BG online

Grafima
Intervjui

Lošem braku jednom mora doći kraj (Ivan Milinković)

Ispunio sam obećanje dato majci…

Ko još voli rastanke? Ali, kad su oni neizbežni nekako je, čini se, lakše onom ko odlazi. Ivan Milinković je ovog puta bio taj koji je nakon tri decenije napustio grupu Legende. Tiho, bez buke i gužve. Ovaj istaknuti umetnik je sa Legendama prokrstario svet pevajući na koncertima širom planete, ali je uprkos impresivnoj biografiji i velikoj popularnosti benda, odlučio da dalje nastavi sam.
Čvrsto rešen da više ne pravi kompromise, dok priča o tome kako ih je godinama pravio ne bi li bio pristojan, da nikog ne bi uvredio, oštetio ili povredio, danas je slobodan da radi ono što želi i peva neke druge melodije i stihove.
Za odlazak iz Legendi mu, kaže, nije bila potrebna hrabrost. Dok priča kako je godinama u njemu tinjalo akumulirano nezadovoljstvo zaključuje da je kad tad moralo  doći do toga da više ne bude tamo gde se ne oseća dobro.
-Iako se duže od 10 godina nisam osećao dobro u toj priči, zbog mog bića i vaspitanja, empatije i toga što sam gledao da ne povredim ljude s kojima radim, govoreći sebi da “nije ok i da nije ljudski otići”, jednog trenutka je ipak bilo vreme za rastanak. Nisam više bio spreman da činim kompromise na svoju štetu i da radim ono sa čim se ne slažem. Ja sam individualista, pevač solista, imam publiku koja me razume i voli. Ona mi daje veliki vetar u jedra za moju solističku karijeru- Moju pevačku širinu grupa Legende je mogla da isprati tek 30%, a ja sam želeo da pokažem nešto drugačije- priča Ivan Milinković za BGonline.

Muzička estetika i pevačka kondicija

Može se reći da je godinama boravak u Legendama za Ivana bio poput života u lošem braku.
-Dobar se brak ne razvodi bez razloga, a ja ne želim da lažem publiku koja prati sve i ume da čita između redova- iskren je Ivan.
Tokom proteklih 30 godina sa grupom Legende pet puta je obišao svet, pevao u 59 punih Sava Centara i na oko 2800 koncerata. Davne 1995. godine je na godinu dana napustio grupu kada je dobio poziv iz beogradske opere i predstavljao  zemlju na takmičenju u Koreji gde je pobedio pevajući na koreanskom jeziku.
-Imam svoju muzičku estetiku i odličnu pevačku kondiciju. Mnogo lepog mi je donela grupa Legende, u njoj sam sazrevao kao pevač. Ali, oni koji su me nedavno sreli kažu da se oseća nova energija kojom zračim, da je neki novi Ivan pred njima i to me raduje. Mnogo sam samokritičan i imam visoke kriterijume. Ja sam čovek od energije trenutka, a najviše se dajem i najbolje zvučim kad je publika ispred mene. Mnogi ne znaju šta sve mogu da pevam, a kad sam nedavno za jedno odabrano društvo pevao pesme koje nikad nisu čuli u mom izvođenju rekli su da javnost o meni ništa ne zna. Bile su to pesme od izvornog melosa do Olivera Dragojevića. Rekli su da sam “ubica”  i “vanzemaljac”.(smeh) Ja mogu da pevam sve, od sevdalinki, izvornih pesama,  makedonskih, napolitanskih, grčkih, španskih pesama… Nekima zvučim kao Grk i Italijan, a volim da pevam i pesme Fredija Merkjurija, mada više za svoju dušu jer ne želim da se izgubim u svim tim stilovima- priča Ivan.

Nesuđeni pilot

Nakon srednje škole želeo je da upiše Pilotsku akademiju, ali je nakon prijemnog ispita završio “ispod crte” jer su ga izgurali neki momci sa protekcijom. Izrevoltiran iako je imao pravo na žalbu, povukao je dokumenta i upisao Mašinski fakultet. Nakon dve godine se prebacio na Višu mašinsku i ubrzo diplomirao.
-Kao student sam radio na različitim mestima kako bih zaradio džeparac. Moj tata je bio pravnik i jedan od tri organizatora Titove sahrane, pasionirani kuvar, a ja sam i kao klinac bio vredan pa sam preko omladinske i studentske zadruge radio u Institutu za zaštitu bilja gde sam prskao korov, ali i krave na imanju PKB. U naftovodu sam radio na 50 stepeni dok su mi goreli tabani, održavao sam kotlove na Dorćolu i u 4 ujutro ih puštao ih u rad-priseća se Ivan.

Fatalan za žene

Devojke su ga volele, mada sebe nikad nije smatrao zavodnikom.
– Kad sam imao 19 godina jedna devojka s kojom sam bio na moru mi je slala pisma u kojima je pisala da hoće da se uda za mene, ali ja nikad sebe nisam doživljavao kao dasu. Jedna Ana se zaljubila u mene na moru dok sam bio kod tetke i teče, govorila mi je kako imam lepe nokte i prste, kako sam uredan. Bio sam u šoku od fetiša koji je imala.
Ivan ima 5.5 godina mlađu sestru Katarinu koja je profesor baleta. Za nju i suprugu Micu kaže da su njegovi najveći kritičari i podrška, a pokojnoj majci je dao obećanje koje je nedavno ispunio kad se otisnuo u solističke vode.

Lepše je u starkama

Iskočio je Ivan sa radošću iz odela u starke i farmerke. Kaže da su svi  iz grupe Legende  privatno bili u kežual fazonu, dok je on zavideo rokerima i ostalima, jer je kao solista imao obavezu da se pojavi pred publikom uvek elegantan.
-Volim kad sam u starkama i farmerkama. Kad si prirodniji, onda i sebe daješ više, pokazuješ svoje pravo biće.

Hrabre sreća uvek prati

Vreme samo donese mudrost za sve odluke, ali uvek treba imati opravdanje u kvalitetu, dodaje Ivan. Mnoge ljude na putu ka njihovim snovima koči strah za egzistenciju. Ivan kaže da je u trenutnu kad je stavio tačku na Legende bio potpuno spreman da preuzme odgovornost za svoju karijeru i svaki svoj naredni potez.
-Samo hrabre sreća prati, ali one hrabre sa argumentima koji znaju zašto jesu hrabri. Bog te sačuva kad hoćeš nešto afirmativno i pohvalno da uradiš. Mene rad oslobađa i uživam i kad radim na svom placu, ali i u studiju.
Ivan Milinković je porodičan čovek, domaćin i obožava različite majstorije, pa je tako sam pravio kuhinju u kući na Kosmaju.
-Kuhinju sam pravio korak po korak od belog bora. Sam sam rezao drvo, kačio magnete, šarke, sklapao, obrađivao kuhinjsku ploču, pravio šank… Nemam strah za egzistenciju jer znam šta sve umem. Mnogi majstori su rekli da za mene nema zime jer mogu svačim da se bavim. Ja oduvek  poštujem sve ljude, čime god da se bave.  Sa velikim zadovoljstvom se slikam s mojom publikom jer oni poštuju mene i moj rad. Sedamnaestogodišnjeg sina Filipa učim da radi na sebi, da sebe osluškuje, da nauči da se snalazi i da bude šmeker i kavaljer, da voli ljude. Veoma je muzikalan, osvojio je kao solista i Zlatnu sirenu Beograda i završio nižu muzičku školu. Sina učim tome i da su razočaranja deo života. Ako kroz život ideš bez srca izgubiš mnogo od života. Treba se prepustiti intuiciji, srcu, duši, emocijama. I kad se razočaraš gledaj da ne boli mnogo. Verujem da uvek postoji kosmička pravda koja sve to dotera.

Zavet majci

Od mame Dragice Ivan je nasledio talenat za pevanje. Kaže da je ona sedela u klupi sa Zaharom koji joj je govorio da će joj napisati velike hitove, ali je ona u svom Ivanu ipak videla najsjajniju zvezdu.
-Sedam dana pre nego je preminula, dok je još mogla da priča rekla mi je da budem jak i istrajan “Majka zna tvoje kapacitete, budi na pravoj liniji, daj svoj maksimum u onome što ti je preostalo u životu”. Moja majka je moja ikona i moj anđeo čuvar. Kad je ona u pitanju moja snaga je beskonačna.
Nikad roditelj nije toliko star da bi se oprostio od njega, kaže Ivan. Veoma je osetljiv i na tuđu nesreću, pa često otpati i otplače zbog nekih ljudi.
-Znam one koji kažu “učini nešto, vratiće ti se, a ja činim jer me to čini srećnim, a ne da bi mi se vratilo. Nijednom se poklonu nisam toliko obradovao kao onome kad nekom dam nešto. Verujem u to da je tvoje samo ono što nekome daš. Trudim se da osluškujem pametne ljude i da to o čemu govore primenjujem.

Opraštanje kao deo života

Brak i porodične vrednosti su njegov imperativ. Tradicionalista je, porodičan čovek koji se najbolje oseća u svom gnezdu.
-Kad ste u emotivnoj vezi i volite se, onda morate biti spremni i na opraštanje i balansiranje što će vas zajednički dovesti do sreće i blagostanja. Zaista neke sitne stvari život znače. Sve je potrošno, a mi se samo služimo stvarima i odlazimo s ovog sveta, a vrednost je ono što je otišlo sa tobom, što te je nadahnulo u duhovnom smislu. To je ono što čoveka čini zadovoljnim. Svi koji veruju u svoju ljubav treba da nađu način i snagu da prebrode stvari koje su sporedne u odnosu na suštinu zajedničkog života, radosti i sreće. Svako biće želi da voli i da bude voljeno. Voljeno biće je zadovoljno, a onaj ko voli je ispunjen.
Mica mu svako jutro skuva kafu. Dok  ćaskaju, planiraju šta će tog dana raditi. Oboje su kreativci i nikad im nije dosadno. Vole njihov dom, uređenje enterijera, vole svoju baštu i da im svaki dan bude drugačiji.
-Dok se nismo venčali ona je živela u kući, ja u stanu, a pre 10 godina smo posle dugog traganja našli savršeno mesto na kojem smo planirali da podignemo vikendicu, a danas je to pravo domaćinstvo. Već sad više živimo na Kosmaju nego u Beogradu. Nekad sam ja u Zemunu nekoliko dana, a ona na Kosmaju, pa se poželimo. Kao što je pauza u muzici – muzika, tako je i pauza u ljubavi – ljubav. Nekad i mi upadnemo u kolotečinu dnevnih obaveza, nekad i nama neko izrežira dan, pa se sve ispomera, dovede te u stres, pa je pametno ponekad  povući ručnu i izmesti sebe na drugo mesto, sagledati sebe i druge iz neke druge perspektive- zaključuje Ivan.

Svako svoje drvo poljubi

Male stvari umeju da mu oboje dan, na primer kad mu rode paradajz i krastavac. Otkrio nam je i da svaku voćku koju zasadi poljubi i da je  pre nekoliko godina  posadio  57 stabala. Danas je to voćnjak koji donosi mnogo sočnih plodova.
-Ove godine je bilo 250 kg kajsija, pa je Mica pravila pekmez, a ja sam brao i malo smetao. Trešnja i višnja su rodile, a šljiva je podbacila. Ponekad kad ustanem kažem sebi da ću imati voćni dan i krenem po doručak u dvorište. Ne moram ni da perem voće jer je čisto i neprskano.

Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović
Mesto snimanja : https://web.facebook.com/compassrestaurant/”>Compass restoran & coctail bar

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Da nisam oprostila nikad ne bih bila srećna Nije lako…