Ne postoji “jedna” depresija ili dijagnoza depresije. Javlja se u različitim oblicima i može biti različitog intenziteta, od blagih depresivnih reakcija koje najčešće ne zahtevaju primenu medikamentozne terapije, preko umerene depresivnosti pa sve do psihotičnog nivoa depresije koja predstavlja veoma ozbiljno psihijatrijsko oboljenje koje zahteva lekove, a često i hospitalizaciju.
Ne govorite depresivnoj osobi da misli pozitivno
Depresivne tegobe mogu biti simptom i drugih mentalnih poremećaja. Neki uobičajeni simptomi depresije su: gotovo svakodnevno sniženo raspoloženje, osećaj očajanja i nesreće, gubitak interesovanja i zadovoljstva (anhedonija), poremećaj sna i apetita, izražen umor, osećaj bezvrednosti ili preterane krivice, smanjena koncentracija, psihosomatske tegobe (posebno kod dece i mladih), usporenost ili psihomotorni nemir, misli o smrti ili suicidu. Ključna razlika je u intenzitetu, trajanju i funkcionalnom padu.
Kod kliničke depresije ne postoji „prekidač“ koji može da popravi raspoloženje, ne pomažu saveti tipa „izađi, šetaj, misli pozitivno“, osoba gubi unutrašnju energiju, a ne samo volju.
Ako sve nazivamo depresijom: ljudi prestaju da traže stručnu pomoć kada im je zaista potrebna
ili je traže prerano, umesto da prođu kroz normalnu razvojnu krizu, farmakologija postaje prva linija za ono što je životna tranzicija. S druge strane, ignorisanje ozbiljnih simptoma može biti opasno. Nije svaka tuga depresija. Ali svaka dugotrajna beznadežnost zaslužuje pažnju.
Kad treba potražiti pomoć bez odlaganja?
Normalno je biti neraspoložen. Nije normalno da mesecima ne osećate ništa. Zbog svega toga, jako je važno obratiti se stručnom licu da bi se videlo o čemu se radi. U praksi, ljudi se često obraćaju za pomoć psihologu da bi shvatili šta se dešava sa njima i da bi dobili stručno mišljenje o svojim problemima. Imam običaj da kažem da ja radim sa „zdravima“ jer su osobe koje se samoinicijativno obrate na razgovor kod psihologa ujedno i osobe koje su prepoznale da imaju problem i na odgovoran način žele da ga reše što govori o zdravim kapacitetima za promenu.
Ako sumnjate na teži oblik depresije kod nekog, ako depresija traje duže vremena i pogoršava se, ukoliko osoba iskazuje suicidne misli ili ponašanja bez odlaganja mu obezbedite stručnu psihijatrijsku pomoć.
Branislava Pavlović, klinički psiholog i psihoterapeut
Foto: Saša Džambić
https://bgonline.rs/kategorija-proizvoda/narcizam-i-poremecaj-licnosti/
Paralelni život pored žene i ljubavnice
Koja je vaša porodična uloga?
Vaspitni stil roditelja utiče na ponašanje i formiranje ličnosti deteta
Život u disfunkcionalnoj porodici
Zašto žene gube želju za seksom?
Postavite jasnu granicu između posla i privatnog života
Disfunkcionalni ljubavni odnos
