fbpx

BG online

Intervjui

Smeh uvek pobedi! Bog ga je dao čoveku kao njegovo najjače oružje

„Moje najveće dostignuće je to što se ljudi, kad me vide, nasmeju. Čak i na sahranama.“

Poslednja klapa serije „Složna braća – The Nekst Đeneration” se nakon više od dva meseca snimanja čula u Lipovičkoj šumi dugo gde je smeštena i čuvena kafana “Složna braća”. Idejni kreator serije Dr Nele Karajlić koji sa svojim sinom Srđanom Jankovićem potpisuje scenario, snimanje će pamtiti po smehu, vedroj i pozitivnoj atmosferi koja je pratila skoro svaki snimljeni kadar. „Napravili smo jako dobru stvar, ali nemojte o tome suditi odmah, već za jedno 30 godina, toliko traju garancije koje ja dajem, a to više ne može ni mercedes”, rekao je Nele Karajlić u svom prepoznatljivom maniru.
Kad je počeo da se rađa scenario za nastavak serije „Složna braća“ i šta se sve (ni)je promenilo tokom svih ovih godina?
-Srđan i ja smo počeli da pišemo scenario kada je korona imala svoj prvi veliki udar. Jednostavno, shvatili smo da ćemo u doglednom periodu biti zatvoreni u kući i da tom periodu treba dati nekakav smisao. Ideja je bila da se napiše pilot epizoda, ali kako se korona odužila tako smo napisali celu seriju od 12 epizoda. Eto, ima neke koristi od korone.
Kako je izgledalo vreme koje je ekipa provodila ispred i iza kamere?
-Ja se nikada nisam za vreme snimanja ovoliko smejao. Čak ni u doba Nadrealista. Moram da priznam da sam ponekad pokvario dubl jer se čulo kako se smejem. Isto tako se provela i ekipa. U nekim sekvencama svi smo se valjali od smeha. Zaista je bilo zabavno.
U ovim komplikovanim vremenima treba li “hrabrosti i ludosti” za projekte poput ovog?
-Ne postoji vreme koje nije komplikovano! Pitanje je samo da li vi volite ono što radite ili ne. Velika je konkurencija na svim televizijama. Nikada se nije snimalo ovoliko serija. I to je dobro. Ja sam uveren da će „Složna braća“ ponovo doći do svoje publike i da će se gledati narednih trideset godina.
Kako ste se ti i Srđan uklopili kao scenaristi „Složne braće“, ali i otac i sin tokom samog snimanja?
-Ovo je prvi put da sam radio sa Srđanom. On je otišao na studije kao dečačić, a vratio se kao zreo i ozbiljan autor. Veliku većinu zapleta on je smislio, moje je bilo da razvijem odnose, psihologiju likova i dijalog. Bilo je uživanje i meni i njemu. I moja supruga Sanja je scenograf na seriji tako da je serija bila glavna tema u kući više od godinu dana.

Nele i Srđan Janković

Kako si “podneo” što ipak nije nastavio sa fudbalom?
-Mislim da je mnogo bolje da se bavi filmom nego fudbalom. Film možeš snimati i u osamdesetoj godini, a fudbal igraš do trideset pete i poslije toga si bivši fudbaler.
Kažeš da na ono što radiš daješ garanciju 30 godina. Šta “predviđaš” novom serijalu?
-Duboko sam uveren da će biti osveženje na našim televizijama. Radimo drugačije od svih ostalih serija, pokušavamo da pronađemo svoje mesto u ovoj gužvi.
Šta je nadrealno danas u tvom životu?
-Sve je danas nadrealno. Zamislite da vam je neko pre samo dve godine rekao da će celi svet biti iza brave, da će Njujork, Pariz, London, Beograd imati policijski čas! Ima li šta nadrealnije od korone?
U jednom trenutku su ti oboje dece živeli u inostranstvu, ali se Srđan vratio i počeo da radi sa tobom. Da li si to priželjkivao ili si ipak imao drugačiju ideju uprkos tome što je odlučio da se vrati kući?
-Nije on nikada ni sumnjao u to da će da se vrati kući. Njegov plan je bio da završi studije u Americi, koje je uspeo da upiše jer je preko fudbala dobio stipendiju, pa da se nakon toga vrati i radi ovde. Danas je svet mali, svejedno je gde živiš. Treba ti nekada manje vremena da odeš u Čikago nego do Mionice, ukoliko svratiš u sve kafane na koje naiđeš.
Šta gledaš na televiziji i misliš li da će Složna braća kao nekad uspeti da okupe porodice pred tv ekranom?
-Moram da priznam da sam prestao da gledam televiziju. Ponekad zakačim neki sport, Noleta, naravno ili se preko onih raznih platformi pogleda neka serija. Zaista ima dobrih serija. Ali, vidim i da svetsko tržište nema mnogo komedija. To je samo dokaz da je komediju najteže napraviti.
Da li si uvek nasmejan i spreman za šalu kao što mnogi misle?
-Ne, naravno. Ali sam sretan što kod drugih izmamim osmeh. Moje najveće dostignuće je baš to što se ljudi, kad me vide, nasmeju. Čak i na sahranama.
Kažu da se iza širokih osmeha često krije neka tuga. Imaš li i ti “kišne dane”?
-Ja sam prepun kišnih dana. Poslednja godina bila je katastrofa. Poplava tuge! Korona je odnela mnogo mojih kolega i prijatelja. Znam više ljudi koji su umrli od te bolesti nego onih koji su poginuli u ratu. Ne mogu ni da ih nabrojim iz prve.
Na tvom poslednjem koncertu na Tašmajdanu posebno je bilo dirljivo pred izvođenje pesme „Devojčice kojima miriše koža“ i sećanje na Draleta. Šta ti sve nedostaje danas kada pomisliš na njega?
-Njegov odlazak je najveći gubitak koji sam imao u životu. Nas dvojica smo bili ona tipična braća koja se vole i svađaju u isto vreme. Njega su ljudi voleli više od mene, jer je bio dobar i topao. Često ga sanjam i razgovaram s njim.
Od čega se sve čovek može zaštititi smehom, a šta smeh ipak ne može da pobedi?
-Smeh uvek pobedi. Bog ga je dao čoveku kao njegovo najjače oružje.
Da si voditelj dnevnika kojom vešću bi voleo da možeš da počneš emitovanje?
-Vest bi glasila: Danas je u Srbiji zabeležen najveći broj nasmejanih u poslednjih trideset godina! Ta vest bi verovatno bila sumnjiva. Neko bi pitao, na čemu su ti ljudi?
Na koji način se obračunavaš sa stresom i kako si podneo vreme bez scene i muzike, šta ti je najviše nedostajalo?
-Ne mogu da se obračunam sa stresom. Stres je deo mene. Sam sam izabrao takav život. Odlazak sa scene doživeo sam kao neko olakšanje. Ja sam od onih koji na svirke ide nevoljno. Da se razumemo, meni je jako lepo dok sam na sceni, ali sve ono što prethodi tome i sve ono što mora da bude ispunjeno da bi se jedan koncert održao, mi je uvek teško padalo. Putovanja, hoteli, ručkovi, večere, tonske probe, seljakanje, čergarenje…To se plaća! Sam koncert ja držim besplatno.
Koju ulogu u „Složnoj braći“ ima Nataša Ninković?
-Ona igra maestralno Hercegovku, ženu biznismenku. Nataša je jedna od naših najboljih glumica ikada. Međutim, šira publika je nije imala prilike često gledati u komedijama. U ovo našoj seriji igrala je maestralno! I ostali glumci su bili na najvišem nivou. Gvero, Andrija, Milan Kovačević, Ljubo Savanović su neverovatno talentovani umetnici, britke misli i velikog umeća. O Raletu Milenkoviću nije potrebno ništa ni govoriti. On je, što kažu današnji klinci, institucija. Međutim, za mene su najprijatnije iznenađenje, naša mala raja, Amar Ćorović i Maja Čampar. Njihovo vreme tek dolazi.
Kakvu bi ulogu napisao za sebe i da li ćeš se u seriji pojaviti samo kao scenarista?
-Pojavljujem se tu i tamo u raznim ulogama u raznim epizodama. U jednoj igram predsednika upravnog odbora sarajevskog Željezničara.
Kad bi se snimao film o tvom životu koji naziv ti prvi padne na pamet?
-Fajront u Sarajevu. To je fantastičan naslov!
Gde naći optimizam u ovim vremenima?
-U sebi, naravno.
Da li si večiti optimista i imaš li uvek plan B ili puštaš da te život nosi…?
-Moj život je takav da mu ni plan B nije dovoljan. Šta god da planiraš oluja te odnese na drugu stranu. Trebalo je da budem uzoran student, pa sam postao rok muzičar. Odbio sam da idem na Akademiju scenskih umetnosti, ali sam snimao Nadrealiste, taman da postanem slavan, počeo je rat, iz čista mira sam imao svetsku karijeru, iz čista mira je prekinuta, onda sam napisao veliki bestseler pa postao pisac, zatim se vratio muzici, pa je taj povratak presekla korona, na kraju snimam „Složnu braću“ dvadeset pet godina posle prve sezone. Činili ti se da u takvoj karijeri neko može da računa na plan b?

Impozantna glumačka ekipa iz celog regiona predvođena Natašom Ninković, Andrijom Kuzmanovićem, Raletom Milenkovićem, Sergejem Trifunovićem, Nikolom Pejakovićem, Markom Gverom, Ljubišom Savanovićem, Nenadom Okanovićem, Mimom Karadžićem, Darkom Ostojićem i drugima, tokom poslednja dva meseca snimala je nastavak „Složne braće“ u studiju u Šimanovcima, Lipovačkoj šumi i na drugim zanimljivim lokacijama u okolini Beograda. Scenario i ovog puta potpisuje dr Nele Karajlić, uz Srđana Jankovića, dok je režija poverena Miloradu Milinkoviću.

Branka Gajić

Porodicu ništa ne može da zameni (dr Nele Karajlić)

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Sunce, beba i ja Dolazak drugog deteta veliki je događaj…
error: