Najbolji način da se ne razboliš je da budeš pozitivan i da živiš život
“Eliminisanje šećera u ishrani sprečava razvijanje karcinoma, a gladovanje nije dobro za ljude koji imaju karcinom.”
Kako rano otkriti karcinom, ishrana, smanjenje kiselosti organizma, lečenje biljkama, detoksikacija, vitamini, probiotici, samo su neke od tema kojima se dr Branimir Nestorović bavio u svojoj novoj knjizi “Karcinom” koju završava poglavljem o protokolu u postupku lečenja karcinoma integrativnim pristupom. Od asistenta na Biohemiji, preko početnika na Internoj medicine, do profesora na Pedijatriji, svaka stepenica tokom školovanja je dr Nestoroviću donela uvid u neki aspekt zdravlja i bolesti.
-Na Biohemiji sam naučio o načinima na koje naše telo stvara i troši energiju, kao i o načinima komunikacije između ćelija. Na internoj medicini sam video kompleksnost bolesti, a na Pedijatriji naučio važnost ishrane i emocija za rast i razvoj deteta. Supspecijalizacija alergologije omogućila mi je da shvatim kako smo promenom načina života stvorili bolest modernog doba, a supspecijalizacija pulmologije da razumem važnost zapaljenja u nastanku bolesti – kaže dr Nestorović koji smatra da se u lečenju kompleksnih bolesti kakav je i karcinom moraju primeniti kompleksni principi lečenja.
Čime se “hrani” ova bolest?
-Knjiga “Karcinom” je bazirana na ključnim otkrićima koja su vrlo rano otkrivena, još 1934. godine i 1943. godine. Za najveći deo prilično zaboravljenih otkrića zaslužan je dr Oto Varburg. Njegovi eksperimenti su bili jednostavni- smanjivao je količinu kiseonika normalnim ćelijama i dokazao da kad im se to uradi do određenog nivoa one postanu maligne. Mi tretiramo maligne ćelije kao ireverzibilne (nepovratne), ali to nije tačno, kao što nije tačno da ishrana nema udela u stvaranju malignih ćelija. Kad je jedan američki profesor ponovo potkrio Varburgovu priču pronašli su zašto nastaju maligne ćelije i kako se može usporiti njihov rast. Pošto ne mogu stvoriti energiju na način kako je naše ćelije stvaraju, imaju alternativni metabolički put koji stvara veliku količinu kiseline jono vodonika i kiselu sredinu oko sebe, što utiče na imuni sistem koji ne može da se izbori sa njima (praktično koriste okolne ćelije da ih snabdevaju energijom). Važno je tim ćelijama vratiti metabolizam i lišiti ih šećera kao njihove osnovne hrane. U knjizi se pozivam na ozbiljne medicinske reference. Eliminisanje šećera u ishrani sprečava razvijanje karcinoma, dok gladovanje nije dobro za ljude koji imaju karcinom. U knjizi ima puno lekova koji odlično deluju na karcinom, kao i prirodnih lekova, trava, lekova koji se koriste za neke druge stvari, a mogu mnogo da pomognu upravo kod karcinoma.
Kako je došlo do toga da iako niste onkolog napišete knjigu o karcinomu?
-Deo znanja koje sam stekao tokom života, školovanja i lekarske prakse sam želeo da podelim sa obolelima ili s ljudima koji žele da se ne razbole od ove teške bolesti s kojom sam se sreo i u svojoj porodici jer mi je otac bolovao od karcinoma. Nakon 60. godine raste mogućnost dobijanja karcinoma i mislim da je veoma važno shvatiti kakva je to bolest, a oko nje je puno je zabluda. Pitaju me često ljudi za savet, a nikad nemaš dovoljno vremena da pričas koliko bi želeo, pa sam počeo da pišem. Moja žena mi je nakon čitanja knjige rekla da u njoj ima toliko toga što pomaže, a ne koristi se i pri tom je svima dostupno. Placebo je fantastična terapija. Vera je uvek pre lečenja. Kad veruješ lekaru o čemu sam pisao u prethodnoj knjizi “Između dva sveta”, čuda se dešavaju. Kad lekar kaže jednom pacijentu “Nema od tebe ništa”, a drugog isprati tako što ga potapše po ramenu i kaže “Bićeš ti dobro”, ovaj drugi se mnogo bolje oseća. Zato ja ne podnosim nepersonalizovanu medicinu, da pacijentu samo gledaš nalaze, kucaš izveštaj, ne pitaš ga ni da li ima novca da se leči, a prepisuješ mu terapiju ili da uradi skener… Kakva je to terapija? Moraš nešto znati o njemu da bi mogao da ga lečiš.
Koliko je teško biti priseban i normalno funkcionisati kad osoba sazna da ima karcinom?
-Ljudi sa karcinomom su uplašeni, pod stresom i van sebe, a u 70% slučajeva je to karcinomski umor i depresija. Ti pacijenti su depresivni i odustaju od života, umorni, bezvoljni… Ne možete da mu kažete da tu ništa ne može da se uradi i da ide kući. Moraš nešto da mu pružiš, neku nadu moraš da mu daš iako možda nema nikakve mogućnosti za lečenje. Neko kaže: “Tu nema šta, to je sve placebo”, a placebo je ozbiljna medicina. Puno je pacijenata koji su bili otpisani. Moj drug je imao karcinom pluća i rekli su mu da će živeti 6 meseci, a on je živeo još 5.5 godina. Mi sada znamo da dijagnoza i saznanje o bolesti obaraju imunitet jer je pacijent tad u strašnom stresu. Stres uništava imuni sistem. Mnogi su zaboravili da čovek ima mozak, a srce smo tek potpuno zaboravili. Nema empatije između ljudi, a i odnos između doktora i pacijenta me prilično nervira. Ne možeš da lečiš nekog ako ti ne veruje i nema odnos sa tobom.
Veruju li pacijenti više lekarima ili alternativnoj medicini?
-Lekari bi se iznenadili koliko pacijenti malo koriste prepisanu terapiju, a koliko koriste alternativnu medicinu. Ne znam nijednog pacijenta koji je bio kod mene, a ima karcinom, da ne koristi i neku alternativnu terapiju. Najefikasnije su te “besmislene” stvari kao invermektin i melatonin, hormon spavanja. On u visokim dozama od 20mg do 50 mg daje neverovatne rezultate u lečenju karcinoma. To je neverovatna supstanca, najveći antioksidant na svetu. Sve se svodi na antioksidanse i oksidanse, metabolizam i kiselost organizma koja treba da se eliminiše. Nije isto da li jedeš lošu hranu sa povrćem ili bez povrća. Posebna je priča sa kakvim mislima jedeš tu hranu, s kim je jedeš, kako jedeš, a sve je to mnogo važno. Nije isto kad jedeš sa nekim ko ti je prijatna osoba pa se šalite, smejete, uživate u hrani, piću ili jedeš sa nekim baksuzom koji te gleda preko stola, pa ti presedne ručak. Život je harmoničan, a mi smo se iz te harmonije istrgli, zaboravili prioritete, da se družimo sa ljudima koji nam prijaju. Ceo dan imaš kontakte sa nekima koji te ne zanimaju, npr. poslovnim partnerima. Niti ti njih zanimaš niti oni tebe, imate samo poslovni odnos. Treba dan završiti sa nekom osobom koja ti je draga. Nikad nisi toliko umoran da ne možeš pozvati prijateljicu ili druga da se ispričate telefonom. Ja ih zovem kad god ne stignem da se vidimo. Razgovor sa nekim ljudima može da te “uništi” potpuno, donesu sa sobom depresiju i “ubiju te”. Zato treba više hodanja, pozitivnih misli, voća, povrća, a to je najjeftinije. Najjeftinija hrana je povrće. Ima 1000 načina da se pripremi. Ćufte od tikvica su fenomenalna stvar. Naši preci nisu jeli toliko mesa, tek ponekad za praznik jagnje ili prase, a kokošku ako dođu gosti. Suludo je bilo klati kravu zbog mesa.
Da Ii je “Karcinom” knjiga koja pored brojnih saveta nudi i nadu?
– Nemam nameru da suprotstavljam hemioterapiju načinima lečenja nabrojnim u knjizi, štaviše, mnoge metode lečenja su komplementarne. Želim da pokažem da se u lečenju moraju koristiti sve metode koje deluju. Najbolje je sprečiti nastanak karcinoma ili ga lečiti dok je još mali, ali i kod uznapredovalih oblika bolesti postoje brojna sredstva koja mogu biti od koristi. Ono što treba da naučimo pacijente je preventiva, da ne dobiju karcinom, a ako ga dobiju šta u ranoj fazi mogu da urade da uspore progresiju i pomognu sami sebi. Ima tu puno toga što moramo da razumemo. Još uvek ne znamo dovoljno o toj bolesti, ali svašta možemo da uradimo za sebe. U velikom tumoru, maligne ćelije čine manji deo tog tumora, dok su najveći deo tumora naše ćelije koje tumor kidnapuje i pravi organ za sebe. Ponaša se kao 8. putnik, parazit koji raste unutar tela. Sad znamo da postoji veza karcinoma i centralnog nervnog sistema, pa tako možemo meditacijom, psihoterapijom, pozitivnim razmišljanjem da utičemo na njega, pomognemo sami sebi. Uznapredovali karcinom teško može da se izleči, ali može da se poveća kvalitet života i u tim okolnostima i kvalitetno da se proživi taj period života. Ne treba nikad dizati ruke, nada se nikad ne gubi.
Kako “preživeti” loše lekarske prognoze?
-Ne sviđa mi se kad lekari kažu da imaš 3 meseca života, što uglavnom ne bude tačno. Čitao sam rad o tome šta znači “očekivano trajanje života” i to je potpuna besmislica. Ljudi su živeli 15 godina i kad im nisu davali ni par meseci života. Ali i sama činjenica da nekome kažeš da ima 3 ili 6 meseci života će ga potpuno ubiti. Meni se ne sviđa ovaj trenutak u kojem su ljudi opsednuti bolestima, lekovima, kućnim apotekama, savetima o zdravlju, ishrani i ceo dan samo paziš da se ne razboliš. Najbolji način da se ne razboliš je da budeš pozitivan i da živiš život. Svi ćemo jednom da se razbolimo i umremo, ali do tog momenta ne treba da prestaneš da živiš. Ne treba da se preventivno zatvoriš u kuću da se ne bi razboleo.
Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović
Knjige dr Nestorovića “Između dva sveta” (2750 dinara + troškovi dostave) , “Karcinom” (2000 dinara + troškovi dostave) , “Dete sa alergijom, ekcemom i astmom” (1700 dinara + troškovi dostave), “Drugi svet” (2150 dinara + troškovi dostave), “Pedijatrijska propedevtika” (1100 dinara + troškovi dostave) , “Autosugestija” (1630 dinara + troškovi dostave) i “Kako do zdravlja na prirodan način” (2000 dinara + troškovi dostave) možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
Roditelji mogu mnogo da pomognu detetu koje ima astmu (Dr Branimir Nestorović)
